Da li nas težnja ka blagostanju dovodi do “wellness burnout”-a?
Težnja ka blagostanju je celodnevni posao, za koji jedva pronalazite vreme, između svih ostalih dnevnih obaveza. Podesite tajmer da vas podseti da je vreme za desetominutnu meditaciju ili vežbu svesnosti, a kada se on oglasi, zatekne vas kako rendate šargarepu za sutrašnji zdrav doručak, bogat vlaknima. Možda možete da izvedete malo dubokog disanja, a da ne prestanete da spremate sa rendanjem? Jer već je skoro ponoć i premoreni ste, a još treba i da se pozabavite večernjim ritualom nege kože.
Kada najzad legnete premoreni, ujutru se budite bez osećaja da ste se odmorili. Ali, zdrav doručak je spreman i još samo da unesete belešku u dnevnik snova, odradite jutarnje istezanje i popijete kafu. Sa osećanjem da ste mogli sve to da preskočite i odspavate još četrdesetak minuta. Wellness trendovi koji vam stalno otkrivaju nove načine da brinete o sebi, previše zahtevaju od vas.
Težnja ka blagostanju i wellness burnout
Ako se i vi svakog dana budite se umorni nastojeći da odgovorno brinete o sebi, verovatno doživljavate “wellness burnout”.
A sve radite kako treba. Određujete redovno vreme za odlazak na spavanje, jedete zdravu celovitu hranu, redovno vežbate, smanjujete vreme provedeno pred ekranom, održavate ravnotežu između posla i života, praktikujete majndfulnes…
Vaša težnja ka blagostanju produžava spisak obaveza i ova rastuća lista praksi za dobrobit, zapravo, može biti deo problema.
Šta kažu istraživanja?
Istraživanja pokazuju da se većina ljudi oseća preplavljeno očekivanjima pokušaja da održe korak sa svojim fizičkim, mentalnim i društvenim blagostanjem. Gotovo kao da, što više poznajemo i praktikujemo wellness rutine, naše liste obaveza su sve duže i sve manje ostvarive.
Težnja ka blagostanju postaje još jedan teren koji moramo da osvojimo, a da bismo to učinili, moramo uložiti napor.
Ako ne stignemo da čekiramo listu onoga što činimo za sebe, ne osećamo se dobro. Briga o sebi postaje još jedan izvor stresa. Jer i kad stignemo sve što smo zacrtali, toliko smo umorni, da redovna rutina spavanja nije dovoljna da se odmorimo. Težnja ka samooptimizaciji nas više iscrpljuje, nego što pomaže. Pa, kako da nađemo ravnotežu?
Naslovna fotografija: Dmitriy Frantsev, Unsplash
Kako da izbegnete zamku toksičnog blagostanja
Osećamo pritisak da održavamo idealnu wellness rutinu i ispunimo nerealne standarde i postižemo suprotan efekat. Ovaj paradoks može učiniti da se osećati krivim što ne pratite trendove blagostanja ili što ne ispunjavate svoje dnevne wellness ciljeve. I to postaje toksična težnja ka blagostanju, koja može potkopati mentalno zdravlje.
Da biste izbegli ovu zamku, ili se iz nje izvukli, ako ste već upali, pokušajte da preusmerite svoje spoljašnje težnje na unutrašnju. Prestanite da pratite influensere i savetnike za blagostanje na društvenim medijima, koji vam stalno predlažu da nešto isprobate. Pomislite da je njima oblast wellnessa izvor zarade i da je blagostanje možda njihov posao. Ako od brige o sebi i svog slobodnog vremena napravite posao, koji vas pride ničim ne nagrađuje, naravno da ćete se osećati loše.
Šta vi možete da uradite?
Zato se okrenite sebi i zapitajte se šta čini da se osećate dobro? Gde je vaše srećno mesto? Možete li se osloniti na ono što volite, bilo da je to čitanje, sport, baštovanstvo ili bilo šta u čemu uživate, bez obzira da li je to u trendu. Shvatite šta vam donosi celovitost i izgradite sopstvenu wellness platformu oko toga. Na primer, ako vam je čitanje omiljeno, možda možete uživati u audio-knjigama, dok šetate, trčite ili vozite bicikl.
Proslavite svaku pobedu u brizi o sebi, bez obzira koliko mala bila. Prestanite sa navikom mikro-samoagresije, zbog odstupanja od wellness rutine. Pronađite sopstveni balans između ugađanja sebi i onoga što činite jer je to dobro za vaše zdravlje, iako na to morate da se naterate.
Iscrpljujuća težnja ka blagostanju
Zamor od napora da postignete blagostanje može dovesti do emocionalne iscrpljenosti. Stalno praćenje napretka, brojanje kalorija i upoređivanje sebe sa drugima može iscrpeti vašu mentalnu energiju. Umesto da se osećate podmlađeno, mogli biste se osećati ispražnjeno, frustrirano i anksiozno. Opsesija blagostanjem može dovesti do ozbiljnih fizičkih i mentalnih poremećaja poput ortoreksije (opsesije zdravom ishranom) i prekomernog vežbanja.
Usporite i razmislite šta hrani vašu dušu? Šta vas greje iznutra, zbog čega se osećate dobro, čak i kada morate da uložite napor da biste se time bavili? Možda vam je potrebno više samoće. Ili više društvenih interakcija.
Možda želite da odbacite sve rutine blagostanja i da se odmarate tako što nećete raditi ništa. I to nije znak lenjosti, već nešto na šta imate apsolutno pravo. Uzeti pauzu u svetu koji propoveda produktivnost, može delovati kao greh. Prekinite ciklsu krivice i samokritike i obnovite energiju na svoj način. Uzmite slobodan dan, ne zato što imate nešto da obavite, nego zato što ćete ga provesti u krevetu, pred TV-om. Isključite telefon, spremite sebi ukusan obrok, lenstvujte, sanjarite. Usudite se da se potpuno odmorite bez ikakve krivice.
Razmislite o odbacivanju ekstremne kulture wellnessa u korist uravnoteženijih, realističnijih pristupa vašem zdravlju. Ovo može uključivati prihvatanje nesavršenosti i fokusiranje na ono što vam prija. Pojednostavite stvari. I imajte u vidu da su u srži svake zdravstvene rutine san, hrana, vežbanje, upravljanje stresom, zajednica, svež vazduh i boravak u prirodi. A odmor nije nagrada ili luksuz, već osnovna ljudska potreba.
Pročitajte i ovo: Da li zbog vremena za sebe žrtvujete odmor i san (i kako da se drugačije organizujete)?
Naslovna fotografija: Dmitriy Frantsev, Unsplash
Brankica Milošević
