Ako ste najproduktivniji u ponoć, ovo bi trebalo da pročitate
Neki ljudi se bude puni energije i spremni za dan, dok drugi svoju produktivnost pronalaze tek kasno uveče. Ta sklonost, koju naučnici nazivaju hronotip, naizgled je bezazlena osobina, ali sve je više dokaza da može značajno da utiče na zdravlje. Osobe koje su aktivnije uveče, takozvane noćne ptice, sklonije su anksioznosti i depresiji.
Novo istraživanje, objavljeno u časopisu Sleep Health, detaljnije analizira tu vezu i zaključuje da radni raspored igra ključnu ulogu jer osobe sa večernjim hronotipom češće imaju problema sa usklađivanjem poslovnih i privatnih obaveza.
View this post on Instagram
„Naši nalazi pokazuju da, nezavisno od životnih navika, večernji tipovi imaju više simptoma mentalnih poteškoća i dijagnostikovanih poremećaja koji zahtevaju lečenje. Oni se takođe teže oporavljaju od posla i osećaju negativnije posledice rada na svoje slobodno vreme“, kaže dr Ilona Merikanto, autorka istraživanja i naučnica sa Odeljenja za javno zdravlje Univerziteta u Helsinkiju.
Detalji istraživanja
Koristeći podatke iz studije „Healthy Finland“, istraživači su analizirali odgovore 2.266 zaposlenih odraslih osoba starosti od 20 do 65 godina. Učesnici su podeljeni u četiri grupe prema svom hronotipu: izrazito jutarnji, umereno jutarnji, umereno večernji i izrazito večernji tipovi.
Analiza je pokazala da su izrazito večernji tipovi značajno češće prijavljivali probleme sa mentalnim zdravljem i ravnotežom između posla i privatnog života. Štaviše, upravo su problemi sa balansom između poslovnih i privatnih obaveza delimično doprinosili simptomima mentalnih poteškoća.
Na primer, loš oporavak od posla objasnio je 12,7 odsto veze između hronotipa i potrebe za lečenjem anksioznosti.
Kod izrazito večernjih tipova zabeležena je i 19,6 odsto veća verovatnoća da će izjaviti kako retko ili nikada ne spavaju dovoljno, dok je rizična konzumacija alkohola bila pet odsto češća. Zanimljivo je da je povezanost ostala vidljiva čak i kada su u obzir uzeti pol, godine, nedostatak sna i fizička aktivnost, što ukazuje da sam hronotip može imati direktan uticaj.
Merikanto ističe da je važno razumeti ulogu oporavka od rada, umesto da se lošiji ishodi pripisuju isključivo ličnim navikama.
Zašto večernji tipovi imaju više problema?
Verovatno postoji više faktora koji tome doprinose, smatra dr Džejmi M. Cajcer sa Univerziteta Stanford.
„Mnogi večernji tipovi ne spavaju dovoljno jer ujutru moraju da ustaju zbog posla ili porodice, a i dalje ostaju budni do kasno. Taj nedostatak sna može dodatno da pogorša mentalno zdravlje“, objašnjava on.
„Takođe, večernji tipovi će verovatnije po povratku kući prvo posvetiti vreme porodici, a zatim se kasnije uveče vratiti poslu na daljinu, što dodatno narušava ravnotežu između privatnog i poslovnog života. Jutarnji tipovi to ređe rade jer uveče nisu toliko produktivni i radije odlaze na posao ranije ujutru.“
Šta je društveni džet-leg?
Studija je takođe otkrila da večernji tipovi znatno češće doživljavaju takozvani „društveni džet-leg“, koji sa sobom nosi dodatne probleme.
„Društveni džet-leg predstavlja sklonost da se vikendom ili tokom slobodnih dana vreme odlaska na spavanje pomeri za nekoliko sati. Na primer, neko tokom radne nedelje spava od ponoći do šest ujutru, a vikendom od tri do jedanaest. To je kao da svakog petka putujete iz Njujorka u Kaliforniju i vraćate se u nedelju“, objašnjava Cajcer.
View this post on Instagram
„To stvara nesklad između biološkog sata i stvarnog ponašanja. Takav nesklad može imati dugoročne negativne posledice po zdravlje. Večernji tipovi češće moraju da skraćuju svoj prirodni ritam tokom radne nedelje, dok je raspored jutarnjih tipova bolje usklađen sa uobičajenim radnim i školskim obavezama.“
San kao prioritet
Cajcer ima dve preporuke za noćne ptice koje brinu zbog mogućih posledica.
„Prvo, dajte prioritet snu. Ako ne spavate dovoljno, izloženi ste većem riziku od mentalnih, ali i brojnih fizičkih problema“, kaže on.
„Drugo, budite svesni svojih odluka kasno uveče. Tada ne samo da postoje manje društvene kočnice, već ste i na kraju dugog, stresnog dana, često umorni i neispavani. To je kombinacija koja može da dovede do lošijih odluka i pogoršanja mentalnog stanja.“
Autor: Easylife redakcija/Sleep Health
Foto: Lummi/Clemara Studio