Kako da prepoznate emocionalni damping kod sebe i kod drugih

Znate onaj osećaj kad slušate prijateljicu koja priča o svojim osećanjima i vi počinjete da se osećate preopterećeno i ne možete više da je slušate?  Emocionalni izlivi drugih mogu izazvati taj osećaj preplavljenosti i želje da se udaljite i očistite od tog naboja koji nije vaš.

Možete se osećati kao da vas je druga osoba upotrebila kao emocionalnu deponiju (otuda i izraz „Emotional Dumping“), a to nije način da nekome pomognete, niti da sa nekim delite i saosećate.

Emocionalni izlivi imaju tu nefiltriranu energiju, jer onaj ko je pod nabojem ne vodi računa kako ono što priča možda utiče na sagovornika. Zapravo, tu i nema razgovora – samo sedite i slušate, dok druga osoba izliva svoje ogorčenje, bes, tugu, očajanje. A šta drugo možete da uradite, kada su u pitanju ozbiljne stvari (a obično se radi o ozbiljnim stvarima), kao što su suočavanje sa prevarom, prekid veze, gubitak voljene osobe?

Osim ako niste stručnjak za mentalno zdravlje, ili veoma emocionalno otporna osoba, možete se osećati teško pogođeno i preopterećeno, a vaša želja da se udaljite i da neko vreme izbegavate blisku osobu koju vam je teško da slušate, sasvim je normalna.

U emocionalnoj razmeni sa bliskima postoji razlika između ventiliranja – emocionalnog oduška i dampinga – emocionalnog izlivanja bez kontrole. I kada se ogroman tovar nečijeg emotivnog otpada sruči na vas – ili kada ga vi izlijete na nekog – to je teško podnošljivo i pogađa vaš odnos.

Ventiliranje i emocionalni izlivi – u čemu je razlika

Razlika je uglavom u nameri – kod ventiliranja, osoba samo želi da se rastereti, bez očekivanja da će slušalac nešto popraviti ili rešiti. Ali kod emocionalnog izlivanja postoji prikriveno ili direktno traženje pomoći ili podrške, često do tačke prebacivanja odgovornosti i preuzimanja uloge žrtve.

Razgovori o teškim stvarima, bolnim temama i uznemirujućim osećanjima, osnova su prisnog prijateljstva, poverenja i podrške. Kada vam treba savet, normalno je da se prvo obraćate najbližoj osobi, za koju znate da vas neće osuđivati i koja će vam ponuditi svoju perspekitvu ili vam omogućiti da bolje čujete i shvatite sebe. Pažljiva emocionalna obrada sa prijateljem ili voljenom osobom produbljuje odnos i povećava samosvest. I to je suštinski različito od emocionalnog izlivanja koje opterećuje. Razlika može biti suptilna – kada vam se bliska osoba poverava u svojoj ranjivosti, vi osećate empatiju i shvatate da je povređena i uznemirena. Ali nekontrolisani emocionalni izlivi čine da i sami osećate težinu osećanja druge osobe, ona vas pritiska, kao da druga osoba traži od vas da joj pomognete tako što ćete preuzeti njen teret, čak i ako ona toga nije svesna – a najčešće nije. Dakle, glavna razlika je u težini – ventiliranje vam ne stvara teret, a emocionalno izlivanje stvara. I taj teret je toliki da vas sprečava da osećate empatiju i samo želite da se udaljite i rasteretite.

Kada osoba daje sebi oduška, kada ventilira, u stanju je da razmenjuje i konstruktivno razgovara, čim „otpusti paru“, dok osoba koja izliva svoja osećanja u tome, zapravo, ne nalazi nikakvo olakšanje (iako ga traži) i dešava se da ponavlja jedno isto, kao da se davi u sopstvenim osećanjima, a vi ne možete da joj pomognete, jer vas, poput davljenika, vuče sa sobom i imate potrebu da pomognete sebi i da isplivate. Posle toga se osećate iscrpljeno i „kao pregaženo“ i potrebno vam je nekoliko dana da se oporavite.

Teško ventiliranje ponekad može biti vrlo slično dampingu, naročito kada je u pitanju vrlo bolna i ozbiljna tema, ali ona suptilna razlika i dalje ostaje – ventiliranje donosi neko olakšanje i razgovor je moguć, možete se zajedno kretati kroz teška osećanja, dok emocionalni izlivi ne donose ni rasterećenje, ni dijalog, prosto osećate da ne možete da doprete do druge osobe.

Potreba za emocionalnim izlivanjem

Prirodna je ljudska sklonost da se želje, osećanja, pa čak i traume dele sa bliskim osobama – bavljenje teškim osećanjima nije posao samo za jednu osobu i zato se oslanjamo na prijatelje, savetnike i terapeute. Ako imate anksiozne i opsesivne misli, otvaranje bliskoj osobi može vam pomoći da pronađete olakšanje i steknete širu perspektivu. I to bi bila definicija ventiliranja, koja, međutim, zahteva emocionalnu zrelost i odgovornost koji omogućavaju nekome da ne opterećuje druge svojim problemima na toksičan način.

Osobe koje nekontrolisano izlivaju svoja osećanja i traume, obično nemaju taj nivo emocionalne zrelosti i ne uviđaju kako njihovo ponašanje može biti uznemirujuće i opterećujuće.

Nerešene traume i neobrađena osećanja sužavaju perspektivu i dovode do toga da osoba u poziciji žrtve ostane egocentrična, omeđenja svojim proživljavanjem i zatvorena u njemu. Iako pokušava da izađe iz tog kruga, ona vam ne dozvoljava da zakoračite unutra i da je izvedete, a pruženu ruku koristi da vas uvuče i zadrži pored sebe, da bi smanjila osećaj izolovanosti u svom proživljavanju – što zapravo, ne uspeva i što poređenje sa ponašanjem davljenika čini adekvatnim.

U najvećem broju slučajeva, ipak, emocionalno izlivanje dolazi iz dubokog unutrašnjeg bola i nedostatka perspektive i bez ikakve (svesne ili nesvesne) namere da se manipuliše. Međutim, emocionalni izlivi mogu biti i manipulativni – neko može koristiti svoju ranjivost i svoj položaj žrtve da emocionalno ucenjuje drugu osobu, da traži usluge i dokaze privrženosti, što je veoma toksično i direktno ugrožava i narušava odnos.

Pročitajte i ovo: Stvari koje emocionalno zrele žene ne tolerišu u partnerskom odnosu

Kako da prepoznate emocionalni damping kod sebe i kod drugih

Emocionalni izlivi „na prepad“

Najprepoznatljiviji element emocionalnog dampinga je to što se obično dešava bez pripreme – hvatate drugu osobu „na prepad“ ili ona to radi, bez uveravanja u vašu spremnost da je saslušate. Sipanje primedbi i osuda „iz vedra neba“ ostavlja drugu osobu zatečenom i zbunjenom i dok pokušava da shvati šta je snašlo, tuđi emocionalni teret je zatrpava velikom brzinom – i težinom.

Neprihvatanje povratnih informacija

Razgovor i razmena uključuju povratne informacije, koje će osoba koja ventilira primiti kad „ispusti paru“ i uključiće se u dijalog. Onaj ko izliva svoja osećanja ne želi da čuje šta vi imate da kaže o tome, niti traži vašu perspekitvu, ona samo želi da ne se udavi sama. Kad pokušate da kažete nešto umirujuće i utešno, ili strogo i razumno, izazivate novi poplavni talas u stilu „niko me ne razume“. Ako prepoznajete sebe u ovom ponašanju, eto vam teme za razmišljanje.

Nekontrolisano izlivanje emocija

Emocionalni damping se odvija bez kontrole – prosto izgovarate sve što vam navire, bez razmišljanja, što je jedan od znakova emocionalne nezrelosti. Izlivanje uvek ima dozu mahnitosti – kao voz koji je iskočio iz šina i nastavlja da tutnji i gazi sve pred sobom. Pri tom, osoba koja se izliva, uopšte nije svesna kako to utiče na slušaoca, a osoba koja izložena izlivanju, oseća se kao da udiše zagađen vazduh, koji izaziva maglu u mozgu.

Emocionalni izlivi ne donose olakšanje

Ako vi izlivate svoja osećanja bez kontrole, nakon toga nećete imati nikakav osećaj olakšanja i prvom prilikom ćete raditi to isto – izlivati se, bez ikakvog osećanja olakšanja. Ukoliko neko izliva svoj emocionalni teret na vas, efekat će biti isti – vi ćete biti opterećeni, a druga osoba neće osećati nikakvo olakšanje, neće imati uvide i neće promeniti svoje ponašanje.

Kako da se nosite sa emocionalnim dampingom

Ako se osećate preplavljeno i preopterećeno, imate svako pravo da prekinete emocionalno izlivanje druge osobe, čak i ako je sažaljevate i oklevate zbog njene ranjivosti. Možete joj reći da shvatate da je uznemirena, ali da nemate mentalni i emocionalni prostor za taj razgovor i da možete biti uz nju u tišini, dok razmišlja o svojim mislima i osećanjima.

Ukoliko osećate da to nije izvodljivo, možete pokušati da se emocionalno distancirate, praktikujući umirujuće tehnike disanja – to je jedna od najboljih strategija za upravljanje mentalnim stanjem, kada ste izloženi emocionalnom izlivanju.

Nakon što se izvučete iz te situacije, potrebno je da preduzmete neke korake da se očistite od lepljive energije koju ste pokupili – kretanje će biti od pomoći, šetnja u prirodi, vežbanje, protresanje udova, ili ples, pomoći će da kanališete negativnu energiju.

Pisanje je još jedna aktivnost koja može da pokrene emocije i izaci ih iz tela, tako da možete pisati dnevnik, ili oblikovati svoja osećanja u prozni ili poetski izraz.

Pokušajte da ne osuđujete sebe što niste u stanju da pomognete drugoj osobi i što se osećate loše i želite da se udaljite od nje – prirodno je da želite da izbegnete ova iscrpljujuća i izazovna iskustva. Čak i ako ste vrlo empatična osoba, osetljiva na tuđu patnju, emocionalno izlivanje može biti previše za hendlovanje. Damperi ne pokušavaju da izazovu emocioanli sukob, niti su svesni da se to dešava i zato je mudro da postavite granice i budete iskreni o tome kako izlivanje utiče na vas.

Da biste podelili svoja osećanja, izaberite vreme koje nije pod nabojem (dakle, ne usred izlivanja ili odmah posle) i recite drugoj osobi da vam je stalo do nje i da želite da joj pružite podršku, ali da način na koji ona ispoljava svoje emocije ima negativan efekat na vas. Takođe, korisno je da potrvrdite emocije svog prijatelja i kažete mu da razumete koliko mu je teško i bolno, pre nego što mu date do znanja da ne možete da mu pomognete, jer se osećate preplavljeno i pod stresom.

Ako strahujete da će se druga osoba osećati odbačeno, možete postaviti vremensko ograničenje za duboke teme. Recite joj da ćete je rado saslušati, ali da imate samo pola sata (ili manje, procenite koliko možete da podnesete), a onda morate da idete. Nastojte zatim da se pridržavate vremenskog ograničenja, kako biste drugoj osobi stavili do znanja da niste dostupni za neograničenu podršku.

Pročitajte i ovo: Šta je potrebno za negovanje doživotnog prijateljstva

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević