Odbacite grižu savesti: Kako vas lenji vikendi čine srećnijim?

Ljudi koji odbijaju da troše vikende na dosadne zadatke poput čišćenja i kupovine namirnica žive ispunjenijim životom od ostalih. Lenji vikendi su, sudeći prema istraživanjima, važan element istinskog zadovoljstva i životne radosti.

Nastojeći da držimo ritam tokom cele nedelje, usvojimo navike uspešnih i svaki trenutak učinimo produktivnim, zaboravili smo kako izgleda pravo opuštanje. Ustajući vikendom kao i radnim danima, podržavamo svoj cirkadijalni ritam. Trudeći se da slobodno vreme ispunimo kreativnim i inspirativnim sadržajima, obogaćujemo svoj intelekt. Ali pritom često previđamo važnost i blagotvornost onoga što psiholozi nazivaju „praznim hodom“. Vremena u kome ništa ne mora da se postigne.

Ljudi koji promene način razmišljanja i počnu da tretiraju vikende više kao praznik nego kao produžetak radne nedelje, imaju srećniji i zdraviji pogled na život.

Dopašće vam se i: Hobi nije luksuz: Zašto nam je potreban za mentalno zdravlje

Lenji vikendi – zašto se svakog vikenda ne biste osećali kao na odmoru?

Tretiranje vikenda kao praznika

Shvatanje vikenda kao odmora ili praznika smanjuje stres i ublažava onaj dobro poznati pritisak koji se javlja nedeljom uveče. Teskoba se uvlači u grudi samo kada pomislimo na ponedeljak – a ne možemo da ne mislimo.  To potvrđuje i istraživanje u kome je jedna grupa ispitanika zamoljena da vikend posmatra kao mali odmor. Druga grupa je dobila instrukcije da nastavi da ga provodi na uobičajen način.

Kada su istraživači uporedili rezultate, pokazalo se da su oni koji su usvojili „praznični način razmišljanja“ prijavili više zadovoljstva, pozitivnije raspoloženje i manje stresa po povratku na posao.

Umesto da neprestano razmišljaju o sledećem zadatku, bili su prisutniji u trenutku, više su uživali u običnim aktivnostima i imali osećaj da vreme sporije prolazi. A baš taj osećaj usporavanja nam najviše nedostaje u svakodnevici ispunjenoj rokovima, obavezama i neprekidnim proveravanjem telefona.

Lenji vikendi su luksuz koji sebi možete priuštiti – svakog vikenda. Međutim, izgleda da baš nismo naročito dobri u tome. Toliko je poslova koje ne stižemo da završimo tokom radne nedelje, ili smo posle posla jednostavno previše umorni da bismo ih obavili. Zato se subotom i nedeljom bacamo na čišćenje, kuvanje, sređivanje stana, kupovinu i sve ono što smo odlagali. Istovremeno, pokušavamo da između svega toga pronađemo vreme za porodicu, prijatelje ili kratki izlet. Neretko lista obaveza za vikend postane duža od one koju imamo od ponedeljka do petka.

Sa stavom da ne želimo da „gubimo vreme“ na spavanje ili izležavanje, propuštamo priliku da zaista obnovimo energiju. Smatrajući slobodno vreme suviše dragocenim da bismo ga „traćili“, često ga ispunimo istim osećajem žurbe koji nas prati tokom cele nedelje.

Zašto nam je toliko teško da ne radimo ništa?

Možda je najveći problem to što smo produktivnost počeli da doživljavamo kao meru lične vrednosti. Ako dan završimo bez precrtane liste zadataka, lako se javlja osećaj da smo bili lenji ili neorganizovani. Društvene mreže dodatno pojačavaju taj utisak. Čak i vikendom gledamo fotografije ljudi koji planinare, renoviraju stan, uče novi jezik ili pripremaju zdrave obroke za narednu sedmicu. U takvom okruženju lenji vikendi provedeni uz knjigu, film ili popodnevnu dremku mogu delovati kao izgubljeno vreme.

A zapravo je upravo suprotno. Psiholozi već dugo upozoravaju da mozgu nisu potrebni samo stimulacija i aktivnost, već i periodi mirovanja. Tada se obrađuju iskustva, smanjuje mentalni zamor i vraća osećaj unutrašnje ravnoteže. Drugim rečima, odmor nije nagrada za naporan rad – on je njegov neophodan deo.

Lenji vikendi koji nas zaista opuštaju

Pomenuto istraživanje pokazalo je da su oni koji su tretirali vikend kao odmor provodili vreme opuštenije. Obavljali su manje kućnih poslova, više se bavili hobijima, ostajali malo duže u krevetu, sami ili sa partnerom, i dopuštali sebi male užitke poput omiljene hrane. Ali, drugačije aktivnosti nisu bile glavni razlog njihove povećane sreće.

Ključna promena dogodila se u načinu razmišljanja. Sa idejom da su „na odmoru“, ljudi su bili pažljiviji prema sadašnjem trenutku. Manje su razmišljali o onome što ih čeka u ponedeljak, a više o onome što upravo rade. Prisutnost u svakodnevnim trenucima povezana je sa nižim nivoom stresa, boljim raspoloženjem i većim osećajem zadovoljstva.

Biti prisutniji u svakodnevnom životu i ne iscrpljivati se, posebno u danima kada to nije neophodno, može značajno poboljšati raspoloženje. Međutim, možda ćete najpre morati da prevaziđete osećaj krivice što niste produktivni svakog trenutka. Potreba da stalno budete korisni može vas sabotirati u nameri da se zaista odmorite.

Zato pokrenite sopstveni eksperiment. Otvorite projekat „Lenji vikendi“ sa jednostavnim zadatkom da svakog vikenda prepolovite sve ono što radite, a što vam ne donosi zadovoljstvo ili nije hitno. Shvatite to kao praksu mentalnog i emocionalnog zdravlja. Neka vam glavni cilj bude prisutnost u trenutku. Ako to znači da ćete satima čitati knjigu, gledati seriju, dremati ili bez žurbe piti kafu na terasi, prepustite se tome bez griže savesti.

Cenite male radosti i dozvolite sebi povremeno lenstvovanje, omiljenu brzu hranu ili još jednu epizodu serije. Kada u ponedeljak započne novi krug obaveza, verovatno ćete primetiti da ste odmorniji, smireniji i spremniji da se nosite sa izazovima. Jer pred vama su svi naredni lenji vikendi. Mali praznici usred svakodnevice, tokom kojih ništa ne morate, a dobijate mnogo više nego što očekujete.

Dopašće vam se i: Fenomen „slow mornings“: Zašto više ne želimo da započinjemo dan u žurbi?

EasyLife redakcija

Foto: Lummi/Viri Gutiérrez