Između biološkog sata i životnih planova: Da li zamrzavanje jajnih ćelija menja pravila majčinstva?

Generacijama je pitanje majčinstva bilo vezano za prilično jasno definisan životni raspored. Obrazovanje, posao, brak i deca sledili su jedno za drugim relativno predvidivim redosledom. Taj obrazac danas više nije održiv. Sve više žena provodi dvadesete i rane tridesete godine gradeći karijeru, tražeći finansijsku stabilnost, putujući ili jednostavno pokušavajući da pronađe partnera sa kojim želi da zasnuje porodicu. Biologija, međutim, nije promenila svoja pravila. Plodnost žena prirodno opada sa godinama, a jaz između društvenih i bioloških rokova postaje sve izraženiji. Na tom raskršću nastaje fenomen poznat kao „social freezing“ – zamrzavanje jajnih ćelija iz nemedicinskih razloga.

Ova procedura je dugo poznata, ali je do sada bila rezervisana uglavnom za žene koje su se suočavale sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. Danas zamrzavanje jajnih ćelija postaje deo šireg koncepta reproduktivnih prava, rodne ravnopravnosti i slobode izbora.

Dopašće vam se i: Između posla i majčinstva: Potraga za ravnotežom koju poznaju gotovo sve zaposlene mame

Zamrzavanje jajnih ćelija iz nemedicinskih razloga

Šta podrazumeva social freezing?

Social freezing podrazumeva prikupljanje i zamrzavanje jajnih ćelija kako bi one mogle da budu korišćene godinama kasnije. Za razliku od medicinskog zamrzavanja, koje se preporučuje ženama koje prolaze kroz terapije koje mogu ugroziti plodnost, poput hemoterapije, social freezing se bira iz ličnih razloga.

Najčešći motiv je mogućnost majčinstva nakon biološki najplodnijeg perioda. Za mnoge žene to predstavlja pokušaj da dobiju dodatno vreme. Neke žele da se fokusiraju na profesionalni razvoj, druge nisu pronašle odgovarajućeg partnera. A neke jednostavno ne osećaju da su spremne za roditeljstvo u trenutku kada društvo to očekuje, ili biologija diktira.

Iako zamrzavanje jajnih ćelija ne garantuje buduću trudnoću, ono povećava šanse da žena kasnije koristi reproduktivni materijal prikupljen u periodu veće plodnosti.

Odlaganje majčinstva u savremenom svetu

Poslednjih decenija prosečna starost žena pri rođenju prvog deteta kontinuirano raste širom Evrope. Razlozi za to daleko prevazilaze individualne izbore.

Mladi ljudi danas duže ostaju u obrazovnom sistemu, kasnije dolaze do stabilnog zaposlenja i često se suočavaju sa visokim troškovima života. Nesigurni ugovori o radu, rastući životni troškovi i promenjeni obrasci partnerskih odnosa dovode do odlaganja osnivanja porodice.

Ali, pored ekonomskih faktora, promenila su se i očekivanja od roditeljstva. Savremeni roditelji žele da budu emocionalno, finansijski i organizaciono spremni za dolazak deteta. Za mnoge žene to znači da žele da ostvare određene profesionalne ili lične ciljeve pre nego što postanu majke.

Social freezeng je opcija koja smanjuje pritisak biološkog sata i omogućava veću fleksibilnost u planiranju života.

Pročitajte i: Majčinstvo u srednjim godinama - ideja od koje ne treba da odustanete

Zamrzavanje jajnih ćelija – sloboda izbora ili prilagođavanje sistemu

Diskusiju otvara pitanje da li social freezeng zaista donosi veću slobodu izbora? Ili je u pitanju prilagođavanje društvenim okolnostima koje još nisu dovoljno podržavajuće za žene.

Pristalice ove procedure ističu da ona ženama pruža mogućnost da same odluče kada žele da postanu majke. U tom smislu ova tehnologija predstavlja oblik reproduktivne autonomije i kontrole nad sopstvenim telom.

Međutim, kritičari upozoravaju da tehnologija ne rešava osnovne uzroke zbog kojih žene odlažu roditeljstvo. Ako su razlog nesigurni poslovi, nedostatak podrške za porodice, skupo stanovanje ili nejednaka raspodela brige o deci, tada zamrzavanje jajnih ćelija predstavlja individualno rešenje za kolektivni problem.

Drugim rečima, postavlja se pitanje da li žene zaista biraju da odlože majčinstvo ili su na to primorane okolnostima u kojima žive.

Reproduktivna prava u Francuskoj

U evropskim okvirima, Francuska je postala jedan od najznačajnijih primera promene pristupa ovom pitanju. Reformom bioetičkih zakona iz 2021. godine omogućeno je ženama da zamrzavaju jajne ćelije i bez medicinske indikacije, uz podršku nacionalnog zdravstvenog sistema.

Ova promena nije samo administrativna mera. Ona odražava šire društveno priznanje činjenice da planiranje porodice više ne izgleda kao pre nekoliko decenija.

Kada država prepozna zamrzavanje jajnih ćelija kao legitimnu reproduktivnu opciju, tema izlazi iz sfere privilegovanih pojedinaca koji mogu da plate skupe procedure i postaje deo javne zdravstvene politike.

Time se otvara i pitanje jednakog pristupa reproduktivnim tehnologijama, bez obzira na finansijski status.

Zamrzavanje jajnih ćelija – mogućnost o kojoj se malo zna

Iako se o social freezingu sve više govori, istraživanja pokazuju da je nivo informisanosti često iznenađujuće nizak. Mnoge žene znaju da procedura postoji, ali ne razumeju kada je najefikasnija, kakve su realne šanse za uspeh ili kako izgleda čitav proces.

Zbog toga poslednjih godina nastaju različite inicijative i organizacije koje nastoje da temu približe javnosti. Njihov cilj nije promocija procedure, već pružanje jasnih i tačnih informacija koje ženama omogućavaju da donesu informisanu odluku.

Stručnjaci naglašavaju da je edukacija ključna, jer zamrzavanje jajnih ćelija nije čarobno rešenje niti garancija budućeg roditeljstva. Ono predstavlja jednu od mogućnosti, ali ne i sigurnu kartu za trudnoću u kasnijim godinama.

Budućnost roditeljstva u svetu promenjenih pravila

Rasprava o social freezingu prevazilazi medicinu. Ona otvara pitanja o tome kako zamišljamo porodicu, kako organizujemo rad i koliko zaista podržavamo roditeljstvo u savremenom društvu. To nije samo tehnološka inovacija, već simbol društva u kome se životni putevi retko odvijaju po očekivanom rasporedu. Ili, u kome žene pokušavaju da usklade sva očekivanja i uloge koje žele da ispune.

Ova opcija donosi osećaj sigurnosti, ili predstavlja „plan B“ ili podseća da se reproduktivna sloboda odvija u određenim granicama. Ličnim, koliko i društvenim.

Lično pitanje je kada žena želi da postane majka. Društveno – kakve uslove ima za to. A sloboda izbora funkcioniše u društvu koje je omogućava i podržava.

Kod nas je ovakva podrška usmerena na medicinske razloge: Šansa za roditeljstvo obolelima od malignih bolesti - zamrzavanje reproduktivnog materijala o trošku RFZO

Easy Life redakcija

Foto: Lummi/Viri Gutiérrez