Mračna strana granica o kojoj niko ne govori: Šta ako vaše „zdrave“ granice zapravo blokiraju ljubav za kojom žudite?

Da li se osećate kao da živite u sebičnom svetu? Niste sami, iako to može učiniti da se osećate usamljeno. Izolacija je porasla tokom pandemije, ali godinama kasnije, ne deluje kao da se smanjuje. Porasla je svest o čuvanju sebe – i svog srca – i znamo da su zdrave granice neophodne. Međutim, šta ako se na mračnoj strani granica sebičnost i strah udružuju, blokirajući protok energije ljubavi? Promišljene granice su nam potrebne, ali potrebno nam je i dublje promišljanje o granicama.

Decenijama su kulture samopomoći i popularne psihologije promovisale granice kao ključ sreće. Mnogi od nas se i dalje mnogo trude da ih postave i održavaju. Ali u tom procesu, neki su te granice postavili ispred - a ne pored - svojih najdubljih potreba: povezanosti, mira i sigurnosti u odnosima.

Zanimaće vas i: Kako da postavite zdrave granice i ljubazno kažete NE

Promišljene granice koje ne odsecaju i ne izoluju

Pojam sebičnosti

Pre svega, da razmotrimo sebičnost, koja je ljudima urođena i prirodna. Čak i kada smo velikodušni, to nam daje kompenzaciju – čini da se osećamo dobro zbog sebe. Poznajete li osećaj kada učinite za nekog nešto što smatrate velikim? Setite se kako se dobro osećate zbog toga. A sada, setite se i situacije u kome je prijatelj kome ste nešto učinili glatko odbio da vam uzvrati uslugu. Kako ste se zbog toga osećali? Necenjeno, izdano, zaprepašćeno. Toliko ste učinili za njega, a on vam tako uzvraća?!

Pa, tu nailazimo na granice. Možda ste vi prekoračili svoje zbog njega. A on nije hteo da prekorači svoje zbog vas. Ko je tu sebičan? Niko, ili oboje. Svako je napravio izbor. I suočava se sa posledicama. Vi ćete sledeći put dobro promisliti kada neko nešto traži od vas. A druga osoba će se pitati zašto ste se udaljili od nje – i možda neće shvatiti. Ali, zašto ste se udaljili? Jer ste se uvredili, što vam nije izašao u susret. Da li to ima istu težinu kao vaš odnos? Granice nas često suočavaju sa pitanjem dubljeg razumevanja sebe i drugih. I opraštanja. Drugim rečima, zašto biste vi prestali da budete velikodušni, ako je to deo vašeg identiteta koji volite i negujete? Samo zato što vam nije uzvratio na isti način neko od koga ste to očekivali?

Promišljene granice i očekivanja

Očekivanja su ono oko čega se svi spotičemo i oko čega se vrte obrasci ponašanja. U svojim očekivanjima svako polazi od sebe. To znači da očekujemo da se drugi ponašaju onako kako se mi ponašamo.

Poverenje u odnosima je više oblikovano reciprocitetom nego društvenim normama. Kada nam ne uzvraćaju, naša očekivanja su izneverena, a sebičnost izlazi iz senke i pokazuje svoje različite oblike.

Ljudi sa velikodušnom orijentacijom često se povlače kada se suoče sa sebičnošću. Međutim, obrnuto ne važi. Ljudi sa sebičnom orijentacijom retko reaguju velikodušnošću na ljubaznost.

Poverenje ne raste osuđivanjem drugih kao sebičnih ili zahtevanjem da se promene kako bi bolje odgovarali našim ličnim očekivanjima. Radi se o pronalaženju ljudi čiji se odnos velikodušnosti i ličnog interesa poklapa sa našim.

Šta je iza granice?

Mnogi od nas nikada nisu naučeni kako da postave zdrave granice. Zato rukujemo ovim osnovnim alatom nedovoljno promišljeno i grubo.  Neusklađenosti oko postavljanja granica i odsustvo kritičkog razmišljanja, nanosi štetu ljudskim odnosima.

Ako se velikodušnost povlači pred sebičnošću, to bi moglo da objasni zašto je društvo sve fragmentisanije i nesrećnije.

Granice su namenjene zaštiti blagostanja i razjašnjavanju šta je prihvatljivo u vezi. Ali blagostanje ne dolazi od jedne odluke. Ono dolazi od mnogih izbora tokom vremena.

Stavljanje sebe na prvo mesto, kao glavna preporuka u brizi o sebi - ne donosi uvek ono što želite. Istraživanja pokazuju da usamljenost povećava i samozaštitu i sebičnost, stvarajući bolan ciklus koji ljude drži izolovanim.

Kako izgledaju promišljene samozaštitničke granice?

Postoji tanka linija između sebičnog i samozaštitničkog.

Suprotno brzim rešenjima popularne psihologije, većina ljudi ima koristi od toga da odvoji vreme da nauči kako da postavi promišljene granice koje štite bez kažnjavanja i služe njihovim vrednostima, a ne samo njihovom odgovoru na stres.

Ako se nađete u situaciji da ograničavate svoju velikodušnost, možda će vam trebati više vremena. Ili će vam odgovarati drugi ljudi, koji su usklađeniji sa vašim unutrašnjim očekivanjima. A ako se ljudi u vašem životu udaljavaju od vas, možda treba da se zapitate da li ste previše fokusirani na sebe.

Pronađite odgovore na ova pitanja, pre nego što postavite granice:

• Koji je cilj ove granice?
• Da li ste prethodno saopštili svoje potrebe?
• Koji su kratkoročni i dugoročni rizici i koristi?
• Kako bi ovo moglo uticati na drugu osobu i vaš odnos?
• Da li je davanje i uzimanje u odnosu trenutno uravnoteženo?
• Odražava li granica ono što jeste i što cenite?

Nakon što odgovorite na ta pitanja, vaša granica bi mogla ostati ista - ili se malo promeniti. U svakom slučaju, verovatno će vam biti jasnije kako želite da se postavite. S ljubavlju, direktno, kratko ili sa nežnošću?

Granice su moćne. Ali nisu automatski dobre, zdrave ili mudre. Vredi zastati da kritički razmislite o tome šta štite. I da li dugoročno služe i vašoj i dobrobiti vaših veza i odnosa.

Dopašće vam se i: Balans = tok + granice

Easy Life redakcija

Foto: Lummi/Michelle Schiavinato