Intervju: Dr Monika Delon – specijalista ginekologije i akušerstva
Naša današnja sagovornica je specijalista ginekologije i akušerstva, dr Monika Delon – koja je sa nama podelila stručne savete kada su u pitanju intimno zdravlje žena, menopauza, trudnoća i prevencija karcinoma grlića materice. Sa Monikom smo razgovarali o značaju redovnih ginekoloških pregleda, plodnosti i rizičnoj trudnoći, kao i o tome da li žene danas otvorenije govore o svom intimnom zdravlju i problemima sa kojima se susreću.
U nastavku intervjua ćete pronaći osnovne, krucijalne informacije kada je zdravlje žena u pitanju, a koje su relevantne za svaku od nas, u svakom životnom dobu.
Hvala vam na ovom intervjuu! Zašto ste se odlučili za specijalizaciju upravo iz oblasti ginekologije i akušerstva?
Šta ima lepše od radosti rađanja?! (smeh)
Da li smatrate da se danas dovoljno govori o intimnom zdravlju žena?
Da, danas se znatno više govori o svim nekadašnjim tabu temama, pa tako i o intimnom zdravlju. O seksualnoj i zdravstvenoj prosvećenosti žena i parova možda najbolje svedoči činjenica da je značajno smanjena incidenca neželjenih trudnoća u odnosu na samo par desetina godina ranije.
Da li se dešava da se žene plaše da pitaju ono što ih zanima ili da izbegavaju da govore o simptomima sa kojima se susreću?
Osnov za otvoren razgovor sa lekarom je poverenje, a naš zadatak je da probamo da ga zadobijemo. U cilju prikupljanja važnih podataka koji nam pomažu da dođemo do adekvatne dijagnoze i terapije, često moramo da postavimo škakljiva pitanja. Nekada ta pitanja pacijentkinji ne budu prijatna, međutim, najčešće ipak dođemo do neophodnih zaključaka.
Koji su to najčešći intimni problemi sa kojima se sreću žene danas i da li postoje načini da se oni preduprede?
Najnezgodnija je tema polno prenosivih bolesti jer otvara razna pitanja koja se tiču partnerskih odnosa. Mnoge seksualno prenosive infekcije mogu biti asimptomatske dug vremenski period, tako da je vrlo nezahvalno komentarisati kada je tačno osoba zaražena, ko je i kako mogao biti prenosilac.
Kada je pravi trenutak da ćerke odvedemo na prvi ginekološki pregled?
Zamislite scenu jedne, na primer, 17-godišnjakinje koja je imala prvi seksualni odnos sa momkom i nakon nekoliko dana krenu da joj se razvijaju vaginalne tegobe. Menja se sekret, javlja se svrab, peckanje… Svako ko je bar jednom u životu imao slične tegobe, zna koliko mogu biti neprijatne i neminovno dovode do pada samopouzdanja. Bude se razne sumnje, strah za sopstveno zdravlje. Ko zna šta mi je sada? Šta li mi je preneo? Ko zna sa kime je bio, prevario me je… Možda imam sidu, rak, neizlečivu bolest?! Možda ću dodirom preneti to nekome sutra u školi?!
Mlada devojka obično trpi par dana, u nadi da će tegobe proći. Potom raznim neadekvatnim kremama pokušava da tretira sluznicu, a na kraju dolazi do zaključka da treba da traži pomoć. Nikada ranije nije bila na ginekološkom pregledu i to joj dodatno stvara nervozu. Da i ne pominjemo činjenicu da možda nije rekla mami da ima momka, da vise nije nevina, a sada mora da kaže i da joj se nešto neprijatno dešava… Možda se ipak stidi da podeli intimu sa majkom ili bilo kim drugim. Nije sigurna kom lekaru da se javi. Da li da ide u dom zdravlja ili ne, može li bez uputa? Krišom dolazi na pregled, prestravljena.
Lepo bi bilo da mlade devojke i pre stupanja u seksualne odnose (ili bilo kada) dođu na pregled, tj. ginekološku konsultaciju, da razgovaramo, da se upoznamo, preveniramo neželjene situacije i događaje, razbijemo predrasude… Na taj način obezbeđujemo da se žena oseća sigurnije i da uživa u seksualnim odnosima.
Epilog ove moje priče o mladoj devojci je da je u pitanju bila obična gljivična infekcija, nikakva polno prenosiva bolest. Kao posledica seksualnog kontakta, normalan pH u vagini se promeni, omogućujući time razvoj gljivica. Leči se vaginalnim tabletama i kroz 5 do 7 dana sve ponovo bude u redu. Gljivične infekcije spadaju u najčešće ginekološke infekcije i verujem da smo svi saglasni u tome koliko bi mladoj devojci bilo lakše da je samo deo ovoga saznala na vreme.
Koliko puta godišnje bi svaka žena trebalo da posećuje ginekologa? Da li se redovnost poseta menja tokom godina i sa potrebama žena?
Redovni ginekološki pregledi se u reproduktivnom dobu savetuju jednom godišnje. To znači da treba otići na pregled iako nemate nikakve tegobe. U menopauzi, ukoliko je sve do tada bilo uredno, pregledi se mogu obavljati i jedanput u dve, tri godine. Kada ginekološki organi izgube svoju funkciju, oni atrofiraju i nema hormonske stimulacije, ujedno ni glavnog krivca za većinu ginekoloških poremećaja. Potpuno je druga situacija ukoliko postoji određeni zdravstveni problem. Broj pregleda tada zavisi od procene i potrebe, i potpuno je individualan.
Šta sve podrazumeva ginekološki pregled u trudnoći i koliko su češći pregledi u odnosu na period kada žena nije trudna?
U trudnoći se može obavljati celokupan ginekološki pregled: bimanuelni, ultrazvučni, kolposkopski, mogu se uzimati i sve vrste briseva. Standard je da se, ukoliko je trudnoća urednog toka, pregledi obavljaju na 4 do 6 nedelja. Nešto su češći u prvom trimestru trudnoće, kao i u devetom mesecu – kada se zakazuju jednom nedeljno.
Kako bi intimna nega trebalo da izgleda nakon trudnoće i sa kojim se to promenama žene tada susreću?
Intimna nega zavisi od činjenice da li porodilja ima rez od epiziotomije ili ne, ili je, na primer, porođena carskim rezom. Mlaka voda i sapun su svakako osnovna sredstva za higijenu, kao i redovno menjanje uložaka – dok traje period postporođajnog krvarenja (lohija). Prekomerna ili neadekvatna higijena najčešće dovedu do kontraproduktivnog efekta.
Da li i kakve ginekološke probleme sa sobom nosi menopauza?
Menopauza je fiziološka dob u životu žene, koja stupa oko 50. godine žene, a u vezi je sa gašenjem reproduktivne moći. Kada nema estrogena i progesterona u organizmu, menja se hormonski milje koji u prvim godinama dovodi do vazomotornih tj. moždanih simptoma, poput čuvenih valunga, umora, pada koncentracije, poremećaja sna, smanjenog libida. Za oko 3 godine menja se elastičnost kože, sluznica, javlja se suvoća, menja se kvalitet kose, dolazi do pojave gojaznosti muškog tipa. Na posletku, kroz 5 do 10 godina ubrzava se i proces ateroskleroze i osteoporoze.
Svi ovi simptomi, u modernom svetu koji odlikuje želja za večnom mladošću, zvuče zastrašujuće. Naravno da se medikamentozno i vrlo bezbedno može malo odložiti ili ublažiti perimenopauza, iako je među našim ženama hormonska terapija često nepoželjna. Svakako se, nastupio on pre ili kasnije, radi o prirodnom i neminovnom procesu, a nama ženama ostaje da pronađemo prednosti i novu lepotu u tome.
U kojim godinama plodnost žena počinje da opada i šta sve možemo učiniti po tom pitanju?
Plodnost u velikoj meri zavisi od životne dobi. U uzrastu do 25 godina stopa neplodnosti u opštoj populaciji žena iznosi oko 7%, od 35 do 39 godina ide do 25%, što znači da u proseku svaka treća žena ima poteškoća da zatrudni. Preko 45 godina isti problem ima oko 87% žena. Naravno da je bolje, sa stanovišta fiziologije, opredeljivati se za porodicu u ranijim godinama, ali želimo ili/i moramo da se obrazujemo, zaposlimo, nađemo partnera. Život je brz, norme se menjaju, porodica često trpi.
Savremene tehnologije nam omogućuju da zamrznemo jajne ćelije i ostvarimo potomstvo vantelesnim putem. U pripremi su i genetski testovi koji će analizom gena moći da pokažu mutaciju, tj. predispoziciju za ovarijalnu insuficijenciju, policistične jajnike i druge poremećaje u vezi sa neplodnošću.
Moj savet je da mislimo na potomstvo na vreme. Na svetski poredak, nažalost, ne možemo mnogo uticati, pa bih volela da se vrši manji pritisak na dame koje se iz raznih razloga nisu na vreme ostvarile kao majke, što ne znači da neće!
Koji su vaši saveti za svakodnevnu, samostalnu higijenu vagine?
U današnje vreme mnogo govorimo o takozvanoj mikrobioti tj. prirodnoj flori svih naših telesnih šupljina, pa i vagine.
Ispitivanjem dolazimo do zaključka da infekcije nastaju zbog narušenog fiziološkog ekosistema, pa smo sve više počeli da propisujemo probiotike, kako bismo pospešili prirodnu odbranu i prevenirali disbalans.
O važnosti mikrobiote govorim jer ona može biti narušena upravo sredstvima za higijenu, čestim ispiranjem i upotrebom neodgovarajućih vaginaleta.
Pranje vulve spolja, jedanput dnevno, obezbeđuje dovoljnu higijenu.
Karcinom grlića materice je peti po redu uzrok smrti žena u Srbiji - kada su maligni tumori u pitanju. Šta kao pojedinci, stručna lica i država možemo učiniti da se ove statistike smanje?
Redovne ginekološke kontrole, kolposkopski pregled i citoloski bris po Papanicolau omogućavaju da preveniramo nastanak karcinoma ili da ga suzbijemo u ranoj fazi. Godinama unazad se podiže svest o redovnim pregledima. Mnoge firme su uvele obavezne sistematske preglede, tako da je situacija znatno bolja, ali ipak, i dalje oko 550 žena godisnje umre zbog ove bolesti. Državnim projektom u objektima primarne zdravstvene zaštite uvedene su besplatne vakcine za omladinu protiv Humanog papiloma virusa, osnovnog uzrokovača karcinoma grlića. Vakcinacija za sada nije obavezna, već opciona.
Na čemu ste trenutno najzahvalniji?
Biti lekar zaista je privilegovan poziv i teško je opisati ispunjenost koju osetimo kada pomognemo nekome, porodimo ženu, obezbolimo pacijenta, izlečimo, pomognemo da zatrudni, odstranimo tumor… To je zaista poseban osećaj, nezamenjiv.
Naslovna fotografija: wannabemedia.rs
Jovana Pantić
