Intervju: Mr sci. med. dr Tijana Dangubić – subspecijalista endokrinologije
Upoznajte mr sci. med. dr Tijanu Dangubić, subspecijalistkinju endokrinologije koja uz svoj redovni posao vodi i uspešan Instagram profil pod nazivom @jedi_misli_zdravo – na kojem sa preko 12 hiljada pratilaca deli korisne savete o zdravoj ishrani i načinu života. Tijana nam je otkrila zašto je gojaznost na globalnom nivou u porastu, kako ishranom možemo pozitivno uticati na nju, kako da prepoznamo hormonski disbalans, dijabetes u ranoj fazi, kao i problem sa štitastom žlezdom. U nastavku vas iščekuje niz korisnih saveta sa stručnog stanovišta koji će promeniti način na koji posmatrate svoje svakodnevne obroke i navike, a za više Tijaninih saveta pogledajte i njen video intervju – koji smo objavili na @easylife.rs.
Zašto medicina, ishrana i endokrinologija?
Upisivanje medicine je, moram biti iskrena, bilo veliko iznenađenje za sve one koji su me dobro poznavali jer sam uvek bila bliža umetnosti nego nauci, iako sam završila prirodno-matematički smer u gimnaziji. Volela sam da idem na balet koji sam igrala 11 godina, slikala sam i svirala klavir, međutim, i biologija je bila jedna od mojih velikih ljubavi. U mojoj familiji su uglavnom umirali od karcinoma u relativno mladim godinama i to je, na određeni način obeležilo moje detinjstvo, tako da mi se rano u životu javila želja da pokušam da pomognem ljudima da pobede bolest, ali da pomognem i svojoj porodici i sebi. Kao devojčica sam stalno listala knjigu “Narodni lekar”, a imala sam i jednu knjigu o lekovitim biljkama koja je imala mnogo slika. Često sam je nosila u bakinu baštu, gde sam pokušavala da ih pronađem. Tada sam verovala da lek mora biti u prirodi, a ta ideja me i dalje ne napušta.
Volim ljude i tu neposrednu toplu komunikaciju između lekara i pacijenta gde imate priliku da sagledate ne samo bolest, nego i njene uzroke koji su često mnogo dublji nego što deluje na prvi pogled. Moja umetnička strana ličnosti mi je možda pomogla upravo u tome – da šire i dublje vidim problem i da lako uočim i najmanje promene na telu… Sigurna sam da su časovi crtanja ljudskih aktova učinili svoje, mada na prvi pogled nikada ne biste mogli da slikanje povežete sa medicinom.
Magistrirala sam ishranu jer sam smatrala da je loša ishrana uzrok skoro svih bolesti. Ishrana je deo medicine gde lekar može biti kreativan sa jedne, a sa druge strane može da koriguje mnoge metaboličke poremećaje i utiče na oporavak pacijenata od različitih bolesti. Endokrinologija je na kraju zaokružila sve moje ljubavi. Ona se bavi poremećajem hormona koji utiču na finkcionisanje čitavog tela, a ishrana je tu veoma bitna kako bi endokrinološka terapija bila efikasnija. Endokrinologija je veoma kompleksna i zadire u sve oblasti medicine i zato je veoma zanimljiva.
Koliko je zahtevan i izazovan vaš karijerni poziv i šta je to što najviše volite kod svoje profesije?
Posao koji radim je veoma zahtevan i o tome mogu da posvedoče samo oni koji sa vama dele dom. Naročito je zahtevan za ženu koja ima porodicu i troje dece – kao što je u mom slučaju. Potrebna je dobra organizacija, podrška bračnog partnera ali i baka i deka, veliko odricanje i ogromna energija kako bi se sve postiglo i kako bi svi bili zadovoljni – i pacijenti i poslovni saradnici, a da porodica ne trpi. Lekari nemaju vikende i praznike kao što imaju druge profesije. Propustila sam mnoge izložbe, koncerte, filmske festivale, rođendane i druge bitne datume ljudi koje volim, pa i svoje dece. Medicina vas uzima celog i ostavlja malo prostora za druga interesovanja, mada pokušavam da se tome oduprem.
Veoma je bitno da – baveći se poslom koji volite – ne izgubite sebe i ne odete od svoje suštine. Dežurstva su veoma često iscpljujuće teška – i fizički i mentalno, i nakon njih u svoju kuću treba ući nasmejan. Sa druge strane, za mene je svaki pacijent izazov jer svaki čovek nosi svoju priču, pa dva slučaja nikad nisu ista. Ispunjava me činjenica da svaki dan imam mogućnost da istražujem uzroke bolesti na različitim nivoima, da nekome pomognem ili da makar uspem da izmamim osmeh na licu i dam nadu – iako je u pitanju teška dijagnoza. Možda mi je najveća satisfakcija da vidim da pacijent aktivno učestvuje u svom lečenju, jer je moj pristup takav da obolelu osobu upoznam sa dijagnozom veoma detaljno, a potom pokušam da osvestim šta je ono što je loše u načinu ponašanja i razmišljanja pacijenta, i šta je to što je dovelo do bolesti. Kruna svega je, naravno, oporavljen i zadovoljan pacijent.
Sa kojim problemima se najčešće susreću vaši pacijenti?
U endokrinološku ordinaciju najčešće dolaze pacijenti sa insulinskom rezistencijom, blago povišenim nivoom šećera u krvi, dijabetesom, gestacijskim dijabetesom, sterilitetom, oboljenjima štitaste žlezde, poremećajima menstrualnog ciklusa, ali i sa drugim endokrinološkim patologijama. Sve češće na pregled dolaze gojazne osobe kako bi proverile svoje metaboličko stanje i to me veoma raduje. Tu već ulazimo u zonu prevencije koja je veoma bitna. Sama činjenica da je gojaznost prepoznata kao problem od strane pacijenta je pola metaboličkog izlečenja. Neretko se javljaju i pacijenti sa oboljenjima nadbubrežne žlezde i hipofize.
Da li primećujete porast u gojaznosti na globalnom nivou i koji su, zapravo, uzroci gojaznosti kod dece i odraslih?
Sve je više gojaznih ljudi u svetu, pa i kod nas. Smatra se da će do 2030. godine 58% stanovništva imati prekomernu telesnu težinu. U Evropi 53% populacije već sada ima prekomernu telesnu težinu, odnosno Body mass index veći od 25. U Srbiji je taj procenat još veći, 56.3% stanovništva. Dečja gojaznost, nažalost, poprima razmere epidemije. Gojaznost ima negativan evekat kako na fizičko, tako i na psihičko zdravlje deteta, a naročito ukoliko je u osetljivim godinama puberteta. Gojazna deca najčešće ostaju gojazna i u toku adolescencije, i ranije od svojih normalno uhranjenih vršnjaka ulaze u pubertet, ali i oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa.
Gojaznost kod mladih nastaje zbog uzimanja visokokalorične hrane koja je bogata lošim masnoćama, ali i zbog povećanog unosa šećera, a naročito u vidu sokova, energetskih napitaka, pa i alkohola koji, nažalost, deca sada uzimaju u ranijim godinama nego prethodne generacije. Loša ponuda užine koju deca dobijaju u školama je možda i najveći problem. Deca imaju sve manje fizičke aktivnosti koja je ključna za razvoj mišićne mase, a mišići su veoma bitni metabolički organi. Osim što deca mnogo vremena provode ispred kompjutera i telefona, što imaju sve manje fizičke aktivnosti i sve više deformiteta kičme, nemaju redovne zdrave kuvane obroke, slabo jedu povrće, kvalitetne proteine i voće. Roditelji sve duže ostaju na poslu, pa deca vrlo često glavni obrok dobiju tek kasno uveče, a do tada jedu uglavnom nezdravu hranu.
Zdrave navike u ishrani se stvaraju kod kuće, ali lično mislim da bi škole morale da se uključe u program promovisanja zdrave ishrane kako edukacijom (u ranim godinama i to pre pojave puberteta), tako i zdravom kuhinjom u okviru ili van škole, koja će u školu dostavljati zdrave obroke osmišljene od strane nutricionista. Dokle god se u školi deci nudi čips, pica, lisnato testo sa slatkim nadevima, sokovi, koka-kola – ništa se neće značajno promeniti i imaćemo mladu, metabolički bolesnu naciju.
Koliko je gojaznost opasna i koje sve njene negativne posledice možemo iskusiti?
To je jedna veoma bitna tema jer gojaznost dovodi do pojave niza poremećaja u organizmu, kao i do pojave mnogih bolesti – kao što su, na primer, kardiometaboličke bolesti u koje spadaju: metabolički sindrom, predijabetes, dijabetes, poremećaj lipida u krvi, povišen pritisak, nealkoholna ciroza jetre i kardiovaskularne bolesti. Gojaznost dovodi i do biomehaničkih poremećaja u organizmu, kao što su sleep apnea, astma, oseteoartritis, bolovi u leđima, gastroezofagealni refluks, stres inkontinencija, venska insuficijencija, loša pokretljivost i nepokretnost, do poremećaja na nivou polnih hormona: policistična bolest jajnika, infertilitet, neredovne menstruacije, muški hipogonadizam, ali i do psiholoških problema: depresije, anksioznosti, poremećaja uzimanja hrane i lošeg kvaliteta života. Ostali poremećaji posledica gojaznosti su oboljenja mokraćne bešike, giht, karcinomi, komplikacija COVID infekcije i infekcija uopšte. Kao što vidite, spisak je podugačak i ne vidi mu se kraj, istraživanja su u toku i sigurno će se tu naći još mnogo poremećaja.
Danas se možemo susresti sa mnogim dijetama i savetima kako izgubiti kilograme. Sa stručnog stanovišta, kako da razumemo odakle potiče naša gojaznost i kako da je izlečimo?
Tačno je da postoje mnoge dijete koje nude neralno brzi gubitak telesne težine koji nije dobar, jer nastaje takozvani jojo efekat, odnosno, brzi povratak na staru telesnu težinu. Takvi pacijenti se demorališu i odustaju od dijete. Gojaznost je kompleksan poremećaj i potrebno je da se sagledaju svi njeni aspekti nastanka počevši od psiholoških, emotivnih pa do metaboličkih. Neophodno je da u njeno lečenje bude uključen psihijatar, endokrinolog, kardiolog, nutricionista i hirurg barijatrijske hirurgije. Moje lično mišljenje je da bi u lečenje trebalo uključiti fizijatre i trenere koji će individualno određivati vrstu vežbanja za svaku osobu u odnosu na telesni sastav, telesnu predispoziciju i afinitete. Individualan pristup svakom pacijentu je jedini pravi pristup koji ima dugoročni efekat.
Po kojim simptomima možemo prepoznati da su nam hormoni neuravnoteženi?
Ljudski organizam luči preko 50 različitih hormona. Svaki od njih ima svoju funkciju i može doneti poremećaje u organizmu ukoliko nisu u ravnoteži. Najčešći simptomi koje susrećemo u kliničkoj praksi su poremećaji menstrualnog ciklusa, simptomi dijabetesa – kao što su pojava žeđi, učestalo mokrenje, preznojavanje, gubitak na telesnoj težini, ili, na primer, simptomi hipertireoze koji mogi dati tremor šaka, uznemirenost, nervozu, gubitak na telesnoj težini, preznojavanje, učestale stolice, ubrzani srčani rad i poremećaj menstrualnog ciklusa. Veoma čest poremećaj štitaste žlezde je i autoimuno oboljenje Hashimoto tiroiditis koji dovodi do usporenog rada žlezde, a čiji simptomi su umor, oticanje tela, opadanje kose, bezvoljnost, pospanost, pad libida, pojava zatvora i mnogih drugih tegoba. Navela sam samo pojedine simptome najčešćih endokrinoloških bolesti koje viđamo u ordinaciji, ali simptoma ima mnogo, baš kao i poremećaja.
Da li ishranom i životnim navikama možemo uticati na regulaciju hormona u organizmu?
Ishrana i životne navike nesumnjivo utiču na naš metabolizam i na lučenje hormona. Kao prvo, veoma je bitno koliko je osoba fizički aktivna, jer fizička aktivnost utiče na održavanje mišićne mase i smanjenje masnog tkiva. Sa godinama, ukoliko ne vežbamo, gubimo veliki procenat mišićne mase, a umesto misića dobijamo sve više masnog tkiva. Ovaj proces se može zaustaviti samo vežbanjem. Fizička aktivnost utiče na poboljšavanje metabolizma glukoze, dovodi do smanjenja nivoa lošeg holesterola i do povećanja nivoa dobrog holesterola. Ishrana koja je bogata složenim ugljenim hidratima, povrćem i voćem, uz ribu i kvalitetno meso je, takođe, veoma bitna.
Sa druge strane, ne smemo zanemariti značaj stresa koji je pokretač mnogih bolesti. Stres utiče na nivo kortizola, a kortizol opet deluje na lučenje drugih hormona tako da je veoma bitno da objasnimo pacijentu da je neophodno da nauči kako da se nosi sa stresnim situacijama ili da ga uputimo da za to potraži stručnu pomoć kod psihijatra. Dužina sna je veoma bitna, kao i vreme kada ležemo, jer hormoni imaju svoj cirkadijalni ritam i biće u ravnoteži samo ukoliko taj ritam poštujemo. Kao što vidite, organizam je veoma složena mašina, funkcioniše veoma precizno i zahteva da se pridržavamo osnovnih pravila ponašanja, koja, između ostalog, uključuju i pravilnu ishranu ukoliko želimo da sačuvamo svoje zdravlje.
Kako da prepoznamo i sprečimo dijabetes u ranoj fazi?
Dijabetes je veoma podmukla bolest i u ranoj fazi obično ne daje nikakve simptome. Tu se najčešće radi o blago povišenom nivou šećera u krvi koji ne daje izražene simptome poput osećaja žeđi, suvoće usta, učestalog mokrenja, gubitka na telesnoj težini i drugih simptoma, a daje dugotrajne posledice na mnogim organima jer deluje na velike, male krvne sudove i nerve i pre nego što ga otkrijemo.
Veoma je bitno da prepoznamo fazu predijabetesa kada su vrednosti šećera i krvi lako povišene ili još bolje, kada postoji insulinska rezistencija gde su normalne vrednosti šećera u krvi, a povišen nivo insulina. U takvim slučajevima glukoza ne može da se iskoristi na adekvatan način i da se pretvori u energiju tako da duže ostaje u krvotoku i primorava pankreas da luči više insulina kako bi održao glikemiju normalnom.
Pankreas ima svoj kapacitet i kada se potroši, nastaje dijabetes. U ranoj fazi je dijabetes tip2 reverzibilan, korekcijom ishrane, fizičkom aktivnošću i adekvatnom individualizovanom terapijom možemo dovesti pacijenta u stanje u kojem su glikemije skoro uvek normalne. Za to je, naravno, potreban veliki trud pacijenta, ali i upornost lekara da promeni način razmišljanja kod pacijenta i da mu ukaže na njegove loše navike koje su ga i dovele do dijabetesa.
Koliko su česti problemi sa štitastom žlezdom i koje su njihove posledice?
Problemi sa štitastom žlezdom su veoma česti, bilo da se radi o izmenjenoj strukturi žlezde, odnosno, pojavi čvorića i gušavosti, ili o poremećenoj funkciji žlezde. Pacijenti dolaze najčešće jer su napipali neki čvorić, kako bi proverili da li je maligni, ali i kada osete simptome smanjenog ili povećanog lučenja hormona štitaste žlezde. Hormoni štitaste žlezde utiču na kompletan metabolizam organizma, oslobađanje energije, rast, proizvodnju toplote. Simptomi vrlo često imponuju kao simptomi drugih medicinskih stanja, pa pacijenti lutaju, neretko se, na primer, prvo jave kardiologu zbog osećaja lupanja srca.
Nelečena hipertireoza (prekomerno lučenje hormona štitaste žlezde) može ubrzati metabolizam uzrokujući veliki gubitak telesne težine, može dati osećaj nervoze, preznojavanja, podrhtavanja tela, dijareje, poremećenog menstrualnog ciklusa, ali, takođe, i ozbiljne posledice na srčani mostić koje su na sreću reverzibilne. Ovo stanje može dati i problem sa vidom, i može ubrzati osteoporozu, naročito kod žena koje su i u menopauzi. Smanjena funkcija štitaste žlezde, sa druge strane, usporava celokupni metabolizam organizma.
Simptomi su u početku diskretni i ne posumnja se odmah na poremećaj hormona. Umor, pospanost, dobijanje na telesnoj težini, suva koža, oticanje tela, opadanje kose, promena boje glasa, zatvor i poremećaj menstrualnog ciklusa se često povezuju sa drugim poremećajima, a u stvari se ne prepozna problem sa štitastom žlezdom. Nelečena hipotireoza ubrzava proces arterioskleroze jer značajno remeti metabolizam lipida i veoma često visok nivo holesterola u krvi. Nas endokrinologe navede da posumnjamo da se kod osobe radi o usporenom radu štitaste žlezde.
Uz redovan posao vodite i uspešan Instagram profil @jedi_misli_zdravo - kako ste krenuli sa ovim i koliko naša svakodnevna ishrana utiče na balans našeg organizma?
Instagram profil je nastao veoma spontano i proistekao je iz moje potrebe da radim nešto kreativno. Amaterski se bavim fotografijom i najčešće fotografišem prirodu koja me opušta, ali u jednom momentu sam htela da se oprobam i u fotografisanju hrane. U početku su to bile samo fotografije povrća i voća – koje za mene ima veoma zanimljivi teksturu i boje, ali sam onda pomislila da bih mogla nešto i da napišem o tim namirnicama s obzirom na to da sam lekar i da sam magistrirala ishranu i da će tako moje fotografije imati i svrhu i viši cilj. Ideja mi je bila da pišem jednostavnim jezikom i da podstaknem ljude da razmisle o onome što jedu, da znaju koliko su određene namirnice dobre za njihov organizam, da ih motivišem da počnu da vežbaju, a onda sa ponekim citatom i da prevaziđu bolest pozitivnim stavom. Broj pratilaca se polako povećavao i stranica je organski rasla, što me je motivisalo da nastavim sa radom na njoj, a ona neretko predstavlja platformu preko koje komuniciram sa pratiocima.
Drago mi je ako sam svojim objavama bar jedan broj ljudi podstakla da razmišlja drugačije i zdravije, da ode da se pregleda i na vreme otkrije određene metaboličke poremećaje. Na profilu se mogu naći i ideje za male organske bašte, pa čak i one na terasama. Često fotografišem cveće na pijacama kako bih druge podstakla da ulepšaju svoje okruženje, ali i krenu da uzgajaju organsku hranu ukoliko su u mogućnosti. Svaki vikend su na storiju fotografije zdravih, uglavnom sezonskih namirnica sa pijace, koju volim i rado posećujem. Mislim da se najzdravije namirnice mogu naći samo na tezgama pijaca i to kod malih proizvođača i bakica koje ponešto donesu iz svoje skromne bašte. Stranica se još uvek razvija i za sada ide u dobrom pravcu. Ishrana je veoma bitna i naravno da utiče na balans našeg organizma, počevši od zdravog doručka koji je najbitniji jer nam obezbeđuje energiju za dobar početak radnog dana, pa do večere. Veoma je bitno da je svaki obrok dobro izbalansiran sa odabirom zdravih namirnica sa što manje aditiva, veštačkih boja i zaslađivača kako bi se osećali zdravije i vitalnije.
Koji je vaš životni i poslovni moto?
Moj životni moto bi bio: Vaša dijeta nije samo ono što jedete, nego i ono što gledate, slušate i čitate. To su i ljudi koje birate u svom okruženju.
Za zdravlje je veoma bitno čime hranimo svoju dušu, a ne samo svoj stomak – na to uvek skrenem pažnju pacijentima. Emotivno i duhovno zadovoljstvo su bitni koliko i zdrav obrok i fizička aktivnost. Ljudsko biće je višedimenzionalno i samo radom na svim nivoima, na duhu, duši i telu možemo postići potpuni balans i zdravlje.
Moj poslovni moto je: Ako bolesnom posle razgovora sa lekarom nije postalo bolje, onda on i nije lekar i zato se trudim da svaki moj pregled sa pacijentom ne bude traumatično iskustvo, već jedan prijatan razgovor koji će rešiti probleme bez previše stresa.
Kao što vidite, obe rečenice bi mogle da stanu u jedan moto, a to je upravo: JEDI_MISLI_ZDRAVO.
Jovana Pantić
Fotografije: wannabemedia.rs
