Nauka iza osećaja: Zašto se pored nekih ljudi odmah osećate smireno?

Osećanje smirenosti koje vas momentalno obuzme u prisustvu nekih ljudi, nauka prepoznaje kao proces koregulacije. U suštini, to je „pozajmljivanje“ tuđe smirenosti - kada neko sa regulisanim nervnim sistemom utiče na vas umirujuće.

Istraživači su primetili merljive promene u aktivnosti mozga, otkucajima srca, disanju, nivoima kortizola i drugim fiziološkim markerima tokom bezbednih i podržavajućih društvenih interakcija. Zdrava koregulacija jača odnose bez stvaranja zavisnosti, a najbolji način da pomognete nekome da se smiri je često da regulišete sebe.

Od detinjstva do odraslog doba, ljudi se oslanjaju na bezbedne, podržavajuće odnose da bi se koregulisali. Izraz lica, govor tela i energija kojom zrače ljudi koji vas umiruju, vraćaju vas na bezbedno mesto detinjstva. Ako vam ovakvi ljudi i interakcije nedostaju, život može delovati mnogo teže.

Isprobajte ovaj trik za samoregulaciju: Mala masaža vrata protiv stresa: Brzi trik koji može umiriti nervni sistem

Osećanje smirenosti koje preuzimamo od drugih – pozitivan uticaj koregulacije

Kako funkcioniše koregulacija

Naši nervni sistemi imaju način da se međusobno usklade. Možemo postati smireniji i opušteniji u prisustvu mirnih i opuštenih ljudi. Takođe, možemo živnuti i pokrenuti se u prisustvu aktivnih ljudi koji zrače živahnom energijom. Ono što intuitivno prepoznajemo i doživljavamo u ovakvim interakcijama, naziva se koregulacija. I odnosi se na pozitivniju verziju tog procesa preuzimanja.

Dakle, koregulacija se dešava kada regulisanost jedne osobe pomogne drugoj osobi da pronađe put nazad u regulisanije stanje. I to je nešto što dobro poznaje svaka majka, kroz lično iskustvo i kroz savete starijih. Morate biti smireni da biste umirili dete. Uznemirenu bebu smiruje ljuškanje, šaputanje, držanje u naručju. Ono što se dešava je da beba preuzima mir kojim zračite. Međutim, to ne možete postići ako ste i vi nervozni i uznemireni, što je posebno frustrirajuće iskustvo roditeljstva.

Iako se o ovom konceptu često raspravlja u kontekstu roditeljstva, koregulacija ne prestaje sa odrastanjem. Odrasli ljudi primaju smirujući uticaj u različitim odnosima – od bliskih prijateljstava, preko romantične veze, do interakcije sa terapeutom.

Vremenom, možemo naučiti kako da se smirimo, kada nam neko drugi dosledno pomaže u tome. Ako nikada nismo iskusili pouzdanu koregulaciju kao deca, i dalje možemo razviti te veštine kroz iskustva u zdravim vezama.

Osećanje smirenosti – empatija, podrška, koregulacija

Empatija, emocionalna podrška i koregulacija su povezani, ali su u krajnjoj liniji različiti koncepti. Empatija je razumevanje šta neko oseća. Emocionalna podrška je pružanje utehe, ohrabrenja ili pomoći, dok se  koregulacija dešava na nivou nervnog sistema. Manje se radi o tome šta govorite, a više o tome da li vaše prisustvo komunicira sigurnost.

Možete govoriti sve prave stvari, ali ako ste anksiozni, frustrirani ili preopterećeni, nećete nikoga umiriti svojim rečima. Takođe, nećete primiti umirujući uticaj od nekoga ko vam govori prave reči, dok iznutra ključa.

Na intelektualnom nivou, čujemo i razumemo. Ali, nervni sistem to registruje drugačije. Neko može biti podržavajući i empatičan, a da uopšte ne deluje umirujuće. U nedostatku boljeg, odnosno „naučnijeg“ izraza, to je prosto vibracija koju osećamo.

Kako neuronauka objašnjava osećanje smirenosti kroz koregulaciju

Istraživanja iznova potrvrđuju da nervni sistemi utiču jedni na druge, na bolje ili na gore. I to se dešava na neverbalnom nivou. Naši mozgovi i tela stalno traže znakove bezbednosti ili opasnosti, iako toga često nismo svesni. Stvari poput izraza lica, tona glasa, govora tela, kontakta očima i fizičkog prisustva šalju informacije nervnom sistemu.

Jednostavno rečeno, kada se osećate bezbedno, telo je opuštenije i disanje se usporavaju. U jednoj studiji, istraživači su koristili skeniranje mozga da bi procenili neuronske krugove povezane sa pretnjom. Otkrili su da je centar za samokontrolu i donošenje odluka u čeonom režnju manje aktivan u prisustvu smirene osobe. Štaviše, samo držanje partnerove ruke smanjilo je aktivnost u regionima mozga koji obrađuju bol.

Ali efekti nisu ograničeni samo na moždanu aktivnost. Jedna studija je identifikovala neuronski put kroz koji oksitocin sinhronizuje srčani ritam sa disanjem tokom oporavka od stresa. Dakle, kada se oksitocin oslobađa tokom pozitivnih i bezbednih društvenih interakcija, taj hormon može pomoći u usporavanju sistema alarma u telu.

Kada koregulacija prestaje da bude osećanje smirenosti

Koregulacija može postati beskorisna ili čak toksična, kada se pretvori u upletenost. Upletenost je u suštini hronični, jednosmerni obrazac odnosa gde jedna osoba uvek reguliše, a druga nikada ne gradi sopstveni kapacitet za smirivanje.

Zdrava koregulacija znači da saosećamo, uključeni smo, ali se ne gubimo jedni u drugima. Nezdrava koregulacija se dešava kada raspoloženje jedne osobe potpuno određuje raspoloženje druge osobe. Na primer, kada je partner anksiozan, i druga osoba odmah postaje anksiozna. Ili, kada neko ne može da se oseća dobro, ako druga osoba nije dobro. To je upijanje tuđih emocija, koje nikome ne pomaže i u kome se perspektiva gubi.

Treba razumeti da ne želimo da se distanciramo od ljudi koje volimo. Cilj je da ostanemo povezani sa tuđim iskustvom, ali da nas ono ne apsorbuje potpuno. Najzdraviji odnosi nam omogućavaju da se međusobno podržavamo, a da pritom održavamo sopstvenu emocionalnu ravnotežu.

Kako da negujete zdravu koregulaciju

Ako želite da češće delujete umirujuće na bliske osobe, potrebno je da sami budete regulisani. Čak i jednostavno prisustvo, bez dodira i reči, ume da deluje smirujuće, kada ste i sami smireni.

Pre nego što pokušate da smirite drugu osobu, prvo se fokusirajte na uzemljenje sebe:

• Produbite i usporite disanje.
• Obratite pažnju na svoje telo.
• Ostanite prisutni.
• Slušajte više nego što pričate.
• Oduprite se porivu da odmah popravite, rešite ili ubedite.

Ove veštine mogu pomoći drugima da se osećaju sigurnije i bolje shvaćeno. Mnogo koregulacije se dešava kroz jednostavne stvari: smiren ton glasa, sedenje blizu nekoga, uspostavljanje kontakta očima, držanje za ruku ili jednostavno prisustvo bez pokušaja da se bilo šta promeni. Jer, nije nam uvek potrebno nečije prisustvo da bismo se osećali bolje. Ponekad nam je potreban neko ko može da ostane stabilan dok imamo težak trenutak.

Naravno, koregulacija nije jednosmerna ulica. Svima nam trebaju ljudi kojima se možemo obratiti kada se naš nervni sistem oseća preopterećeno. Bilo da je u pitanju prijatelj od poverenja, partner, član porodice, terapeut ili grupa za podršku, odnosi koji vam ulivaju osećanje smirenosti, važan su deo emocionalnog blagostanja.

Međutim, niko nikome ne treba da bude neprekidan oslonac. Svako treba da bude odgovoran za sopstvena osećanja i regulaciju. I da ponekad bude prisutan i stabilan, da bi omogućio drugoj osobi da pokaže ranjivost.

Dopašće vam se i: Aktivnosti svesnosti za pronalaženje smirenosti u bilo kom uzrastu i raspoloženju

EasyLife redakcija

Foto: Lummi/lébéa