Baka, vrtić, dadilja, prijatelji: Od čega danas zavisi roditeljstvo

Na zapadu postoji izraz “it takes a village” koji se odnosi na odgajanje deteta. Kod nas nema posebnog izraza, ali svaki roditelj zna koliko organizacije i logistike zahteva roditeljstvo. Niko ne može bez pomoći. A u uslovima savremenog života, i dalje nam je potrebno „selo“.

Kada dvoje zaposlenih pokušava da uskladi posao, vrtić, bolesti, kuvanje, plaćanje računa, porodične aktivnosti – iscrpljenost je neminovna. Sa konstantnim osećajem da nešto stalno kasni i ispada iz sistema, oditeljski burnout je neminovan.

Pročitajte i: Šta znači biti "default parent" i kako da izbegnete roditeljski burnout?

Mreža podrške za odgajanje deteta

Nezamenljivi „baka servis“

Najbliža porodica je, naročito kod nas, i dalje osnovna infrastruktura roditeljstva. Kada mladi par dobije dete, podrazumeva se da će se bake i deke uključiti - često mnogo više nego što su planirali ili očekivali. I koliko god želeli da izbegnemo ovaj aranžman, većina porodica bez njega ne bi mogla da funkcioniše.

Baka vodi dete u vrtić. Deda ga vraća kući. Druga baka ostaje kada dete dobije temperaturu. Jedan deda ide na roditeljski sastanak. Drugi čuva dete tokom raspusta. Telefoni roditelja puni su poruka:

„Možeš li danas ti?“

„Kasnim sa posla.“

„Ima priredbu u pet.“

„Vrtić ne radi u petak.“

„Dobio je boginje.“

Iza velikog broja porodica stoji nevidljiva mreža starijih ljudi koji praktično rade još jednu smenu - neplaćenu, fizički zahtevnu i emocionalno iscrpljujuću. Mnogi penzioneri danas zapravo nemaju penzionerski život. Njihov raspored oblikuju školske smene, viroze i vanškolske aktivnosti unuka. Iako ih obožavaju, nije im lako da stalno budu na usluzi. A naročito im je teško da prate uputstva i zahteve roditelja o strukturi – oni su već odgajali decu i valjda znaju bolje. I tu dolazimo na klizav teren porodičnih odnosa. Kada kao roditelji zavisimo od pomoći svojih roditelja, to često ima svoju emotivnu cenu.

Cena pomoći porodice

U razgovorima o roditeljstvu često se pravi velika razlika između plaćene pomoći i pomoći porodice. Kao da je jedno trošak, a drugo potpuno besplatno. Međutim, ono što se ne plaća novcem, često se plaća energijom, strpljenjem, prećutkivanjem, odricanjem. Odgajanje deteta uz pomoć baka i deka nikako nije besplatna, samo je valuta različita.

Ponekad se plaća osećajem obaveze. Dopuštanjem mešanja u vaspitanje. Konfliktima između generacija. Osećanjem krivice. Plaća se živcima i zdravljem.

Ali, cenu plaćaju i bake koje nemaju snage da drže korak, ali nemaju ni srca da odbiju pomoć svom detetu. Kada bake i deke čuvaju unuče svakodnevno po osam sati ili više, to nije povremena pomoć, već posao.

A opet, ogromna većina roditelja – i njihovih roditelja - nema alternativu.

Odgajanje deteta uz pomoć organizovanog sistema

Mnogi roditelji ostavljaju decu u vrtiću još od jaslica. Vrtići su neophodni za zaposlene roditelje koji nemaju drugu mrežu podrške. I za one kojima je cena porodične pomoći previsoka.

Međutim, svako ko ima malo dete zna da vrtić rešava samo deo problema. Vrtić ima određeno radno vreme. U stalnom kontaktu sa drugom decom, deca se stalno razboljevaju, pa opet morate da se snalazite.

Kada dete krene u školu, pojavljuje se novi organizacioni izazov. Nastava se odvija u dve smene i traje svega nekoliko sati, dok radno vreme roditelja traje osam ili više. Ulogu vrtića ovde preuzima produženi boravak, u kome deca završavaju domaće zadatke i ručaju.

Za mnoge roditelje i decu ovo funkcioniše bez mnogo problema. Za druge je izvor tihe patnje. Neka deca su nesrećna u vrtiću, mrze školu i produženi boravak. Neki roditelji su nesrećni što ne mogu bez ovog sistema podrške, osećaju krivicu, osećaju se bespomoćno. Ali sistem nije dizajniran za pojedince – pojedinci se prilagođavaju sistemu. Nazovite to socijalizacijom, prihvatanjem odgovornosti, razvijanjem otpornosti na frustracije i pokušajte da prihvatite. Ili dajte otkaz, uzmite neplaćeno odsustvo, nađite posao sa skraćenim radnim vremenom. Nije sarkazam, to su opcije, iako za najveći broj porodica potpuno nerealne.

Realna roditeljska praksa

U svakodnevnoj, realnoj i održivoj praksi, roditelji često kombinuju sve moguće oblike podrške, balansirajući na sve načine. Kada dete ne ide u vrtić ili ne ostaje u produženom boravku, uskaču bake, deke, komšije, prijatelji, žene koje povremeno čuvaju decu. I to zahteva neprekidno prilagođavanja i premošćavanje. Roditeljstvo danas sve više liči na upravljanje komplikovanim sistemom podrške u kome jedna promena može da sruši čitavu konstrukciju.

Ako jedan od roditelja ide na poslovni put, ili se baka razboli, ili dete dobije temperaturu u sredu ujutru, svi planovi se menjaju u hodu. Nazovite to izazovima svakodnevnog života, snalaženjem, veštinom organizacije - ali to je pre svega stres.

Dadilje kao najbolje rešenje za odgajanje deteta

U većim gradovima sve su češće agencije za angažovanje dadilja i profesionalnih bejbisiterki. Roditelji traže proverene osobe, preporuke, iskustvo, fleksibilnost, znanje stranih jezika, nekada čak i pedagoško obrazovanje.

U manjim sredinama, prosto nalazite nekoga prema preporuci, ili ponudite posao dadilje nezaposlenoj drugarici, ili njenoj sestri. Angažujete nekog koga znate, ili nekog koga zna neko koga znate.

Bez obzira da li dobijate pomoć profesionalne dadilje, ili nekog ko hoće da čuva decu, plaćanje usluge postavlja stvari na sasvim drugačiji nivo.

Znate da će dadilja pratiti vaša upustva i držati se rutina koje ste ustanovili. Ako je odlazak u park posle doručka, dremka posle ručka i gledanje crtaća sat vremena popodne u rasporedu, možete očekivati da će tako i biti. Bejbisiterke su plaćene za svoj trud, a roditelji mogu da se posvete poslu, bez krivice i osećanja bespomoćnosti.

Dobrostojeće porodice dodatno angažuju i pomoć u kući - žene koje kuvaju, peglaju, čiste ili pomažu oko dece određenim danima. To deluje kao privilegija, ali računica je jasna – bez tuđe pomoći, dvoje zaposlenih ne može dugo da drži tempo. Ulaganje u pomoć u kući i čuvanje dece, čuva vaše mentalno i fizičko zdravlje i doprinosi kvalitetnijem vremenu sa decom. A vreme je najdragoceniji resurs u savremenom načinu života.

Između dece i starih roditelja

Poseban teret danas nose zaposlene žene četrdesetih godina. To je period života u kome su često rastrzane između brige o deci i starim roditeljima.

• One organizuju dečje rođendane i zakazuju preglede za majku.
• Pakuju užinu i kupuju lekove ocu.
• Odgovaraju na poslovne mejlove dok proveravaju domaći zadatak.

I dok se mnogo govori o ravnopravnijoj podeli roditeljskih obaveza između muškaraca i žena, svakodnevica je i dalje ista. Najveći deo neplaćenog organizacionog rada ostaje na ženama. Majke su glavne negovateljice, ali i glavne organizatorke. One određuju ko ide po dete, ko usput kupuje pelene, znaju kada je priredba, a kada vakcina, zovu bake i nalaze dadilje kad svi otkažu.

To je nevidljivi posao koji ostaje pred zatvorenom vratima ozbiljnih razgovora o ekonomiji i radu, iako od njega zavisi funkcionisanje ogromnog broja porodica.

Odgajanje deteta nikada nije bilo lako

Nekadašnje „selo“ nije bilo idealno, ali je pružalo stabilnu strukturu. Proširene porodice su živele na okupu i žene su delile poslove oko kuće i dece. Porodice su imale više dece, ali starija deca su pomagala oko mlađe. U manje davnoj prošlosti, porodice su živele bliže jedna drugoj, majke su najčešće ostajale kod kuće, a komšiluk je bio povezaniji.

Danas su porodice manje, život skuplji, a poslovi zahtevniji. Ljudi se sele u druge gradove i države. Mnogi roditelji podižu decu daleko od svojih porodica. Istovremeno, očekivanja od roditeljstva nikada nisu bila veća.

Od savremenih roditelja očekuje se da budu:

• emotivno prisutni
• finansijski stabilni,
• stalno dostupni
• profesionalno uspešni
• fizički negovani
• informisani
• strpljivi
• kreativni
• uključeni

I sve to uz minimalnu pomoć sistema.

Savremenim roditeljima je i dalje potrebno „selo“, iako je često haotično. Baka ponedeljkom i petkom, vrtić između, dadilja subotom, dostava hrane umesto kuvanja, panične poruke prijateljima kada sve drugo propadne...

Ideal roditelja koji sve uspevaju sami, uglavnom je mit. Iza skoro svake porodice postoji čitava mreža ljudi koji održavaju svakodnevicu u pokretu, čak i kada njihov rad ostaje nevidljiv.

Možda današnje „selo“ izgleda drugačije nego pre pola veka. Možda je skuplje, umornije i manje spontano. Ali jedno se nije promenilo - odgajanje deteta i dalje zahteva svu pomoć i podršku koju možete dobiti.

Dopašće vam se i: Između posla i majčinstva: Potraga za ravnotežom koju poznaju gotovo sve zaposlene mame

Autor: Easy Life redakcija

Foto: Lummi/Sanna Granqvist