Intervju: Katarina Jonev – edukator za bezbednost dece i mladih na internetu i stručnjak za internet bezbednost
Upoznajte Katarinu Jonev Ćiraković, edukatora za bezbednost dece i mladih na internetu, stručnjaka za internet bezbednost, doktoranda Fakulteta političkih nauka i autora knjige ,,Bezbednost dece na internetu – vodič za roditelje“, kao i ebooka ,,Uticaj mobilnih telefona na razvoj dece”. Katarina je održala više od 300 predavanja namenjenih deci, sa ciljem podizanja svesti o opasnostima u virtuelnom prostoru i promociji kulture ponašanja na društvenim mrežama. Vodi online vebinare i radionice namenjene roditeljima na temu bezbednosti dece na internetu, a sa nama je razgovarala o tome kakve sve opasnosti vrebaju na internetu, kako možemo zaštititi svoje najmlađe i kako da pronađemo zdrav balans u deljenju fotografija svog deteta na Instagramu ili Facebooku.
Kakve sve opasnosti vrebaju na internetu i na šta bi sve trebalo da obratimo pažnju?
Kada je reč o deci i mladima, opasnosti na društvenim mrežama je mnogo – od komunikacije sa nepoznatim ljudima, različitih oblika internet vršnjačkog nasilja, maltretiranja porukama neprikladnog sadržaja, preko vređanja po verskoj, rasnoj, nacionalnoj, seksualnoj osnovi, do uznemiravanja, postavljanja lažnih informacija, grupa na društvenim mrežama u kojima je cilj ismevanje. Na velikom broju sajtova i društvenih mreža postavljaju se nasilni i neprikladni sadržaji. Svakako, jedan od najtežih oblika ugrožavanja bezbednosti dece su kriminalne aktivnosti, poput krađe identiteta i informacija, zatim pedofilija, mogućnost kidnapovanja i ucena koje imaju posledice po fizičko i mentalno zdravlje.
U porastu je i broj video-igrica koje za krajnji cilj imaju samopovređivanje dece i oduzimanje sopstvenog života. Sve je više širenja mržnje, nasilnog sadržaja, ismevanja, ostavljanja pretećih komentara, propagiranje iskrivljenih i nemoralnih vrednosti na društvenim mrežama, a sve to targetira decu i mlade. Sa novim rizicima u sajber svetu, deca često nisu u mogućnosti da se suoče sama. Naglasak mora biti na edukaciji – kako dece, tako paralelno i roditelja i društva u celini.
Kako se proverava validnost određenog sajta ili Instagram stranice, odnosno, kako možemo razlikovati na kojim sajtovima je bezbedno ostaviti lične podatke, a na kojima nije?
Naši privatni podaci su vredan kapital i često mogu biti zloupotrebljeni. Apsolutna bezbednost i privatnost na internetu ne postoje i, nažalost, uvek postoji mogućnost da naši privatni podaci mogu biti iskorišćeni u ilegalne svrhe.
Kako naći zdrav balans između deljenja fotografija svog deteta svakog dana i njegovog skrivanja od društvenih mreža?
Odgovorni smo za detetovu bezbednost, privatnost, reputaciju i dostojanstvo – podjednako u realnom i u virtuelnom svetu, i to moramo da imamo na umu! Granica se nalazi u rukama roditelja, a prava bi bila upravo da se pronađe balans – postavljanje fotografija, ali ne previše često, ne ugrožavati detetovu reputaciju i dostojanstvo objavljivanjem degutantnih fotografija, voditi računa o privatnosti i ne iznositi suviše informacija koje bi ugrozile bezbednost deteta. Niko roditelju ne može i ne sme da zabrani da objavi fotografije svog deteta, ali nekada je najmudrije malo razmisliti pre nego što kliknemo na dugme ,,post”.
U kojim godinama je najbolje upoznati dete sa internetom?
Sa internetom ili sa mobilnim telefonom?! Sve češće viđamo da su deca ispred ekrana mobilnih telefona, pa čak i kada su u šetnji ili u parku. I sve je više dece koja su još u pelenama izložena ekranima, pa su česti slučajevi da dete odbija da spava ili da jede bez ,,pomoći” telefona. Da li znate da najmlađi zavisnik od telefona u Republici Srbiji ima samo 4 godine? A koliko je još dece koja zbog prekomerne upotrebe potencijalno srlja u zavisnost? Ne treba žuriti sa upoznavanjem deteta sa digitalnim tehnologijama, naročito dok su u senzibilnom periodu razvoja (i socijalnog i kognitivnog i emotivnog!). Kada se roditelj odluči da dozvoli detetu da koristi telefon treba da ograniči vremensku upotrebu kao i sadržajnu (na koje sajtove da se ne ide, kakav sadržaj je preporučljiv, koje edukativne igrice da igra…).
Društvene mreže nisu predviđene po politici korišćenja za decu ispod 13 godina, a svedoci smo da je sve više dece nižih razreda osnovnih škola koja ovo pravilo zaobilaze i koja imaju samostalne profile. Od izuzetnog značaja je da roditelji, od trenutka kada detetu daju telefon u ruke, paralelno počnu i sa prvim lekcijama o bezbednom ponašanju na internetu. Prvo pravilo koje smo svi naučili kad smo bili mali, bilo je i jeste: Ne pričaj sa nepoznatim ljudima na ulici. Danas, u digitalnom dobu, to pravilo moramo da proširimo i sa: Ne komuniciraj sa nepoznatim ljudima na društvenim mrežama. Sva pravila iz stvarnog sveta važe i u virtuelnom svetu.
Da li bi trebalo da kontrolišemo šta naše dete pretražuje na internetu i koliko je to moguće kada ono krene u školu?
Kontrola je moguća kada su mlađa deca u pitanju, ali za stariju decu… Hm… teško da možemo sve da ispratimo. Kontrola i špijuniranje nisu rešenje. Čak mogu da izazovu i kontraefekat i revolt kod deteta. Poverenje je ključ! I, kao što sam malopre rekla – razgovor od malih nogu o pravilnom ponašanju na internetu. Iskrena, otvorena komunikacija puna poverenja je najefikasnije sredstvo.
Kako treba da se postavi roditelj koji primeti da njegovo dete konzumira neprimeren sadržaj na internetu?
Da popriča sa njim ili njom na iskren i otvoren način, bez ljutnje, besa, histerije.
Šta uraditi u slučaju krađe identiteta na internetu?
Prijaviti! Bez razmišljanja odmah prijaviti policiji i samoj društvenoj mreži.
Ne možemo preskočiti pitanje osvetničke pornografije, gde su mnoge devojke fotografisane bez svoje dozvole, i gde su njihovi lični podaci deljeni na Telegram grupama. Kako te devojke mogu da se zaštite i šta kao zajednica možemo da učinimo da se to ne ponovi?
Osvetnička fotografija je užasna po žrtvu! Iznevereno je njeno poverenje – žrtva je slala sadržaj u vidu provokativnih fotografija svom emotivnom partneru, nikada ni ne sluteći da bi to moglo biti zloupotrebljeno. Onaj koji distribuira fotografije bivših partnera na ovaj način želi da ponizi žrtvu i degradira je. Nebitan je broj ljudi koji fotografiju vidi – da li je u pitanju samo jedna osoba ili na hiljade – žrtva takvo izlaganje javnosti nije zaslužila! Cilj nasilnika nije da zaštiti žrtvu, da prekrije njeno lice. On želi da se njeno lice i celo telo vide jer time se zadaje udarac. Nasilnik ne razmišlja o žrtvinoj porodici, ugledu, karijeri, prijateljima, on želi da svi vide žrtvu u nepriličnom izdanju. Ženama je ugrožena ne samo privatnost, već i bezbednost, jer su nasilnici uz fotografije (snimke) često delili i privatne informacije žrtve – poput mesta stanovanja, broja telefona, adrese stanovanja, kuda se kreće, gde radi ili studira. Na meti su često i maloletnice. Velika količina fotografija žena koje su se našle u ovim grupama skinuta je sa Instagram profila ili su žene/devojke/devojčice krišom fotografisane (na primer, u kafiću, na ulici,…).
Šta svaka žrtva treba da zna? Po članu 145. Krivičnog zakona Republike Srbije zabranjeno je neovlašćeno objavljivanje tuđih fotografija, prepiski, portreta, snimaka. U slučaju zloupotrebe fotografija (ako neko bez prethodne saglasnosti koristi tuđu fotografiju) ili objavi prepisku ili snimak razgovora – može biti kažnjen zatvorskom kaznom od dve godine. Član 153. Krivičnog zakona naglašava da se za ova dela gonjenja preduzima privatna tužba. Svaku zloupotrebu fotografije prijaviti policiji!!!
Autor si knjiga “Bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama” i “Uticaj mobilnih telefona na razvoj dece”. Kako još roditelji mogu da se edukuju po pitanju bezbednosti svoje dece i da li preporučuješ još neku knjigu, podkast…?
Priznajem da nisam naišla na tematski profil/sajt/podkast koji obrađuje temu bezbednost dece i mladih na internetu. Verujem da ih ima. Upravo je i to jedan od razloga zašto sam prvu knjigu ,,Bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama – vodič za roditelje” namenila upravo roditeljima! Da se kroz ovakav vid edukacije i širenje soptvenog znanja oslobode straha od tehnologije, razmisle šta deca rade na internetu, upozore da je internet sjajno oruđe koji ima veliki broj benefita, ali da postoji i tamna strana medalje; usmeri kako da pričaju sa svojom decom virtuelnom svetu i preporuči načine kako da deca postanu i ostanu bezbedna u digitalnoj dimenziji detinjstva.
Kako se snaći u moru informacija i dezinformacija na internetu?
Kritičkim razmišljanjem!
Kako da pronađemo balans između online i offline života i konačno smanjimo screen time?
Mislim da je sve teže pronaći balans – naši poslovi, obrazovanje, komunikacija sa prijateljima, dobijanje informacija, usmereni su na virtuelni svet. Zašto kupovati CD kada je tu YouTube? Ili novine kada su tu sajtovi? Hrana, prevoz, potrepštine, garderoba nam stiže na nekoliko klikova. Zašto bi čekali redove za plaćanje u bankama kada su tu pametni telefoni? Internet i digitalno doba su nam umnogome olakšali svakodnevni život, zaista jesu i to je sjajno! Druga strana medalje je što smo postali zavisni od telefona i interneta, pa čak i kada završimo sa svim obavezama, nastavljamo da gledamo i klikćemo po ekranu, najčešće na društvenim mrežama ili igricama. Moj ,,tajni” recept je verovatno neuobičajan za nekog ko je stručnjak za bezbednost na internetu – isključujem internet na telefonu svaki dan po nekoliko sati i noću, a i sam telefon mi je veći deo dana podešen na vibraciju. S obzirom na posao kojim se bavim, a koji ume da bude izuzetno stresan i težak, potreban mi je mir, a i mnogo više uživam u offline svetu sa svojim sinom od 17 meseci, koncentrisanija sam, pozitivnija i puna energije.
Jovana Pantić
Naslovna fotografija: wannabemedia.rs
