Kako više odmaranja pomaže da povećate svoju produktivnost

Kada brzina života i količina obaveza postane prenaporna – zato što vas više ne nosi sirova energija i polet mladosti, entuzijazma i ambicije – osećate potrebu da usporite, da se rasteretite, da imate više vremena za sebe i da se više odmarate. Ako ne shvatate da je odmor ključno povezan sa vašom produktivnošću, možete osećati krivicu zbog svojih potreba, verovati da ste se „ulenjili“, da vam život više nije zanimljiv, nego samo težak, možete strahovati da ste izgubili i sam duh mladosti, a pomisao na budućnost može biti zastrašujuća. Morate razumeti da je vaša potreba za odmorom i rasterećenjem ne samo autentična, nego i da je deo mudrosti vašeg bića – ono vam poručuje da ga bolje i više slušate, kako biste održali svoju vitalnost i radni elan. Oslobodite se strahovanja i osećanja krivice zbog potrebe za odmorom i ne dozvolite da vas vreme pobedi – prestanite da se trkate sa njim, ono uvek pobeđuje. Uvedite naviku odmaranja, upotrebite odmor kao strategiju za povećanje svoje produktivnosti.

Odmor je suštinska komponenta pametnog organizovanja svakog posla. U stanju mirovanja, kada nismo direktno fokusirani na zadatak, mozak je i dalje aktivan, koristeći svoj režim analize, ispitujući i tražeći nove informacije „na miru“. Možda ne možete da kontrolišete taj proces, ali praktikovanjem odmaranja možete ga podržati. Pružite svom umu svaku priliku da radi na način na koji najbolje radi. Naučite bolje da se odmarate. Znate vi to, kao što znate da vodite ljubav, ili da trčite, ali uz malo vežbe i razumevanja, možete to raditi bolje.

Jutarnja rutina

Dok pojedini pisci i umetnici bdiju noću, dopuštaju da ih pritisnu rokovi kako bi se usredsredili, ili čekaju da se pojavi muza pre nego što prionu na posao, mnogi kreativni i plodni stvaraoci postupaju sasvim drugačije. Započinju svoj dan rano ujutru, ponekad i pre zore i koncentrišu se na najizazovniji deo posla, kada im je kreativna energija na vrhuncu. Oni imaju osmišljene i usvojene rutine, tako da ne moraju da razmišljaju (i troše energiju uma) o tome šta će kojim redom raditi kad započnu dan. Možda verujete da je rutina suprotna kreativnosti, koja bi trebalo da bude slobodan i spontan protok energije, ali u stvarnosti, rutine podržavaju naše kreativne procese, stvarajući nam strukturu, koja rasterećuje i dopušta umu da koristi kreativnu energiju.

Kretanje

Kretanje može biti jednostavan način na koji oslobađamo kreativni tok. Ne samo kao oblik vežbe (dovodi krvi u mozak), hodanje vam pomaže da održavate vrstu laganog fokusa, frekvenciju koja omogućava „plutanje“ uma, na kojoj se on puni energijom, koju kasnije kreativno ispoljava. Kretanje i boravak u prirodi omogućavaju vam aktivan odmor, telesni i mentalni, jer vas stimulišu na sasvim drugačiji način od onog kada sedite u kancelariji i gledate u monitor. Kada vas rešenje određenog problema opterećuje i tera da se vrtite ukrug, izađite u brzu šetnju, kako biste „provetrili mozak“ – to nije samo žargonski izraz, već zaista tako radi.

Sako: s.Oliver / Pantalone: s.Oliver / Košulja: Lindex / Torba: C&A / Kaiš: P….S….fashion / Minđuše: Lindex

Dremanje

Ako radite mentalno i kreativno zahtevan posao u toku većeg dela dana, popodnevno spavanje može imati regenerativnu moć za vas. Čak i kratka dremka može vam „napuniti baterije“. Zapravo, kratko popodnevno spavanje je verovatno i najkorisnije – za pola sata dremanja, obnovite potrošenu energiju, osvežite se i povratite moć koncentracije. Istraživanja sprovedena o uticaju dremanja pokazala su da oni koji dremaju preko dana (sat do sat i po) imaju bolje rezultate od onih koji ne spavaju popodne, što sugeriše da „dremka“ povećava pozitivne efekte noćnog sna. Eksperimentišite sa vremenom za dremanje. Ranije u toku dana imaćete više REM faze i pojačanu kreativnost, a kasnije u danu imaćete fizički regenerativniji učinak. To znači da dremanje može biti dobar način da poboljšate svoj učinak i kreativnost.

Zaustavljanje u pravom trenutku

Bolje od namernog prevazilaženja umora i istrajavanja u dugotrajnom radu jeste zaustavljanje i pravljenje pauze u pravom trenutku. Produžavanje rada, uprkos osećanju iscrpljenosti i gubljenju fokusa, dovodi do stresa, sagorevanja i lošijeg učinka, a, takođe, ubija kreativnost i inovativnost. Efikasan oblik namernog odmora jeste da prekinete u trenutku kada vidite svoj sledeći potez, ali ste već umorni – znate šta je ono što ćete sledeće da uradite i ostavite to za sutra. Hemingvej je koristio ovaj metod odmaranja pri pisanju i govorio je da „uvek treba prestati kad znaš šta će se sledeće desiti“. Zaustavljanje kada vam ostane malo energije olakšava početak sledećeg dana. Takođe, izgleda da podstiče podsvest da se u međuvremenu pozabavi problemima na poslu, što sugeriše da je Hemingvejev način bio vrlo delotvoran, a njegova zapažanja tačna.

Spavanje

Spavanje je naravno, najbolji oblik odmora i važan deo kreativnog i produktivnog života.

U toku dana, naša tela su uglavnom zaokupljena trošenjem energije na motorne aktivnosti i kognitivne funkcije. Kada zaspimo, prelazimo u režim održavanja i posvećujemo se skladištenju energije, popravci i zameni oštećenih ćelija i rastu, dok mozak čisti toksine, obrađuje dnevna iskustva i ponekad radi na problemima koje smo mu zadali u budnom stanju. REM faza sna je posebno važna za naše dnevne performanse. Istraživanja su ustanovila da nakon nedelja noćnih dežurstava radni učinak značajno opada. Takođe, utvrđeno je da nedostatak jednog sata sna (od vremena koje vam je potrebno da se naspavate), dovodi do opadanja radnih sposobnosti u toku dana.

Kada odmor vrednujete kao partnera u poslu i shvatate koliko je važno da redovno obnavljate energiju i planski se odmarate na različite načine, smanjujete nivo stresa i povećavate svoju produktivnost. Odmor nije nerad, nego ključ za uredniji i kvalitetniji život.

Naslovna fotografija: WANNABE Media

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.