Toksična ponašanja koja ne prepoznajete (iako radite na sebi)
Iako se bavite sobom na mnogo načina i težite samospoznaji, neka uobičajena toksična ponašanja vam možda prolaze ispod radara, neke obrasce uopšte ne preispitujete – zato što ih ne identifikujete kao toksične. Sklonost ka perfekcionizmu, na primer, ili izuzetna predusretljivost, deluju bezazleno, možda čak i kao vrline, ali mogu ometati vaš lični rast.
Kada potiskivanje pomešate sa smirenošću
Kontrola svojih emocija, odnosno reakcija na njih u svakodnevnom životu, znak je rasta i samosvesti. Međutim, može se desiti da se, u nastojanju da upravljate sobom, odsečete od emocija i potisnete ih, verujući da zapravo postižete smirenost koja vam je potrebna. Rad sa osećanjima je neprecizan i težak, i često se dešava da vas emocije preplave dok pokušavate da ih sagledate i da komunicirate sa sobom na dubljem nivou, pa se guranje osećanja može činiti kao rešenje, kao način da se njima upravlja. Ako ste veoma smireni, možda ste se udaljili od osećanja na način koji nanosi štetu – potisnuti sadržaji manifestovaće se pre ili kasnije.
Romantizirate svoju nezavisnost
Osećati se dobro sam sa sobom deo je ljubavi prema sebi, a negovanje sopstvene autonomije je važno i potrebno. Ali ako svoju samostalnost niste zaista prihvatili, odnosno, ako niste prigrlili i onaj deo u kome se osećate usamljeno, u kome imate potrebu za osloncem i sigurnošću, koji odbija breme odgovornosti koju nezavisnost nosi, možete pobeći od tog suočavanja, blokirajući u životu ljude i stvari (energiju) koji pokušavaju da dođu do vas, odnosno, koji provociraju vašu ranjivost. Vi ne morate birati između samostalnosti i bliskih odnosa, možete imati i jedno i drugo, ali morate se suočiti sa svojim najdublje skrivenim slabostima, traumama, obrascima zbog kojih verujete u žrtvovanje, ili zbog kojih se osećate ugroženo i pokušavate da se zaštitite uveravajući sebe da ste usamljeni junak i da je tako najbolje za vas.
Težnja ka savršenstvu u svemu što radite
Perfekcionizam je toksičan obrazac, iako deluje kao nešto čemu se treba diviti. Potreba da sve uradite savršeno neće vas odvesti dalje od razočaranja i suziće vaše okvire delovanja, a što su oni tešnji, to su manje mogućnosti za greške. A grešaka će i dalje biti. Nesavršenstvo (svega) stalno nas podseća da smo ljudska bića, bića koja uče na greškama, ali ne zato da bi postala bezgrešna, već da bi proširila svoju toleranciju, razumevanje i prihvatanje svega nesavršenog. Vaša visoka očekivanja će uvek biti izneverena i nikada nećete biti zadovoljni, sve dok ne počnete da prihvatate nesavršenstvo i da opraštate greške i sebi i drugima.
Ugađanje drugima na sopstvenu štetu
Biti ljubazno, saosećajno i predusretljivo ljudsko biće, način je na koji možemo da negujemo bezuslovnu ljubav u svim našim odnosima. Ali ako niste isto tako ljubazni, saosećajni i predusretljivi prema sebi, ako gurate u stranu svoje potrebe, da biste se odazvali drugima, ako osećate obavezu da odgovorite na svaki zahtev, ili se pojavljujete i tamo gde zahteva nema, možda bežite od bavljenja sobom, verujući da je dovoljno dobro to što radite nešto dobro za druge.
Morate razumeti da je ponekad za druge najbolje da se sami pozabave svojim problemima, da se oslone na sopstvene snage i resurse – kao što je to dobro i za vas. Stavljanje sebe na prvo mesto nije lako, a nije ni ugodno, jer onda morate da rešavate stvari koje biste radije ignorisali i koje vrlo efikasno odlažete i previđate, kada ste stalno zauzeti tuđim problemima. Na kraju, neprekidno izlaženje u susret drugima donosi ogorčenje, jer vam niko ne uzvraća na isti način.
Oni koji to ne čine zapravo vam pokazuju šta je ono što vi ne činite – za sebe. Osećanje iskorišćenosti, iscrpljenosti i razočaranja – jer toliko dajete, a ništa ne dobijate zauzvrat – jasno vam govori da treba da izađete iz tog toksičnog obrasca.
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.