Dve laži koje mogu da ojačaju ljubavnu vezu
Iskrenost se obično smatra jednim od temelja svake uspešne veze. Od najranijeg detinjstva učimo da je laganje loše, a da je istina uvek najbolji izbor. Međutim, stvarni međuljudski odnosi retko su toliko jednostavni. Ponekad osećamo da je iskrenost precenjena, a u mnogim situacijama se suočavamo sa tim da uopšte nije dobrodošla. Osim toga, da je iskrenost zaista univerzalni jezik koji reševa sve nesporazume, laganje u vezi ne bi bilo tako česta – i često potrebna pojava.
Da li bi veza bila zdravija kada bismo partneru saopštavali baš sve što mislimo, osećamo ili primećujemo, bez ikakvog filtera? To je primamljiva pomisao, koja bi zaista neverovatno olakšala komunikaciju. Ali u praksi, ovakvi pokušaji obično se završavaju kajanjem. Većina stručnjaka za partnerske odnose slaže se da je pitanje iskrenosti i laganja u vezi veoma kompleksno.
Dopašće vam se i: Svađa koja rešava stvari: Kako da se pametno i produktivno raspravljate sa partnerom?
Laganje u vezi - sive nijanse realnosti
Između iskrenosti i poverenja
Iako je poverenje nezamislivo bez iskrenosti, emocionalna inteligencija podrazumeva i sposobnost procene kada će istina doprineti bliskosti, a kada će samo povrediti blisku osobu. Drugim rečima, zdrava komunikacija se ne ogleda samo u tačnosti informacija, već i u načinu na koji one utiču na odnos.
Jedan od stručnjaka koji ističe da potpuna i nefiltrirana iskrenost nije najzdraviji izbor u vezi je psiholog Mark Travers. On tvrdi da određeni oblici neiskrenosti ponekad mogu pomoći u održavanju bliskosti, emocionalne sigurnosti i stabilnosti veze.
Mit bezuslovne iskrenosti
Ideja o bezuslovnoj istini zvuči privlačno u teoriji, ali u praksi ovakva iskrenost ostaje nedostižna ili sasvim pogrešno interpretirana. Neki ljudi iskrenost doživljavaju kao obavezu da izgovore baš svaku kritiku, nezadovoljstvo ili prolaznu misao. Međutim, stručnjaci upozoravaju da brutalna iskrenost ponekad više govori o potrebi osobe da rastereti sebe nego o želji da unapredi odnos.
Na primer, postoji velika razlika između iskrenog razgovora o ozbiljnom problemu i potrebe da partneru saopštimo svaku sitnicu koja nam je zasmetala tokom dana. Kada se svaka misao izgovara bez filtera, veza može postati prostor stalne procene i kritike umesto sigurnosti i podrške.
S druge strane, ni prikrivanje važnih činjenica nije rešenje. Zdravi odnosi zahtevaju otvorenost kada su u pitanju vrednosti, granice, vernost, finansije i važna životna pitanja. Zato stručnjaci često ističu da nije presudno da li govorimo istinu, već o kakvoj se istini radi i sa kojim ciljem je izgovaramo.
Važno je razlikovati bezopasne laži od obmana koje potkopavaju poverenje. Istraživanja pokazuju da u određenim situacijama ljudi čak više vole blažu verziju istine nego oštre i potencijalno štetne komentare. Dakle, Travers ističe dve vrste laži koje su, prema njegovim rečima, prisutne u gotovo svakoj stabilnoj romantičnoj vezi.
View this post on Instagram
Konstruktivno laganje u vezi – prosocijalne laži
Travers objašnjava da su prosocijalne laži neistine koje pozitivno utiču na vezu jer štite osećanja partnera i promovišu bliskost.
„Veze nisu samo sistemi za razmenu informacija“, kaže Travers, napominjući da partneri stalno regulišu međusobni osećaj sigurnosti. On navodi da istraživanja pokazuju kako ljudi ponekad radije biraju utešnu neistinu nego surovu istinu.
Kao primer navodi situacije u kojima partner želi da pokaže zahvalnost za trud druge osobe, umesto da objektivno proceni rezultat. „Cilj nije da se oceni jelo, već da se potvrdi trud i naklonost“, objašnjava Travers.
Takve laži mogu postati problem tek kada počnu da prikrivaju ozbiljna neslaganja ili sprečavaju važne razgovore.
Zaštitne laži u bliskom odnosu
Druga vrsta su zaštitne laži, koje se koriste kako bi se partner poštedeo nepotrebnog emocionalnog bola.
„Ove laži služe sprečavanju loših osećanja i tiču se emocionalne regulacije, a ne manipulacije“, napominje Travers.
On objašnjava da većina parova ne komentariše svaku sitnicu jer bi to moglo da stvori nepotreban sukob. Na primer, partner može da kaže da mu ne smeta neka manja navika druge osobe, iako mu povremeno ide na živce. Tu se radi o proceni da je to sitnica koja bi mogla da dobije veću važnost nego što zaslužuje i ugrozi atmosferu u vezi.
„Ljubav zahteva određenu količinu strpljenja i tolerancije“, ističe Travers. Takve laži razlikuju se od prikrivanja neverstva, manipulacije ili finansijske prevare, jer njihov cilj nije obmana već očuvanje bliskosti.
Gde je granica između taktike i prevare?
Ključno pitanje nije da li je laganje u vezi pogrešno, već već da li štiti odnos ili štiti onoga ko laže. Kada osoba prikriva informacije kako bi izbegla odgovornost, posledice svojih postupaka ili iskren razgovor, tada se poverenje postepeno narušava.
Nasuprot tome, male svakodnevne neiskrenosti koje dolaze iz obzira, empatije i želje da se partner zaštiti od nepotrebne povrede često predstavljaju deo normalne socijalne komunikacije. One ne menjaju suštinu odnosa niti uskraćuju drugoj osobi pravo na važne informacije.
Zato najuspešnije veze nisu one u kojima partneri govore baš sve što pomisle, niti one u kojima se neprijatne teme guraju pod tepih. Stabilni odnosi uglavnom počivaju na ravnoteži između iskrenosti i saosećanja. Na sposobnosti da se kaže istina kada je važna, ali i da se prećuti ono što bi samo bespotrebno povredilo drugu osobu.
U tom prostoru između dve krajnosti nalazi se emocionalna zrelost koja ljubavne odnose čini dugotrajnijim i kvalitetnijim.
Možda će vas zanimati: Životni saveti autorke Mel Robbins | easy life
Foto: Lummi/Pablo Stanley