7 iskrenih knjiga o starenju koje treba da pročitate
Zaboravite sjajne eufemizme i još sjajnije savete za dobrobit. Starenje je složeno, često izluđujuće, a ponekad oslobađajuće – ali se o njemu retko govori iskreno. Ove knjige o starenju preskaču nejasne narative osnaživanja i idu direktno do srži: promena tela, promena identiteta, tuga, nebitnost, otpornost. Od književnih eseja do kulturnih kritika, svaka od njih nudi jasan pogled na to šta zaista znači starenje. I zašto bi trebalo da prestanemo da se pretvaramo kako je sve što nam je potrebno da se osećamo bolje – malo joge i zahvalnosti.
Iskrene knjige o starenju
„Osećam se loše zbog svog vrata: I druge misli o tome kako je to biti žena“ Nora Ephron
Prepoznatljiv stil Nore Efron – ironičan, ekonomičan, bespoštedan – u punoj je snazi u ovoj knjizi o starenju i svemu što dolazi sa tim. U ovim esejima, ona se fokusira na poniženja starenja, od zamenske hormonske terapije do gubitka struka, tonom koji je više sardoničan nego nostalgičan. Ona se ne pretvara da prihvata svoj vrat, ili što je još važnije, održavanje koje zahteva, i upravo zato njeno pisanje odjekuje. Nora izražava ono što mnogi misle, ali retko kažu naglas: da starenje nije samo duhovna evolucija, već i iscrpljujuća logistička noćna mora. Ipak, postoji zadovoljstvo u pripovedanju, a u njenoj iskrenosti čitaoci pronalaze solidarnost i razumevanje.
„Ima svakakvih knjiga za starije žene. One su, koliko mogu da primetim, pune optimizma i otrcanih fraza i beseda o tome kako je život prijatan nakon što se oslobodite svih dosadnih obaveza oko dece, menstruacije, i u nekim slučajevima, punog radnog vremena. Mislim da su te knjige potpuno beskorisne, baš kao što su i one koje sam nekad čitala o menopauzi. Zašto ljudi pišu knjige u kojima se kaže da je bolje biti stariji nego mlađi? Nije bolje.“
Od autorke scenarija za filmove „Besani u Sijetlu“, „Kad je Hari sreo Sali“ i „Oženih se vešticom“, ova knjiga se od trenutka pojavljivanja momentalno našla na prvom mestu liste bestselera New York Timesa i postala nacionalni bestseler, omiljen kod čitateljki širom sveta.
„This Is the Story of a Happy Marriage“, Ann Patchett
Iako ne spada baš u knjige o starenju, neumitno proticanje vremena provlači se kroz svaki esej. Ann Patchett donosi disciplinu romanopisca u publicistiku – njene rečenice su oštre, njene priče slojevite. Piše o dugom luku prijateljstva, sporoj izgradnji kreativnog rada i šta znači živeti sam po izboru. Njena razmišljanja se retko predstavljaju kao velika otkrića. Umesto toga, postepeno se odvijaju, oblikovana godinama, navikama i teško stečenom samospoznajom. Za čitaoce koji traže tihi uvid, a ne dramatično preoblikovanje, ova zbirka nudi upravo to.
Knjige o starenju – „No Time To Spare“, Ursula K. Le Guin
Ursula K. Le Guin, najpoznatija po svojoj spekulativnoj fikciji, usmerila je svoj oštar pogled ka unutra u poslednjim godinama, objavljujući eseje koji se čitaju kao razgovori sa briljantnom, pomalo razdražljivom tetkom. Piše o mačkama, doručku i aroganciji mladosti – temama koje deluju malo, ali otkrivaju njen veći argument: da starost nije umanjenje, već drugačija vrsta bogatstva. Njen ton je oštar i povremeno mrzovoljan, posebno kada se bavi ejdžizmom ili internet kulturom. Kada su u pitanju knjige o starenju, ova je poznata po tome što se odupire i žalbama i inspiraciji. Le Guin jednostavno živi i razmišlja naglas.
Knjige o starenju – „A Life’s Work“, Rachel Cusk
Navodno knjiga o ranom majčinstvu, „A Life’s Work“ je zapravo studija sloma identiteta – tema koja odražava emocionalni teren starenja. Rachel Cusk ispituje pobunu tela, isparenje bivših ja i nezgodne sudare između očekivanja i stvarnosti. Njena proza je oskudna i konfrontaciona, lišena uobičajenog majčinskog sjaja. Ono što je čini relevantnom za starenje jeste njen nesentimentalan tretman transformacije: osećaj da postajete neprepoznatljivi sami sebi. Ako tražite knjigu koja insistira na intelektualnoj i emocionalnoj iskrenosti, čak i kada je to neprijatno, ovo je odlično štivo.
„This Chair Rocks: A Manifesto Against Ageism“, Ashton Applewhite
Ashton nije zainteresovana za nežno vođenje čitalaca ka prihvatanju, već za demontažu celog sistema kulturnog ejdžizma. Potkrepljena istraživanjem i podstaknuta pravednim besom, njena knjiga ukazuje na načine na koje društvo marginalizuje starije ljude, posebno žene. Ona se bavi svime – od diskriminacije na radnom mestu do kulta mladih u medijima – sa oštrinom uma i analitičkom nepokolebljivošću. Za razliku od mnogih knjiga o starenju koje se fokusiraju na strategije suočavanja, ova zahteva strukturne promene. Ona je energična, ponekad konfrontaciona i duboko razjašnjavuja – posebno za čitaoce umorne od toga da im se govori da stare „dostojanstveno“.
„Late Migrations“, Margaret Renkl
Margaret Renkl, kolumnistkinja The New York Timesa, spaja lične eseje sa zapažanjima iz prirodnog sveta u ovoj tihoj, ali rezonantnoj knjizi o starenju. Ona piše o smrti svojih roditelja, sporom ritmu svog južnjačkog dvorišta i kratkim, ali značajnim ritualima porodičnog života. U njenom glasu postoji smirena pažnja, čak i kada opisuje gubitak. Knjiga ne nudi rešenja, već samo prisustvo. Njen pristup starenju je reflektivan, a ne korektivan – Renkl dozvoljava čitaocu da sedi sa vremenom, umesto da se trka protiv njega. Među knjigama o starenju, ova se ističe po autentičnoj smirenosti, bez namere da je propagira kao metod suočavanja.
„Godina magijskog mišljenja“, Joan Didion
View this post on Instagram
Klinički, beskompromisni portret tuge, ova knjiga takođe duboko govori o dezorijentišućim efektima starenja. Didion dokumentuje godinu nakon iznenadne smrti svog muža sa preciznošću hirurga. Ona prati svoje iracionalno razmišljanje, svoju fizičku iscrpljenost i načine na koje vreme može da se iskrivi pod traumom. Ovde nema utehe, nema klišea – samo hladna svetlost gubitka. Ono što nudi nije katarza već jasnoća. Za svakoga ko se suočava sa starenjem kao nizom gubitaka – ljudi, sposobnosti, sigurnosti – prikaz njena perspektiva deluje poražavajuće tačno.
Ove knjige o starenju jasno govore, a ponekad i bolno, o ceni i zaprepašćenjima starenja. U kulturi opsednutoj poricanjem, ili nastojanjem da svaki izazov pretvori u prednost, ta iskrenost je zaista osvežavajuća.
Pročitajte i ovo: Opsednuti smo Instagram profilima žena 50+ koje su prave ikone stila
Brankica Milošević
