Intervju: Dr Slađana Kovačević – specijalista urologije, načelnik Urološkog odeljenja, doktorant
Upoznajte dr Slađanu Kovačević, specijalistu urologije – koja je sa nama razgovarala o osetljivom problemu urinarne inkontinencije kod žena. Sa ovim zdravstvenim problemom susreće se sve veći broj žena, a o njemu se, nažalost, još uvek ne govori dovoljno. Dr Slađana nam je otkrila šta je to svakodnevno motiviše u poslu kojim je odabrala da se bavi, ali nam je podelila i korisne stručne savete kada je ovaj zdravstveni problem u pitanju. U nastavku otkrijte koje su to vežbe kojima možete preventivno uticati na pojavu urinarne inkontinencije, kao i kako se u potpunosti možete oporaviti ukoliko ste se već susreli sa ovim problemom.
Hvala Vam na ovom intervjuu! Kažite nam više o svojoj profesiji i uskoj specijalnosti?
Hvala Vama na interesivanju i ukazanom poverenju. Moram prvo da kažem da sam lekar, pa tek onda usko specijalizovani lekar – UROLOG. U pandemiji koja je zatekla ceo svet, pa i nas, veoma je bilo bitno da imate uopšteno znanje iz medicine da bi mogli da pomognete kolegama čija se uska specijalnost, između ostalog, bavi i kovid infekcijom. Urologija se bavi bolestima/stanjima kod muškaraca i žena. Znači, urologija nije rezervisana samo za mušku populaciju. Bolesti u vezi sa bubrezima, bubrežnim kanalima (ureteri), mokraćnom bešikom, uretrom, kao i polnim organima su focus urologije. Urologija je hirurška grana, tako da se mi bavimo – kako konzervativnim lečenjem, tako i hirurškim, ali endoskopijom koja zauzima veliki deo urološkog lečenja i dijagnostike.
Šta je urinarna inkontinencija i da li postoje žene koje su podložnije riziku da je dobiju?
Urinarna inkontinencija se definiše kao gubitak voljne kontrole nad mokrenjem. Urinarna inkontinencija nije bolest, nego simptom. Postoji stres urinarna inkontinecija i preAKTIVNA mokraćna bešika (gruba podela) i najčešća je mix ove dve inkontinecije.
Težina simptoma se kreće od povremenog blagog umokravanja pri kašlju ili kijanju, pa do neizdrživog nagona za mokrenjem koji je praćen čestim značajnim umokravanjima. Iako se češće sreće kod starijih osoba, inkontinencija nije neizbežna posledica starenja. Kada inkontinencija remeti svakodnevne životne aktivnosti, vreme je da se pacijent obrati lekaru.
Faktori rizika za nastanak urinarne stres inkontinencije su:
Pol: Žene češće pate od inkontinencije zbog anatomskih razlika, porođaja (vaginalni porođaj, krupna beba), menopauze (manje se luči estrogen).
Starost: Godinama se povećava verovatnoća za nastanak inkontinencija zbog slabljenja mišića mokraćne bešike i karličnog dna (manje kolagena).
Gojaznost: Povećan intraabdominalni pritisak na mokraćnu bešiku povećava verovatnoću za nastanak stres inkontinencije.
Ginekološke operacije: Poremećaj male karlice.
Druge bolesti: Dijabetes melitus, neurološke boelsti.
Komplikacije stres urinarne inkontinecije su:
Dermatološke: Česti dermatitisi zbog stalno nadražene i vlažne kože, te se žene često tuširaju, što dodatno narušava normalni Ph vagine i kože vaginalnog dela; brisanje vlažnim maramicama koje opet imaju svoju negativnu stranu u narušavanju Ph vrednosti, ali i dodatnoj iritaciji kože.
Urinarne infekcije: Inkontinencija povećava rizik učestalih upala urinarnog trakta. Baš zbog nošenja uloška, žena ima kratak kanal – uretru, te je kratak put do mokraćne bešike i urinarne infekcije.
Na koje sve segmente života urinarna inkontinencija utiče?
Kvalitet života je izrazito narušen. Žena mora da nosi uložak (dnevni koji češće menja ili menstrualni), ili čak i pelene, pri kašljanju, kijanju ili smehu koji isto dovodi do nevoljnog umokravanja. Bavljenje jogom, džogiranje, fitness uopšte je otežan, jer vi razmišljate da li je uložak pun, da li se oseća urin. Takva pitanja sebi postavljaju i žene/bake koje čuvaju svoje unuke, jer često navode da imaju osećaj da se miris urina oseća. Takođe, žene u toku seksulanog odnosa nevoljno puštaju urin. Sve ovo ženu dovodi u jedno nezavidno stanje, koje može da dovede do anksioznosti i depresije, što je i moja tema na doktorskim studijama na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Znači, skoro u svakoj životnoj situaciji urinarna inkontinencija vas podseća da je tu.
Da li možemo sprečiti nastanak urinarne inkontinencije i na koji način?
Prevencija SUI (stres urinarne inkontinecije) je u održavanju normalne telesne mase, zatim vežbanje mišića karličnog dna (Kegelove vežbe) ili elektro-stimulacija karličnog dna (mišića vagine), i kao poslednje – ali ne manje važno – izbegavati kofein, žestok alkohol, začinjenu hranu, duvan.
Šta su Kegelove vežbe, ko ih sve može praktikovati, kako i u kom životnom dobu?
Za Kegelove vežbe su skoro svi čuli. U današnje vreme interneta, vrlo lako možete naći Kegelove vezbe i kako se rade. Kegelove vežbe su vežbe mišića karličnog dna, koje jačaju karlično dno i pomažu u smanjivanju rizika da se pojavi nevoljno oticanje urina i drugih problema, poput spada bešike i materice, posebno u slučajevima kada postoji rizik za to.
Šta možemo učiniti ukoliko već osećamo posledice urinarne inkontinencije - da li postoji operacija koja može rešiti problem?
Ako žena već ima SUI – rešenje postoji, u zavisnosti od stepena težine. Može početi sa Kegelovim vežbama ili elektrostimulacijom mišića vagine ako se radi o blažem stepenu i tu su rezultati zadovoljavajući. Medikamentna terapija je rezervisana za drugi oblik urinarne inkontinencije, a to je preAKTIVNA bešika.
Ako se radi o težem obliku, onda je operacija jedina opcija i najefikasnija. Operacija TOT (transopturator tape/sling) podrazumeva postavljanje sintetskih mrežica (mesh) takozvanih slingova, transopturator tape (TOT). Smisao hiruške intervencije u rešavanju stres urinarne inkontinencije je restitucija normalne pozicije i podrške vezikouretralnog segmenta, što obično dovodi do rešavanja ovog problema. Sama operacija je veoma bezbedna, traje kratko i može se izvoditi u svim vrstama anestezije.
Uspešnost rešavanja stres urinarne inkontinencije ovim hiruškim tehnikama je veoma visoka i kreće se oko 90%! S obzirom na to da je transobturatorni pristup dao minimalni broj hirurških komplikacija, za očekivati je da ona zauzima vodeće mesto u hirurškom lečenju stres urinarne inkontinencije. Pacijentkinja odlazi kući prvi dan nakon operacije, što znači minimalno zadržavanje u bolnici – što je cilj svakoga ko se operiše. Bola nema nakon operacije. Ono što je zadatak operisane žene je mirovanje.
Od terapije dobijaju estrogensku kremu (ako procenimo da je bezbedno za pacijentkinju), ili pak vaginaletu sa hijaluronskom kiselinom, kao i dezinfekciono sredstvo u vidu spreja.
Koji su prvi koraci oporavka i da li se urinarna inkontinencija može vratiti?
Prve korake u oporavku sam već napomenula. Prvi dan se odlazi kući na mirovanje od 7 do 10 dana – to je ključno, jer u tom periodu zarasta rana i negde se mrežica koju smo stavili fiksira, tj. polako je tkivo prorasta. Celokupni oporavak je 6 nedelja od operacije. U tom periodu, prvih 14 dana uglavom ležite, pomalo stojite, prošetate po kući. Od 14. dana možete do prodavnice ili u kratku šetnju (maksimalno do sat vremena). Nema seksualnih odnosa 6 nedelja, kao ni vožnje bicikla. SUI može da se vrati ako se ne pridržavate saveta koji su dati u smislu mirovanja, tj. dinamike kretanja!I posle 6 nedelja mirovanja, ako radite težak fizički posao ili radite vežbe koje isključivo “tegle” karlicu, onda je velika verovatnoća da će se SUI vratiti.
Možemo li nehirurškim putem rešiti problem urinarne inkontinencije?
Kao sto sam rekla, samo lakši stepen SUI može se rešiti konzervativno, ili drugi tip inkontinencije može medikamentozno. Postoji rešavanje SUI koje je minimalno invazivno – radi se o injekcijama HIDROGELA u cilju punjenja uretre. Povećanjem volumena tkiva hidrogel utiče na mehanizam zatvaranja uretre i omogućava bolju kontrolu mokrenja pri kašljanju, kijanju, smehu. Metoda je za sada samo za zemlje članice EU. Kratko vreme se radilo i u našoj zemlji.
Da li se u periodu pandemije broj operacija urinarne inkontinencije smanjio ili povećao?
U pandemiji, fokus je bio na kovid infekciji, kao i na bolestima koje su morale da se rešavaju kao maligniteti i hitna stanja, tako da su pacijentkinje sa SUI čekale smirivanje epidemiološke situacije i početak normalizacije rada. Možda će se vremenom pokazati da je stanje SUI češće ili da je došlo do pogoršanja prvobitnog stanja, jer kovid infekcija napada pluća, te su pacijenti uglavnom imali kašalj koji znamo da utiče na povećanje intraabdominalnog pritiska i dovodi do SUI, tj. pogoršanja stanja.
Koliko je važno da otvoreno govorimo o urinarnoj inkontinenciji i da li primećujete pozitivnu promenu u tom smislu?
Mislim da je veoma važno da se o ovoj temi govori, pogotovo danas u vremenu kada su i elektronski i pisani mediji širko rasprostranjeni, kada se naglašavaju prava žena, i kada je kvalitet života imperativ sadašnjice. Nažalost, još uvek je tabu tema. Još uvek žene misle da je to “normalno” jer stare, ili su to imale i njihove majke ili bake, ne znajući da je problem rešiv.
Lično pokušavam da radim na promociji ove teme, da je približim ženama. Saveznik u tome su mi mediji koji na najbrži način dolaze do korisnika. Situacija je bolja što se tiče informisanosti žena, ali mislim da to mora i može mnogo bolje. Žao mi je što retko ko iz medija prepoznaje značaj ove teme, za koju mislim da je makar podjednako važna za ženu, kao i koji puder, parfem ili haljinu će izabrati. Zato, veliko hvala što ste prepoznali značaj ove teme i samim tim podržali žene da se ohrabre i jave svom urologu ili ginekologu.
Šta Vas najviše motiviše u radu i usavršavanju?
Motivaciju dobijam od svojih pacijenata i kolega. Ovu metodu sam naučila od prim. dr Mirka Jovanovića – urologa koji je tada radio u UKC Srbije Beograd – Urološka klinika. Danas i ja obučavam druge kolege po drugim ustanovama – u savlađivanju ove operativne metode. I dalje ću raditi na promociji i usavršavanju same metode, kao i obučavanju za nova rešenja SUI.
Fotografije: wannabemedia.rs
Jovana Pantić
