Intervju: Maja Volk, spisateljica, muzičar, slikar i sirovnjak
Maja Volk je mnogo toga – ali svestrana umetnica uvek ističe da je, pre svega, čovek. Ona je uspešna spisateljica, muzičar, slikar, sirovnjak, majka troje dece i baka jednom Luki. Maja je žena beskrajnih talenata i neobičnih interesovanja, ali i borac – uspela je da izvojeva pobede u najtežim životnim bitkama, a sada deli mudrost koju je na tom putu sakupila. U razgovoru sa Majom dotakli smo se svih tih tema i mnogo toga naučili.
Trenutno pripremate svoju drugu knjigu ove godine, 22. po redu - šta je to novo što će čitaoci naučiti od vas? Kako ste proširili svoja znanja o tome na koji način možemo da sačuvamo svoje zdravlje?
Prošlo je petnaest godina od mog susreta sa smrću i epizode sa poslednjim stadijumom raka grla, i shvatila sam da mnogi još uvek ne znaju kako sam preživela, ali i zašto sam sebi napravila tu za medicinu neizlečivu, ali za prirodu i te kako izlečivu bolest. Zato sam se vratila u taj period, i bez ikakve zadrške opisala iskustvo sa brutalnom i istovremeno nemoćnom medicinom koja ignoriše ishranu kao ćelijsko gorivo i osećanja koja nas razboljevaju.
Zahvaljujući toj golgoti, lutanju i traganju, danas sam ne samo živa, nego trajno zdrava osoba koja se ne razboljeva ni od čega, ni kijavice ni glavobolje… U knjigu sam utkala sve ove godine istraživanja i iskustva, sa mnogim suplementima, živom biljnom hranom, fizičkim i mentalnim vežbama, jer naš organizam sve prožima i u njemu je sve povezano, a mi nismo skup mehaničkih organa koji nemaju veze jedan sa drugim. Naredna knjiga koju sada završavam je izbor onog najboljeg iz svih mojih dosadašnjih knjiga sa receptima i savetima, dakle izbor najboljih recepata iz knjiga “Sirovi život”, “Živa hrana za živu decu”, “Afrodizijaci”, “Kotlići su u paklu, u raju nema kuvanja”, “Sto pitanja, sto odgovora”, i “Pseći kuvar” , uz neka nova saznanja koja sam u međuvremenu stekla.
Širom Srbije redovno održavate radionice o zdravom životu - koja su ključna saznanja sa kojima učesnici izlaze iz “Kampa zdravlja” i šta biste voleli da svako od nas primeni u svojoj svakodnevici?
Kada steknete određeno znanje, imate obavezu da ga širite. Srbija je i dalje, nažalost, uspavana i konzervativna kada su u pitanju promene u ishrani, kao da ljudi ne vide vezu između onog što jedu i tolikog broja bolesti, u kojima prednjače kardiovaskularne, dijabetes i rak, sve tri posledice lošeg načina života. Preventiva nije odlazak lekaru, već promena načina života i dugogodišnjih loših navika.
Zato organizujem vikende zdravlja u mojoj kući u Babama tokom jula i avgusta, kako bi do što većeg broja ljudi stigla istina o tome kako mi sami možemo sebi, ne samo da pomognemo, već osvojimo trajno zdravlje. Nije u pitanju samo ishrana živom biljnom hranom, već i kosmonautske vežbe za kičmu, vežbe za oči dr Batesa, rad na osećanjima, škola disanja, stajaća joga, pokretanje limfe itd… Naravno, tu je i muzikoterapija, ali ne narodna muzika sa telefona, kako muzikoterapiju označava srpska psihijatrija, već živi susret muzičara i publike… Volela bih kada bi svako shvatio da bolesti ne padaju s neba, već su posledica naših osećanja, mišljenja i navika. Volela bih kada bismo izbacili meso iz upotrebe, mleko i mlečne proizvode, kafu, gazirano, prerađevine, belo brašno, beli šećer, belu so i prodisali punim plućima….
Održaćete i nekoliko koncerata, ali i izložbu slika. Šta za vas predstavlja muzika, a šta slikarstvo? Koje delove svog uma i duha razvijate na taj način i šta želite da prenesete publici?
Umetnost je način izražavanja osećanja i način kako da se ta osećanja prenesu i izazovu u gledaocu, čitaocu, slušaocu. Do sada su moje veštine bile u rečima i muzici, ali od pre nekoliko godina slikarstvo postaje dominantan način mog umetničkog rada. Dok slikam, obnavljam se i uzrastam i želim da i dok gledaju moje slike ljudi osete taj mir, spokoj, zadovoljstvo, radost života sa beskrajnom mogućnošću povezivanja prošlosti i sadašnjosti. Slike, kao i knjige ili muzika, samo su način pričanja priča. Od toga koliko su te priče zanimljive i stimulativne, zavisi i odziv i reakcija publike.
Vaš novi projekat je i monodrama, koju ste zamislili kao svojevrsni stand-up nastup. Šta ćete podeliti sa nama kroz taj medijum umetnosti - kakva će biti vaša priča?
Ja sam glumačko dete, ove godine želim da obeležim i sto godina od rođenja moje majke, glumice Mirjane Kodžić, prvakinje drame Narodnog pozorišta u Beogradu, a šta bolje od toga nego da nastavim njenim stopama? Uvek sam spajala muziku i reč, pa i sada idem korak dalje od muzičkog teatra i spajam vic, humor, autobiografiju, muziku u doživljaj gde ću zahvaljujući humoru uspeti da ispričam svoj nimalo lagan život i horore kroz koje sam prošla. Samo ironija je u dramaturgiji uvek bila dobitna kombinacija, umeće da se osmehneš i podsmehneš samom sebi…
Na imanju u Babama ste uvek zaposleni novim idejama i poduhvatima. Možete li podeliti više detalja o proizvodnji sira od indijskog oraha koju planirate da pokrenete? Koji su vaši planovi za imanje kad se tamo preselite za stalno?
Veganima, sirovnjacima i vegetarijancima uvek nekako nostalgično provejava žal za sirevima… Naročito jakim, starim, fermentisanim sirevima kao što su kamamber ili gorgonzola. Zato se više ne zadovoljavam sirnim namazima, koji su preukusni da se razumemo, od badema, oraha, indijskog oraha, i rešila sam da krenem korak dalje i napravim i kreiram sireve od indijskog oraha koji su po ukusu najbliži tim francuskim delicijama.
Evo, okrećem ih svakog drugog dana, to je vrlo mukotrpan posao, najmanje dva tri meseca treba da bi se postigao taj ukus, ali sam uspela. Indijski orah, kao i svi orašasti plodovi, u sebi sadrže protein i dobre masnoće, ali je daleko zdraviji od kravljeg mleka, koje je napravljeno za tele, a ne za čoveka, i koje izaziva alergije, disajne probleme, astmu, gubitak pamćenja i osteoporozu. Za mesec dana ispuniće mi se i dugogodišnji san da se trajno preselim u Babe. Ta oaza zelenila, mira, prirode je moja najveća inspiracija, a kad zatreba – za manje od sata sam u Beogradu.
Kako izgleda vaš dan, sa toliko različitih stvari kojima se bavite? Šta sve radite kako biste održali energiju i sačuvali mir?
Idem na solarnu, samoodrživu energiju, jer jedino biljke prerađuju sunčevu energiju. Pijem koralnu vodu, jedem sveže voće, povrće, semenke i orašaste plodove i ne gubim vreme kuvajući ili rintajući u kuhinji. Ne gledam televiziju, ne čitam novine, niti listam mobilni telefon, pa već time dobijam veliku količinu vremena. Dan počinjem vežbanjem, što je čovek stariji, mora više da vežba, zatim sledi sauna i plivanje u hladnoj vodi, doručak mi je vitaminska bomba, smuti u kome su sve biljke iz moje bašte, maslačak, kopriva, detelina, lišće breze, lišće duda, bokvica, list vinove loze, limun, banana, ceđeni sok od celera, jabuke, šargarepe, pomorandže, sa đumbirom i cimetom. To sve traje od 6 ujutru do 8. Tada dan može da krene u bilo kom pravcu – namirena sam, podmirena i zadovoljna.
Ko je Maja kad je u privatnosti svog doma - šta je to što šira javnost ne zna o vama?
Ko želi da sazna neka dođe u Babe! Ne krijem ništa. U privatnosi svog doma se ne šminkam, ne oblačim, apa drapa sam, opuštena, i posvećena unuku i deci. Ne izlazim, ne idem po kafanama, sviram, slikam i prevrćem sireve…
Ranije ste izjavili da mislite da ste se razboleli zbog tuge i stresa. Znamo da danas svi živimo užurbano i haotično - koji je, prema vašem mišljenju, prvi korak da usporimo i obratimo pažnju na sebe pre nego što bude kasno?
Prvi korak je vaš sledeći korak. Nema čekanja niti opomena pred isključenje. Svako mora da bude odgovoran za svoj život i svoje zdravlje i svoje bolesti. Razumevanje i ljubav jesu moćni načini da se izborimo sa onim što nam se dešava. Kad razumete zlo oko sebe, shvatate da zlim ljudima treba pomoć više nego vama i onda se bes i gnev istope. Ali treba biti i borben. Ljudi vas “jašu” jer vi to dopuštate. Sadistu čini mazohista. Od vas sve zavisi. Od vaše snage da kažete: “Ne” lošim stvarima i lošim ljudima.
Šta bi današnja Maja poručila Maji iz 2008. godine, koja je tek bila dobila strašnu dijagnozu - šta biste voleli tada da ste znali, a danas to odlično znate?
Poručila bih joj ono što je ona osećala, ali nije umela da definiše – da ne veruje slepo medicini, već da odmah uzme stvari u svoje ruke, da odmah promeni ishranu, a ne da luta godinu dana, da prestane da tuguje nad sobom i sebe sažaljeva, već da postane borbena. Srećom, ta Maja je sve to naslućivala, samo joj je bila potrebna podrška koju nije imala.
Da li imate neostvarenu želju - ili nešto zbog čega se kajete i što biste voleli da promenite u svom životu i karijeri?
Nemam. Ne kajem se ni zbog čega jer svaka greška koju sam napravila je bila put ka ovom trenutku. Danas sam to što sam, zahvaljujući greškama i učenju. Ne bih promenila ni epizodu sa rakom, jer da nije bilo raka, danas ne bih bila najzdravija žena u Srbiji. Ljude ne mogu da promenim, pa je apsurdno da se kajem što sam birala i nailazila na loše i zle ljude. To je sve bio moj izbor, moj put, moje lutanje i traganje. Prošlost je uvek bila sadašnjost i, realno, samo se u sadašnjosti može nešto promeniti.
Fotografije: WANNABE Media
Božica Luković
