5 načina da budete kul roditelj
Pričaju da pubertet ranije nije bio toliko aktuelna tema. Ma, to u naše vreme nije ni postojalo, kažu stariji, nego vi danas dižete galamu oko svega, pa i oko jedne obične faze u razvoju.
Ipak, oni su za decu imali nas, dobre, poslušne i detinjaste (priznajte da ste ovo bar jednom pomislili), a ova današnja deca… Bože sačuvaj! To zna svoja prava, to neće kako može, već kako hoće, a ne zna ni šta hoće, i sve tako nešto. Naravno, svi koji su prošli period adolescencije znaju kako ume da bude buran. Menjaš se, rasteš, ništa ne izgleda onako kako si navikao da izgleda, odjednom ti se javljaju neke čudne misli i ideje. Jedva sa sobom izlaziš na kraj, a kamoli sa drugima. Uglavnom, nije lako ni njima, ni nama, roditeljima.
S druge strane, kada radite u školi, naročito u srednjoj, praktično živite s pubertetom. I tako iz dana u dan. Obični roditelji imaju jedno ili više dece, a nastavnici ih imaju na stotine. Zahvaljujući tome, nakon određenog vremena postaneš kao neki life coach za odnose sa adolescentima jer, video si sve, preživeo si sve, znaš sve i jasno ti je sve. Ili skoro sve.
Nekada je do dece, ali često i do roditelja koji ne umeju da se postave. Ne krivim ih, niko nas ne uči tome kako se vaspitavaju deca i kako se postaje dobar roditelj, ali dok praksom dođemo do iskustva, bude kasno. Deca odrastu.
Zbog toga, možda biste mogli da razmislite o ovih 5 načina da budete dobar, zanimljiv i posvećen roditelj, ukoliko to već niste.
Podržavajte svoje dete
Vrlo je važno da slušate svoje dete i da razumete njegove potrebe (podrazumeva se da mislimo na zdrave stilove života). Ako vas moli da ga upišete na fudbal, nemojte ga slati na plivanje samo zato što vam je to bliže. Ako bi želelo da svira klavir, ne znači da i bilo koji drugi instrument dolazi u obzir – samo zato što u kući već imate staru dedinu harmoniku. Radeći u školi, vrlo jasno možete da vidite da većina problema nastaje kada roditelj pokušava da ostvari svoju nekadašnju (najčešće neostvarenu) ambiciju i zbog toga tera dete da se bavi nečim čime ono ne želi.
2. Budite svom detetu roditelj
Često danas možete čuti majke koje kažu: Ja sam svom detetu najbolji prijatelj. Kao, ne mogu da budu stroge prema deci i ne podržavaju autoritativni model vaspitanja, nego tako… druže se. Međutim, ako ste vi detetu prijatelj, ko će onda da mu bude roditelj? Ko će da ga vaspitava i usmerava? Da se razumemo, vi ste detetu i više od prijatelja, vi ste mu sve. Naša uloga je vrlo kompleksna i ne može da se svede na jednu. Ali, vaše je da ga pripremite za život i za sve ono što ga u životu čeka. Koliko puta sam prisustvovala situaciji da malo dete opsuje, a svi oko njega padnu u trans od oduševljenja, smeju se, pokazujući mu da podržavaju takvo ponašanje. A onda, kada sa šesnaest godina počne da psuje njih (svoje ukućane, rođake, babe i dede), više nikome nije do smeha. No, tada je već kasno za ispravljanje greške. Nije lako, znam. Ali, prijatelja će biti u životu, a roditelj možete da budete samo vi.
3. Posvetite se svom detetu
Jedna od grešaka koju neki roditelji čine, jeste to što misle da se sedenje u istoj prostoriji s detetom računa kao zajedničko provedeno vreme. Ukoliko ste vi za računarom ili na telefonu, a dete ima neke svoje zanimacije, nije tako. Zajedničke šetnje, odlasci u kupovinu, na sladoled, u bioskop, vožnja bicikla, taj momenat kada vam dete nešto priča, a vi ga slušate i razgovarate s njim, zapravo, čine trenutke koje će dete pamtiti i koji utiču na formiranje njegove ličnosti. Zanemareno dete se ne ponaša isto kao dete koje roditelji primećuju i bave se njim (ne preterujući u tome, naravno). Ovo prvo na svaki način pokušava da skrene pažnju na sebe, najčešće lošim ponašanjem, tako da mu se na kraju svakako morate posvetiti.
4. Pokušajte da obuzdate potrebu za kontrolisanjem
Smatramo da živimo u svetu koji je opasniji i strašniji od onoga u kom smo mi odrastali. Sigurno su to isto mislile i prethodne generacije za vreme u kom su odgajale svoju decu. I naredne će se sa setom prisećati svog detinjstva, govoreći kako je nekada život bio mnogo bezbedniji i sigurniji. Ako ste uočili šablon, vreme je da razmislite o svojim strahovima, a možda i o promeni pristupa. Poverenje se gradi godinama. Dete se odmalena uči kako treba da se ponaša u javnom prevozu, u prodavnici, na ulici, u školi, ne čekate poslednji trenutak. Kada taj deo posla uradite kako treba, svaka potreba za kontrolom pada u vodu. Imajte na umu da niko ne voli da se oseća kao da je zarobljenik, pa vaša preterana briga i potreba da kontrolišete svaki korak neće prijati ni vašem tinejdžeru. Kažem preterana, jer umerena se svakako toleriše. Mi smo roditelji, zaboga. Posao nam je da brinemo, zar ne?!
5. Pokažite razumevanje i saosećanje
Koliko puta se desilo da ste svoje dete prekinuli usred rečenice, govoreći: Ma, šta ti meni pričaš, kao da ja nikad nisam bio/bila dete! Okej, jeste, svi smo mi bili deca, ali baš zato treba da imate razumevanja i strpljenja da čujete šta je to što ih muči, plaši, brine, raduje, interesuje… Svaka osoba je posebna, svako dete je jedan svet u malom. Ako dete ima potrebu da vam nešto kaže ili objasni, saslušajte ga i razmislite – možda je ipak u pravu. Oni gledaju na svet oko nas nekim drugim očima. Možda vide nešto što nama promiče. Jedna stara mudrost kaže da od svake osobe na ovom svetu nešto može da se nauči. Onda kada svoje dete budete posmatrali baš tako – kao osobu, bez nipodaštavanja zato što je u pitanju dete, shvatićete koliko su deca interesantan i nepresušan izvor mašte i kreativnosti. A možda i saznate nešto novo.
I na kraju, ali iznad svega – volite ih.
Jelena Bratić, diplomirani filolog, bloger, influenser. Veruje u čuda i voli život, što je sasvim dovoljno za početak bajke…
