Intervju: Jelena i Katarina, dame iza Instagram profila “Mamina spavalica”
Ritam bebinog spavanja određuje ritam vašeg života – a zdrav san je jedan od najvećih izazova za novopečene roditelje i njihove bebe. Na Instagram stranici „Mamina spavalica“ možete pronaći mnogo korisnih saveta i dobiti odgovore na pitanja koja niste znali kome da postavite – Jelena i Katarina se bave edukacijom i savetovanjem roditelja na vrlo praktičan, jasan i prijatan način i imaju mnogo zahvalnih pratilaca, a mi smo u razgovoru sa njima postavili pojedina od najčešćih pitanja sa kojima se roditelji suočavaju.
Pre svega, kako vas je lično iskustvo uputilo da se bavite problemom spavanja kod beba i šta je vama pomoglo da pronađete prave odgovore?
JiK: Sve o čemu pričamo i delimo na našem profilu – prošle smo i prolazimo i danas sa našom decom. I probleme sa spavanjem, tj. nespavanjem, i probleme sa todlerima i njihovim tantrumima… To su svi oni problemi koje muče sve roditelje danas. I nas dve smo provodile noći pitajući se gde grešimo i zašto naša deca ne spavaju. Odgovore smo tražile u stručnoj literaturi, istraživale, čitale, primenjivale u praksi. I shvatile kako bi bilo divno da to naše znanje podelimo sa drugim roditeljima i na taj način pomognemo, jer su sve to univerzalne istine o kojima treba da se priča kako bi roditelji bili manje zbunjeni. Nema mnogo domaće literature koja se bavi ovim temama, zato je ova naša priča i poprimila ovako veliku pažnju. Edukujemo se na polju spavanja i roditeljstva i dalje svakodnevno. I to ne znači da ne grešimo – grešimo i nas dve i grešićemo uvek. Deci nisu potrebni savršeni roditelji, niti postoji savršeni recept za roditeljstvo.
U kom trenutku roditelji traže pomoć, šta je ono što ih najčešće dovede do vas?
JiK: Glavni fokus @mamina_spavalica IG profila je na problemima spavanja malih beba i starijih todlera. Uz pokoji osvrt i savet kako izaći na kraj sa upornim todlerima i njihovim tantrumima i problemom separacione ankcioznosti i odvajanja od mame. Roditelji nas kontaktiraju najviše u vezi pomoći oko uspostavljanja rasporeda dnevnih dremki, praćenja wake windows-a (perioda vremena tokom kog je beba budna između dva spavanja/dremki), kreiranja lepih rutina pred uspavljivanje, pronalaženja uzroka kratkih dremki preko dana i češćih budjenja tokom noći… Pitanja su razna i uvek postoji uzrok problema koji treba identifikovati.
Kakav ritam spavanja ima novorođenče, šta je ono što roditelji mogu da očekuju kad dođu iz porodilišta?
JiK: Nas dve volimo da kažemo – očekujte neočekivano. I zaista je tako! Jer svaka beba je posebna i ne važe nikakva generalna pravila. Dolaskom bebe, svet se preokrene – ali na bolje. Mama treba da bude centar pažnje i da dobija punu podršku svog partnera. Jer bebi treba mirna i srećna mama – i samo tako će beba imati pravu istinsku povezanost sa mamom koja joj je u prvim mesecima najpotrebnija. Nema čarobnog štapića, nema bebe koja se ne budi i koja ne plače. I to je normalno. Beba je 9 meseci bila ušuškana kod mame i dolaskom na svet sve joj je novo, sve joj je nepoznato i potrebno joj je pružiti sigurnost i uliti poverenje u ovaj novi svet. Postoje stvari u vezi sa spavanjem na kojima se može raditi od prvog dana – i na taj način stvarati dobre navike spavanja i kvalitetnu osnovu za budući period.
Ali, najvažniji roditeljski savet u prvim danima (pa i prvim mesecima) po dolasku iz porodilišta je taj da roditelji treba što više da se maze sa svojom bebom, da beba što više spava na njima i oseti njihovu kožu i miris i čuje mamino srce koje joj je bila glavna muzika 9 meseci. I da ne brinu – njihova beba se neće navići na ruke, neće se razmaziti, to je nemoguće. Stvorićete samo pravu povezanost koja će doneti benefite za njen/njegov ceo život!
Da li postoji neko očekivano vreme za koje beba treba da uspostavi prirodni ritam spavanja i šta roditelji mogu da učine ako se to ne dešava?
JiK: Između 4-5 meseca broj dremki koje bebe imaju preko dana se polako stabilizuje i donekle je moguće predvideti ih. Tako da nas dve smatramo da je ovo idealan period da se beba počne učiti veštinama samostalnog uspavljivanja uz punu podršku svojih roditelja i svih drugih koji su uključeni u njeno odrastanje. Oko 4. meseca života, bebe prolaze kroz prvu, pravu regresiju sna (neke je osete manje, neke više) i to je idealno vreme da se počne sa promenama i uvođenjem dobrih navika spavanja. Bebe vole predvidivost i kada iste rutine pred svako uspavljivanje jasno ukazuju da dolazi vreme za spavanje – njihov otpor će iz dana u dan biti sve manji i manji.
Roditelji treba da postave realna očekivanja od svojih beba i da budu svesni jedne surove istine – mnoge bebe neće prespavati noć do prve godine života. Ali to ne znači da spavanje ne može da bude kvalitetno! Može mnogo toga da se učini da se bebino, a time i mamino i tatino spavanje poboljša i da generalno svi zajedno budu raspoloženiji i da bolje funkcionišu. Želimo posebno da naglasimo, da svi saveti i pristup koji nas dve zagovaramo kada je bebino spavanje u pitanju, podrazumeva prisustvo roditelja i oni nisu bazirani na toliko rasprostranjenoj, tj. kontroverznoj cry-it-out metodi.
Postoji uverenje da dete treba da se od početka navikne na pozadinske šumove i svetlo, odnosno, da ne stvara naviku da spava u potpunoj tišini i mrklom mraku. Šta vi mislite o tome?
JiK: Pozadinski šumovi – da, svetlo tokom spavanja – ne! Stava smo da mrkli mrak i pozadinski zvuk, i to isključivo bela buka, zaista pospešuju spavanje beba. Mrak pomaže telu da se opusti i zaspi i podstiče prozvodnju melatonina, hormona spavanja. Zato toliko i insistiramo na zamračivanju sobe tokom trajanja dnevnih dremki, kao i tokom noći zbog jutarnjeg svetla. Mrak pomaže bebama da se isključe od istraživanja sveta oko sebe. I roditelji ne treba da brinu da će ovaj pristup dovesti do toga da beba zameni dan za noć. Neće, posle 12. nedelje života beba jako dobro zna kad je dan, a kad je noć i ako kasnije dođe do zamene, to je usled roditeljske greške, a ne zato što se beba zbunila.
A zašto bela buka? Zato što je to zvuk koji podseća na sve one šumove koje je beba slušala u maminom stomaku 9 meseci. Ujednačen zvuk, istog intenziteta, koji pomaže bebi da ima kvalitetan san. I uz to, neutrališe sve druge zvukove koji mogu dopreti do bebe i potencijalno ugroziti i prekinuti san. Prostor u kojem beba spava treba da bude u mrklom mraku uz zvuk bele buke (idealno). Ali to ne znači da sa bebinim spavanjem nastupa potpuna tišina i u ostatku kuće/stana, tj. potpuna zabrana pričanja – osim ako i mama ne odluči da dremne i odmori.
Šta mislite o uspavljivanju „na rukama“ i o uverenju da bebu treba naučiti da se uspava sama, ležeći u krevecu?
JiK: Beba treba da se uči veštinama samouspavljivanja, ali ne u prvim danima života. Kao što smo nagovestile, po dolasku iz porodilišta bebi je najpotrebnija sigurnost i ljubav u ogromnoj količini! Tada beba treba da spava na mami, na tati, u rukama… Gde god njoj tada prija! Kad god je moguće bebu treba spustiti u krevetac budnu pre dremke, ali ako beba traži kontakt – isti joj treba i pružiti bez razmišljanja! Spuštanje u krevetac spominjemo ne iz razloga da se beba ne bi navikla na ruke (to je jedan mit u našem društvu koji želimo da opovrgnemo), nego prosto radi učenja veština samostalnog uspavljivanja koje će bebi samoj u budućem periodu mnogo značiti. Naime, posle 4. meseca, bebin mozak se menja i od tog trenutka njeno spavanje ima iste faze kao i kod odraslih (samo što su intervali drugačiji).
Od ovog uzrasta, a idealno od 6-9. meseca, bebu je moguće učiti veštinama samostalnog uspavljivanja na način da se ona budna spušta u krevetac. Ali kao što bebu učimo da hoda ili jede, ne možemo očekivati i pustiti je da se sama snađe u ovom procesu ili još gore, da plače do uspavljivanja. Moramo joj pružiti maksimalnu podršku i imati mnogo strpljenja dok savladava veštinu samostalnog uspavljivanja.
Da li postoje još neka (nasleđena) uverenja i pravila sa kojima se srećete? Koja su to očekivanja roditelja, koja se često ne ostvaruju u praksi?
JiK: Nasleđenih uverenja ima mnogo: ne navikavaj ga na ruke, beba će zaspati kada bude htela, pusti je/ga da što kasnije zaspi – kasnije će se probuditi ujutru, propusti dremku preko dana pa će se izmoriti i prespavaće noć, pogledaj kako se ponaša – razmažen/a je, obilan obrok pred spavanje dovešće do prospavane noći… Ovakvih uverenja je mnogo i sva su apsolutna neistina. A što se tiče očekivanja – nerealno je ono čemu se svi roditelji nadaju – da će beba jako brzo da prespava noć.
Kako se uspostavlja rutina pre spavanja i da li se ona razlikuje za dnevnu dremku i noćni san?
JiK: Rutine moraju biti iste pred svako uspavljivanje i preko dana i preko noći. Bebe to vole. I to im uliva sigurnost. Primer dobre rutine: obrok (podoj/flašica mleka), kupanje, oblačenje pidžame, stavljanje bebe u džak za spavanje (ukoliko ga roditelji koriste), čitanje knjiga, gledanje slikovnica, pričanje priče, gašenje svetla i uspavljivanje (uz poljubac i maženje kada se beba uznemiri).
Koje su najčešće greške koje roditelji prave u pokušaju da uspostave ritam spavanja?
JiK: Dopuštaju da beba postane toliko preumorna (preskakanjem dremki ili što kasnijim večernjim uspavljivanjem), da zapravo uđu u još veću zamku i problem sa bebinim spavanjem. Jer preumorna beba će raditi sve, samo neće dobro i kvalitetno da spava! Druga jako česta pojava je korišćenje dojenja za uspavljivanje. Dojenje je mnogo više od hranjenja, ali ne i alat koji treba da služi za uspavljivanje.
Koji su najčešći roditeljski strahovi – da li mame veruju da nisu dobre mame, ako je bebin san problematičan?
JiK: Da, mame često znaju sebe da okrive za „probleme“ koje beba ima. Neretko se to dešava zato što je u našem društvu nekako mama prva osoba na tapetu kada je bebino sveopšte dobro stanje u pitanju (poput one poznate „beba plače iz razloga što mamino mleko nije dovoljno dobro“, šta god to tačno značilo). Tako da, ako nešto nije dobro – mnogi krenu od neosnovanog zaključka da mama nešto ne radi kako treba. A mame su neretko jako umorne i nenaspavane i nije im teško poljuljati samopouzdanje. Zato mi svim mamama koje nam pišu, prvo dajemo ogromnuuu podršku za sve što rade! Jer je svaka mama najbolja mama svom detetu!
Koliko su savremeni očevi uključeni u odgajanje dece – šta je ono u čemu mogu da pomognu, a šta mogu potpuno da preuzmu na sebe?
JiK: Mogu da pomognu u svemu! Želimo da verujemo da je podela na ženski i muški deo posla iza nas (mada se to dovodi u pitanje kada vidimo da neki očevi ne žele da menjaju pelene svojoj deci). Dakle, mogu sve – da nose bebu, da uspavaju bebu, da se igraju sa bebom, da pričaju priče. Njihova najvažnija uloga u prvim danima bebinog života je da mami pruže podršku i vetar u leđa. Da se mama dobro oseća. Jer ćemo onda imati i smirenu i zadovoljnu bebu! Mogu da pomognu u noćnim buđenjima i da uteše i smire bebu, a ne da je donesu mami na podoj (ili ponude flašicu mleka) iz neosnovane sumnje da je beba samo gladna i da zato plače.
Postoje razne vrste plača i ne znači svaki da je beba gladna. Njihova podrška je takođe bitna u situacijama kada dolazi do prekida dojenja ili kada želimo da podoj ne bude više isključivo i samo asocijacija na san. Bebi je u prvim danima života mama najpotrebnija i to je neosporno ali je tatina uloga izuzetno važna i kako beba raste, raste i uloga tate i veoma smo srećne kada nam se tate javljaju i pišu i pitaju za savet! A ima ih dosta – i veliko bravo za njih.
Koliko se roditeljski odnos reflektuje kroz ponašanje dece (čak i kroz bebine navike spavanja)?
JiK: Dok ne nauče da komuniciraju i izražavaju svoja osećanja i emocije – deca oponašaju svoje roditelje. Oni upijaju kao mali sundjeri i vide i osećaju apsolutno sve! Partneri se moraju medjusobno podržavati i imati isti pristup prema detetu i dečijim reakcijama. Moraju imati i oboje se pridržavati istih postavljenih granica. Stilovi roditeljstva moraju biti isti, kao i rutine pred spavanje. Jedno bez drugog ne može. Zadovoljno i srećno dete će imati i dobre navike spavanja i kvalitetan san! Dete koje je izloženo traumama, svadjama, neskladu i lošem partnerskom odnosu – biće zbunjeno i tužno, i to će se odraziti na sve aspekte njegovog/njenog života (uključujući i san).
Kakvu vrstu dnevne aktivnosti i stimulacije beba treba da ima (u rasponu od godinu dana) da bi se „umorila“ i zaspala? Koje aktivnosti treba izbegavati pred spavanje?
JiK: Aktivnosti se kreću od menjanja pelena (u prvim danima života), rolanja sa stomaka na leđa i obrnuto (oko 4. meseca), do usavršavanja posedanja i tehnika puzanja (oko 6, 7 meseci) i prohodavanja (oko prvog rođendana). Šta sve bebe prođu za jednu godinu! U periodu kada su budne tokom dana treba im pružiti dovoljno mogućnosti da vežbaju nove veštine koje usvajaju i potroše potrebne kalorije! Šta treba izbegavati pred spavanje? Svaki vid stimulacije i razigravanja. San nije opcioni i kada se ide na spavanje, cilj je samo i isključivo san.
Koliko na bebu utiče atmosfera u sobi u kojoj spava – boje, igračke, tekstura materijala?
JiK: Veoma utiče. Okruženje u kojem beba spava ne sme da bude stimulišuće, već krajnje dosadno. Nema razigravanja, nema igračaka, nema jakih zvukova, jarkih boja. Zamračena soba, zvuk bele buke i jedna rečenica koju možete ponavljati non stop, na primer, „Mama te voli. Vreme je za spavanje, čuvam te.“
Kako se ritam spavanja menja do godinu dana i šta treba očekivati posle tog perioda?
JiK: Ritam spavanja se menja velikom brzinom – od 5, 6, 7 dremki u prvim danima života, do 1-2 dremke oko prvog rodjendana. Od wake windows-a koji traju 45min do skoro 5č. Brojke sve govore! Posle prvog rodjendana sve je mnogo lakše i predvidivije, jer se tada prati raspored (satnica) spavanja (do prvog rodjendana akcenat je na ww-u).
Da li se dešava (i zašto) da dete iznenada pokvari dobre navike i regresira?
JiK: Da. I to je potpuno normalno i u skladu sa bebinim razvojem. I dešava se jako često. Toliko često da taman kada pomislimo da imamo dobru rutinu i steknemo samopouzdanje u bebino spavanje – desi se regresija, skok u razvoju, kreću zubići… ta prva godina je jako izazovna i granice se pomeraju iznova i iznova. Wake windows-i se non stop produžavaju, bebe su sve aktivnije i svesnije sebe, prolaze i kroz procese separacione anksioznosti, promene u rasporedu spavanja. I sve to može da se odrazi na kvalitet sna. Ali ključ je biti istrajan, ne menjati dobre rutine i na taj način pokazati bebi da je sve u redu i da može da se oseća bezbedno.
Šta možete poručiti zabrinutim roditeljima, koji se plaše da njihove bebe ne spavaju dovoljno i da se ni sami više nikada neće naspaviti?
JiK: Prvi savet je da se ne plaše, jer je spavanje bebe u prvoj godini života veoma promenljivo, ne ide uzlaznom putanjom, mnogo je uspona i padova i sve se može promeniti i naučiti. Kada roditelji brinu, to je znak da vrlo verovatno zaista vode računa o svom detetu i daju najbolje od sebe i rade najbolje što znaju. Da li će ponovo spavati jednoga dana – hoće! Da li će beba ostaviti dudu – hoće! Da li će beba naučiti da koristi nošu – hoće! Da li beba može da „nauči“ lepše da spava? Da, može! Kao što smo spomenule – očekivanja moraju biti realna. Za svaki problem postoji uzrok koji je potrebno identifikovati i na njemu raditi. Izazovnih perioda ima mnogo i roditelji moraju da vežbaju svoje stpljenje i izdržljivost. A kada osećaju da su na ivici snage – neka pronađu 10 minuta samo za sebe. I pišu nama za konkretne savete i smernice u vezi spavanja njihovih beba i todlera!
Fotografije: WANNABE Media
Aleksina Đorđević
