Kako završeci mogu doprineti kvalitetnijem životu

Poslednji dan odmora, poslednja epizoda omiljene serije, poslednji zalogaj jela u kome uživate, poslednji poljubac i zagrljaj sa nekim koga ispraćate na duže vreme – svakog dana u dobrim stvarima u našem životu suočavamo se sa završecima. 

Završeci su tužni, ali izgleda da imaju oslobađajući efekat, koji nam omogućava da više cenimo dobre stvari. Živite kao da vam je poslednji dan u životu u tom smislu predstavlja savet da maksimalno uživate, svesni da sve ima svoj kraj. Promena shvatanja završetaka i neminovnih krajeva – životne faze, boravka na određenom mestu, odnosa – može biti moćan podsticaj vašeg blagostanja.

Vežba svesnosti da će se period koji se odvija završiti, donosi veće osećanje slobode, dublje povezivanje sa drugima, jasnije osećanje sopstvenih granica i sopstvenih sposobnosti. Zamišljanje ograničenog vremena podstiče nas da bolje iskoristimo svoje vreme, da cenimo svaki trenutak i obogatimo svoje iskustvo. Kada svesno uživamo u svom okruženju, u trenucima koji se nižu (i prolaze), uključujući svoje bliske osobe (kao i ljude u okolini), osećamo se kao da smo upravo tamo gde želimo da budemo. A taj osećaj je česno ono što izostaje i što nam nedostaje u svakodnevici – težimo za boljim i većim, ili se osećamo osujećeno zato što to ne ostvarujemo i propuštamo priliku da iskusimo intenzitet boravka u sadašnjem trenutku, tu gde jesmo. Taj intenzitet je ono što je važnije nego mesto na kome se nalazimo (u fizičkom svetu, u određenoj tački svog života, sami u sebi) i što možemo iskusiti i kada nismo zadovoljni svojim položajem, mestom, pozicijom, stanjem.

Da bi to funkcionisalo, potrebno je da usvojite uverenja da predviđanje završetka može poboljšati vaš život.

Završeci nam pomažu da ostanemo u sadašnjosti

Teorija socioemocionalne selektivnosti, koja se bavi uticajem osećanja protoka vremena na naše cijeve i odnose, kaže da, kada vreme doživljavamo kao neograničeno i ekspanzivno, preferiramo aktivnosti traženja znanja – učenje novih veština, edukacija, povezivanje i umrežavanje. Ove aktivnosti okrenute su ka budućnosti, predstavljaju ulaganje u postignuća koja nameravamo da ostvarimo i često uključuju određeni stepen teškoća i borbe. Ali kada vreme doživljavamo kao kratko i ograničeno, drugim rečima, kada se čini da je kraj blizu – mi preferiramo aktivnosti koje sada osećamo kao dobre ili smislene, poput druženja sa prijateljima, vremena sa porodicom, uživanja u boravku u prirodi. To nisu proaktivne i takmičarske aktivnosti, koje donose napetost i borbu, već aktivnosti koje nam donose duševni mir i osećanje harmonije – emocionalno zadovoljstvo i osećaj smisla i ispunjenosti. Dakle, moguće je da nas završeci vode ka onim stvarima koje povećavaju naše zadovoljstvo u sadašnjosti.

Košulja: Lindex, Pantalone: Benetton, Obuća i prstenje: privatno vlasništvo

Završeci nas mogu spojiti

Razmišljanje o kraju nas podstiče da dajemo prioritet društvenim vezama, a istraživanja pokazuju da bliska povezanost sa drugima povećava naše osećanje blagostanja.

U jednom zanimljivom istraživanju, učesnici podeljeni u tri uzrasne grupe (mladi od oko 25, srednjih godina, oko 45 i stariji, oko 70) odgovarali su na pitanje sa kim bi želeli da se sretnu, kad bi iznenada imali slobodnih pola sata i mogli da biraju između člana porodice, zanimljivog poznanika, ili autra knjige koju su nedavno pročitali. Preko 60 odsto mladih ispitanika odabralo je vreme sa poznanikom, ili autorom, dok je isto toliko procenata starijih odabralo vreme sa članom porodice. Ali, kada su zamoljeni da zamisle da se za par nedelja sele na veoma udaljeno mesto, oko 80 procenata mladih ispitanika izabralo je vreme sa članom porodice. Zamišljajući kraj jednog životnog perioda, umesto aktivnosti koja predstavlja priliku za učenje (susret sa poznanikom, ili autorom knjige), odabrali su aktivnost koja donosi zadovoljstvo i smirenost (susret sa članom porodice).

Uvođenjem očekivanih društvenih završetaka, mladi su promenili stav i oponašali društvene izbore starijh, koji su prvenstveno zainteresovani za neposredne (emocionalne) nagrade i ulaganje u interakciju.

Završeci pomažu da se oslobodimo prošlosti i usredsredimo na ciljeve

Naše sadašnje stanje zadovoljstva i sreće se ponekad „takmiči“ sa dobicima koje bismo mogli da ostvarimo u budućnosti, poput novih znanja i novih veza. Ali takođe se može „takmičiti“ sa investicijama koje smo napravili u prošlosti. Zamišljanje predstojećeg kraja i ovde bi moglo da donese više jasnoće.

Shvatanjem vremena kao ograničenog, postajemo manje osetljivi na zabludu o nepovratnim troškovima. To je oblik lošeg donošenja odluka, u kojima potcenjujemo naše sadašnje želje i stremljenja, na osnovu vremena ili novca koji smo uložili u prošlosti, a to su „nepovratni troškovi“, investicija koja se nije isplatila, a ne možemo da je vratimo. Često na ovaj način procenjujemo svoje bliske odnose i profesionalno okruženje, pa ne možemo da izađemo iz loših odnosa i da napustimo posao kojim nismo zadovoljni, jer nas obavezuje silno vreme i energija koju smo uložili. Kada „neću valjda da rasturam brak posle dvadeset godina?!“ stavimo „da li ću zaista ostati u lošem braku do kraja života?“ perspektiva se menja. Pretpostavkom da pred sobom imate još deset, petnaest godina aktivnog života, pre nego što uđete u treće doba, osnažujete shvatanje da ne želite te godine da provedete onako kako živite sada i da zaslužujete pokušaj da pronađete bolji odnos, da živite smirenije i zadovoljnije.

Svest o tome da je „život kratak“ i da nemamo vremena za gubljenje, omogućiće nam da izađemo iz bioskopa ako nam se film ne sviđa, iako smo platili ulaznicu – a ovo možete shvatiti bukvalno, kao i simbolično.

Pročitajte i ovo: Životno iskustvo – koliko ste se promenili u poslednjih 10, 20, 30 godina?

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.