Intervju: Marina i Jovanka Lazarević, osnivačice sajta “Najbolja mama na svetu”
Jedan od najčitanijih sajtova za roditelje u regionu je sajt Najbolja Mama Na Svetu. Osnovale su ga sestre Lazarević u periodu dok su imale manju decu ili tek planirale trudnoću – u želji da svakoj mami pokažu da je upravo ona najbolja mama za svoju decu i porodicu, da je podrže i osnaže u svakodnevnom životu. Započet kao mesto na kom se odvijaju realni, iskreni i korisni razgovori o majčinstvu, ali i temama kao što su brak i partnerstvo i psihologija, u poslednjih godinu dana razvio se u platformu za mame koje sada podršku dobijaju i kroz webinare, redovan newsletter, a tu je i NajboljaMama.shop. Razgovarali smo sa osnivačicama sajta, Jovankom i Marinom, bliznakinjama koje žive u Španiji i Švajcarskoj a, po svom izboru, rade u Srbiji.
Platforma "Najbolja mama na svetu" osnovana je pre više od 10 godina. Ispričajte nam kako ste došle na ideju da je pokrenete i šta vas je podstaklo na to.
Marina: Nas dve smo bliznakinje i imamo još jednu mlađu sestru. Sve tri smo oduvek bile jako vezane. Tako smo oduvek htele i da zajedno radimo iako su nas putevi vukli na različite strane. To nam je bila najveća motivacija. Jovanka je već bila mama troje dece i volela je da piše, a ja sam radila u marketingu jedne banke i maštala da započnem svoj posao. Otežavajuća okolnost za zajednički rad je bila ta što je Jovanka živela u Švajcarskoj, a treća sestra i ja u Srbiji. Jedino rešenje, pokazalo se i najbolje, bilo je da naš posao bude onlajn. Spojile smo svoja znanja i interesovanja i pokrenule sajt za mame. A onda, kako kaže stara „srpska“ izreka: „Sve ostalo je istorija“. Sajt Najbolja mama na svetu sada ima preko 350.000 posetilaca mesečno i preko 2 miliona pročitanih strana mesečno.
Jovanka: Sajt smo započele kada je moje najstarije dete kretalo u prvi razred, kao prvi sajt koji pokriva i teme koje zanimaju mame starije dece. Primetno je bilo da, kako su deca rasla, tako se smanjivao broj tema koje su mame mogle da čitaju. Želele smo svim mamama da obezbedimo resurse za dobro roditeljstvo, da samouvereno mogu da gledaju u budućnost. Istovremeno, sve je usmereno na mamu, ona je u centru, sa svim svojim interesovanjima. Tekstovi koje objavljujemo su pisani da osnaže majke u svakom periodu roditeljstva. Tu smo da ohrabrujemo i ulivamo samopouzdanje, ne da osuđujemo. Najbolja mama na svetu je napravljena od mama za mame i svakodnevno istražujemo nove načine da osnažimo žene i olakšamo im svakodnevicu.
"Najbolja mama na svetu" već neko vreme nije samo onlajn magazin - u kojim ste se sve pravcima razvili?
Marina: Tako je, sajt se u međuvremenu razvio na više strana – tačnije tri. Tu je magazinski deo – sajt, newsletter i društvene mreže, zatim edukativni deo – webinari za roditelje koje smo započeli prošle godine, i onlajn shop Najboljamama.
Jovanka: Uz sve navedeno, tu je i konsultantsko-agencijski deo posla koji nam klijenti sve više traže i u koji smo ušli i malo neplanirano, ali nam se dopada, naročito kada smo uključeni u važne kampanje koje menjaju svet nabolje.
Sada imate takvu kampanju – radite na širenju svesti o zaštiti dece na internetu i to na regionalnom, odnosno, evropskom nivou. Ispričajte nam nešto više o tome.
Jovanka: Da, u pitanju je kampanja #BezbedanInternetZaDecu #SafeForKids koja je pokrenuta na nivou cele Evrope. Posebno smo ponosni što smo njen deo za region Balkana. Kampanju je pokrenula organizacija Justice Initiative iz Švajcarske, a sa ciljem podrške novom evropskom zakonu koji treba da obaveže internet provajdere i digitalne kompanije, uključujući i društvene mreže, da otkrivaju i prijavljuju seksualna zlostavljanja dece na internetu. Ovaj zakon dolazi kada je to preko potrebno i predstavlja važan istorijski momenat, ne samo za Evropu, već i za ceo svet. Zakon podržavaju velike evropske i međunarodne organizacije koje se zalažu za bezbednost i zaštitu dece. Među njima su Missing Children Europe, Eurochild, Nemački dečji fond, ECPAT International, Thorn i mnogi drugi. Podržite i vi ovu neophodnu inicijativu za bezbedniji internet potpisom peticije na ovom linku.
Pomenuli ste webinare. O kojim temama najčešće govorite i šta se najviše traži?
Marina: Webinari su zaista različitih tema – od motivacije dece, čitanja i pričanja priča, razvoja govora preko toga kako poboljšati uspeh u školi do toga kako se pripremiti za traženje posla čak i posle duže pauze, kad si mama itd. Postavili smo ih vrlo ambiciozno – svaki je kao mala konferencija za sebe, dovodimo stručnjake sa velikim iskustvom koji nesebično prenose svoja znanja i odgovaraju na sva pitanja učesnika. Vrlo je zanimljivo da nam se na webinare prijavljuju roditelji iz čitavog regiona i dijaspore, iz skoro celog sveta. Jedan od narednih koje pripremamo je na temu odgajanja tinejdžera i posebno tema njihovog odnosa sa tehnologijama, koja je mnogo drugačija nego kad smo mi bili mlađi.
Na koji način se može pristupiti webinarima i koliko često ih održavate?
Jovanka: Svi webinari se, za sada, održavaju preko Zoom platforme, najavljujemo ih na sajtu, newsletteru i na društvenim mrežama (možete nas pratiti na Facebooku ili Instagramu). Svaki webinar podrazumeva i pristup snimku u trajanju od najmanje 30 dana, zavisno od teme. Obično imamo jedan mesečno, u proseku.
Webinari traju po nekoliko sati i, iako ima roditelja koji ne mogu sve da isprate odjednom, ima ih mnogo koji nas pitanjima navedu da ostanemo i pola sata-sat duže od planiranog. Očigledno je da roditelji imaju potrebu i želju da razgovaraju o onome što ih muči, ali i da uče i da razvijaju svoje roditeljske veštine što nam je veoma drago. Predavači su do sada bili sportisti, kreatori programa brzog čitanja, profesori, autori, scenaristi, logopedi, defektolozi itd.
Šta nudi Najbolja mama shop? Šta ima u ponudi i po čemu je posebna?
Marina: Onlajn prodavnica se, trenutno, najviše fokusira na igračke i praktičan dekor, usput osluškujući potrebe publike na osnovu čega planiramo dalje korake. Osnovna ideja iza prodavnice je da roditeljima, tetkama, bakama i dekama olakšamo odabir igračaka po uzrastima i to stavljajući akcenat na igračke za otvorenu igru, STEM igračke i one za igru uloga. Iskustvo i stručnjaci nam potvrđuju da je ovaj tip igračaka najbolji za razvoj dece! Lako se, po uzrastima, mogu naći predlozi za igračke koje drže pažnju, imaju višestruke namene i uz koje se deca i zabavljaju i uče. Dekor koji uz to nudimo je od organskog pamuka, praktičan i koristan upravo da podrži sobicu za dete koje raste. Posebno je to što je izbor sužen na stvarno korisne stvari, svaka u opisu sadrži i kratko objašnjenje zašto nam se dopada kao i koje veštine razvija. Za kvalitetnu igru, nisu potrebne komplikovane igračke sa baterijama od najranijeg uzrasta, već upravo one koje ništa ne rade kako mi volimo da kažemo.
Budući da ste obe majke i da živite u Švajcarskoj i Španiji, koje ste razlike u školstvu primetile u ovim zemljama u odnosu na Srbiju?
Marina: Moje dete je malo, ima 5 godina, ali u Španiji se u školu kreće sa 3, tako da određene prve stvari možemo već da primetimo. Sve do 6 godina to je predškolsko i sve se zasniva više na igri. Mi smo, za sada, zadovoljni školom, naročito mi se dopada način komunikacije sa učiteljicom (imamo posebnu svesku za to i razgovore nekoliko puta godišnje) i uključenost roditelja što direktno (kroz organizaciju određene aktivnost za decu, otvoreni čas za roditelje itd), što preko Udruženja roditelja koje je zapravo zaduženo za organizaciju svih aktivnosti koje su van standardne nastave (prijem dece koja ranije dolaze ili kasnije ostaju, ručak za decu i čuvanje u periodu „sieste“, predavanja za roditelje, zajednički časovi joge, samoodbrane, žurke i proslave i najmanjih praznika itd).
Jovanka: Moja deca su već na fakultetima i celo školstvo su prošle u Švajcarskoj. Švajcarski obrazovni sistem je decentralizovan i autonoman. Službeni jezik odgovarajućeg kantona je i jezik na kojem se odvija nastava u školi. Deca se veoma rano usmeravaju ka gimnaziji ili stručnim školama, već u šestom razredu. Opšte je prihvaćeno da dete može da odluči da promeni interesovanje i struku kad god želi, velika važnost se polaže na sticanje radnog iskustva. Učitelji su odlično plaćeni, poštovani i imaju autoritet. Takođe, kad god nastane neki problem, učitelj tačno zna kada i kako treba reagovati jer je obučen kako da se ponaša u kriznim situacijama. Komunikacija je uvek brza i efikasna na svim nivoima. Kao generalno i sve ostalo u Švajcarskoj, i školski sistem odlično funkcioniše.
Marina, spomenuli ste da u Španiji postoji i vođenje trudnoće, ali i podrška majkama kad se porode. Objasnite nam šta to podrazumeva i šta je vama najviše značilo tokom tog perioda.
Ceo period vođenja trudnoće i sam porođaj koji je trajao preko 24h su mi u fenomenalnom sećanju i svakome bih isto poželela. Mislim da je osnovno osećanje podrške, razumevanja i osnaživanja koje je sve to pratilo. Vođenje trudnoće se, u Španiji, razlikuje najviše po tome što to rade „babice“. Kod njih se ide na mesečne preglede koji su krv, urin, pritisak, osluškivanje otkucaja i razgovor. Samo se za specijalističke pregleda i ultrazvukove ide kod doktora ginekologa i to obično u bolnicu gde se i porađaš kasnije. Zanimljivo je da je to skoro uvek drugi doktor/ka, nisam poznavala nikoga, a kamoli imala nečiji broj telefona i slično. Postoji potpuno poverenje u sistem što za Srbiju zvuči kao nemoguća misija.
Porodila sam se u Barseloni koja ima sličan broj stanovnika Beogradu, ali ima veći broj porodilišta i ni u jednom momentu nigde nije bilo gužve! Trudnoću sam otkrila u Srbiji i, kako sam imala 39 godina tada, odmah sam okarakterisana kao matora i dato mi je da radim gomilu testova. Zbog reči ginekološkinje sam na prvom pregledu završila u suzama da bih posle prve posete u Barseloni bila uverena da nisam stara i da je sve u redu, da trudnoća teče sasvim normalno. I tako je bilo do samog kraja. Porođaju obavezno prisustvuje i otac ili druga osoba po želji, nikad nisi sam, sve vreme možeš i da jedeš iako si pod kontrakcijama. U najdivnijem sećanju mi je i prvi obrok posle porođaja koji je bio fenomenalan (prvo, drugo jelo, slatkiš, itd.) sa napomenom da je „obrok pun vlakana za podsticaj dojenja“. Dojenje sam savladala pre izlaska iz porodilišta uz jednu vrlo jednostavnu, ali efikasnu proceduru za koju nisu potrebna nikakva sredstva, samo malo strpljenja. Ubeđena sam da bi i u Srbiji moglo da bude tako uz samo malo truda.
Koji su vam budući planovi?
Jovanka: Planova uvek imamo mnogo, toliko da nikada ne uspevamo sve i da realizujemo, a što je i dobro i loše. Profesionalno ćemo se u narednom periodu fokusirati na naše inicijative i projekte koje ćemo i vama rado najaviti kada budu spremni, a privatno na to da se više vidimo fizički jer nam to uvek nedostaje.
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Marija Gavrilović
