Digitalni umor se lako ignoriše, a ovo su znaci da vam je potreban predah od ekrana
Otvorite mejl, odgovorite na poruku, proverite Instagram, vratite se na dokument koji ste pisali, stigne nova notifikacija, zatim još jedna. U međuvremenu proveravate vremensku prognozu, čitate vest koju vam je neko poslao i pokušavate da se setite šta ste zapravo hteli da završite pre nego što ste uzeli telefon. Na kraju dana možda niste uradili ništa naročito fizički zahtevno, ali osećate se kao da vam je neko „ispraznio bateriju“. Teško se koncentrišete, oči peku, glava je puna, a poslednje što želite jeste još jedan ekran.
To iskustvo često se opisuje kao digitalni umor ili digitalno preopterećenje, stanje koje ne nastaje samo zbog broja sati provedenih ispred telefona i računara, već i zbog stalne smene informacija, aplikacija, poruka i zahteva za našom pažnjom. Svakodnevni niz mejlova, poruka, društvenih mreža, video-poziva i drugih digitalnih obaveza može učiniti da tehnologija počne da deluje više iscrpljujuće nego korisno. Previše vremena pred ekranom pritom se ne odražava samo na oči, već može uticati i na koncentraciju, raspoloženje, kvalitet sna i opšti osećaj iscrpljenosti.
Nije problem samo koliko gledamo u ekran
Kada govorimo o digitalnom umoru, lako je sve svesti na „previše telefona“. Ipak, problem je nešto složeniji. Jedan od najvećih potrošača mentalne energije jeste neprestano prebacivanje pažnje. Psihološkinja Gloria Mark godinama proučava način na koji koristimo digitalne uređaje. Njena istraživanja pokazala su da je prosečno vreme tokom kojeg ostajemo fokusirani na jedan ekran tokom godina značajno opalo, dok se češće prebacivanje pažnje povezuje sa većim nivoom stresa.
Drugim rečima, nije uvek presudno to što smo šest ili sedam sati bili uz računar. Važno je i šta se tokom tih sati dešavalo sa našom pažnjom. Novo istraživanje objavljeno 2026. pokazalo je da čak i obična notifikacija društvene mreže može privremeno usporiti kognitivnu obradu. Efekat je trajao oko sedam sekundi, a bio je izraženiji kod ljudi koji češće proveravaju telefon i intenzivnije reaguju na obaveštenja. Jedna notifikacija možda deluje bezazleno, ali kada ih se tokom dana nakupi na desetine, njihov efekat postaje mnogo veći.
Kako izgleda digitalni umor?
Ne postoji jedan simptom koji će vam potvrditi da vam je potreban odmor od ekrana. Češće je reč o kombinaciji sitnih znakova koje lako pripisujemo stresnom danu. Možete primetiti da vam treba više vremena da završite jednostavan zadatak, da nekoliko puta čitate isti pasus, automatski uzimate telefon bez konkretnog razloga ili osećate neobjašnjivu razdražljivost čim stigne još jedna poruka.
Tu su i fizički simptomi. Digitalno naprezanje očiju može uključivati suvoću i peckanje očiju, zamagljen vid, glavobolju, kao i bolove u vratu i ramenima.Nelagodnost i zamor obično postaju izraženiji što duže koristimo digitalne uređaje. Kada se tome dodaju sati rada za računarom, skrolovanje u prevozu i serija pred spavanje, granica između poslovnog i slobodnog vremena potpuno nestaje.
Čak se i odmor preselio na ekran
Tu nastaje još jedan paradoks savremenog života. Posle radnog dana provedenog za laptopom, mnogi od nas se „odmaraju“ tako što uzmu drugi ekran. Otvaramo TikTok, gledamo seriju, proveravamo šta se dešava na Instagramu ili čitamo vesti. Mozak jeste promenio sadržaj, ali ne nužno i režim rada. I dalje obrađuje nove slike, informacije, zvukove i poruke. Zato dva sata Netflixa ponekad mogu biti prijatna, ali ne moraju biti isti tip odmora kao šetnja, razgovor, kuvanje ili jednostavno dvadesetak minuta bez novih informacija.
Poseban problem može biti korišćenje ekrana pred spavanje. Svakodnevno gledanje u telefon, tablet ili računar u poslednjem satu pre odlaska na spavanje povezuje se sa lošijim kvalitetom sna, kasnijim uspavljivanjem i nešto kraćim trajanjem sna. Ipak, to ne znači da je ekran jedini uzrok lošeg sna, već jedan od faktora koji mogu da utiču na večernju rutinu i odmor.
Digitalni detoks ne mora da znači nestanak sa interneta
Dobra vest je da rešenje ne mora da bude vikend bez telefona u planinskoj kući. Mnogo realniji pristup jeste smanjiti broj trenutaka tokom dana u kojima tehnologija sama odlučuje gde će otići naša pažnja. Za početak, isključivanje nepotrebnih notifikacija može napraviti veću razliku nego ograničavanje ukupnog vremena pred ekranom. Jedno eksperimentalno istraživanje pokazalo je da su ljudi koji su notifikacije dobijali grupisane nekoliko puta dnevno prijavljivali manje stresa, više osećaja kontrole i bolju pažnju nego oni kojima su obaveštenja pristizala uobičajenim ritmom. Zanimljivo je da potpuno ukidanje notifikacija nije bilo nužno najbolje rešenje, jer je kod pojedinih učesnika povećavalo osećaj da nešto propuštaju. Drugim rečima, cilj nije potpuno isključivanje, već vraćanje kontrole. Možete, recimo, proveravati mejl u nekoliko određenih termina umesto svaki put kada stigne obaveštenje.
Očima je takođe potreban predah
Jedna od najjednostavnijih navika koja može da pomogne jeste pravilo 20-20-20, prema kojem bi na svakih 20 minuta trebalo da provedemo najmanje 20 sekundi gledajući u nešto udaljeno oko šest metara. Tako oči dobijaju kratku pauzu od stalnog fokusiranja na ekran. Važno je i da svesno češće trepćemo, jer tokom korišćenja digitalnih uređaja to radimo ređe, pa oči mogu postati suve i umorne. Pomažu i redovne pauze, odgovarajuća udaljenost od ekrana i što manje odsjaja.
Probajte da deo dana ponovo bude analogan
Zdraviji odnos prema tehnologiji ne mora da podrazumeva potpuno odricanje od telefona i društvenih mreža. Dovoljno je da ne popunjavamo baš svaki slobodan trenutak novim sadržajem i da sebi ostavimo malo prostora bez poruka, mejlova i skrolovanja. Nekoliko minuta tišine, šetnja bez slušalica ili kafa bez telefona mogu da budu jednostavan način da pažnja predahne. Digitalni umor je zato možda najbolje posmatrati kao podsetnik da tehnologiju koristimo svesnije, tako da nam olakšava svakodnevicu, a ne da nam dodatno troši energiju.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / Ajith