Koža pamti svako sunce: 5 grešaka koje leti najbrže oštete kožu
SPF nije samo za plažu, a “malo boje” nije znak zdrave kože. Dermatolog objašnjava koje navike leti najčešće oštećuju kožu i zašto posledice ne moraju da se vide odmah.
Leto nas obično asocira na odmor, more i više vremena provedenog napolju, ali za kožu je to period najvećeg opterećenja. Kako objašnjava dr Milica T. Stevanović, specijalista dermatovenerologije MediGroup, pojačano UV zračenje, visoke temperature, so, hlor, znojenje i dehidratacija mogu ostaviti posledice koje se ne vide odmah, ali ih koža godinama pamti.
Fleke, bore, gubitak elastičnosti, prošireni kapilari i ozbiljnije promene na koži često su rezultat navika koje ponavljamo svakog leta, nedovoljno zaštitnog faktora, sunčanja u najtoplijem delu dana, “hvatanja boje” bez zaštite ili uverenja da je krema za sunce potrebna samo na plaži.
„UV zračenje deluje kumulativno. To znači da oštećenja nastaju postepeno, tokom godina, kroz svakodnevne aktivnosti, dok šetamo, vozimo automobil, sedimo u bašti kafića ili boravimo napolju tokom oblačnog dana“, objašnjava dr Stevanović.
- SPF koristimo samo na moru
Jedna od najčešćih grešaka je verovanje da je zaštitni faktor potreban samo tokom sunčanja. Koža je izložena UV zračenju i tokom obične šetnje, odlaska na posao, vožnje automobila, boravka na terasi ili sedenja u hladu.
UVA zraci, koji su povezani sa prevremenim starenjem kože, prisutni su tokom cele godine, prolaze kroz oblake i prodiru dublje u kožu. Zbog toga bi zaštita od sunca trebalo da bude svakodnevna letnja navika, a ne samo deo pripreme za plažu.
Tokom leta se preporučuje SPF 30 ili viši, dok je kod osoba sa svetlijom kožom, hiperpigmentacijama, osetljivom kožom ili nakon dermatoloških procedura često potreban SPF 50.
- Nanosimo premalo kreme
Većina ljudi koristi mnogo manje SPF-a nego što je potrebno, pa je i stvarna zaštita slabija od one naznačene na pakovanju.
Za lice i vrat preporučuje se količina približno dužine dva prsta, dok je za celo telo odrasle osobe potrebno oko 30 ml preparata. Važno je da se krema nanese ravnomerno, pre izlaska napolje, i da se zaštita obnavlja tokom dana.
SPF nije dovoljno naneti samo jednom ujutru. Tokom boravka napolju treba ga obnavljati na svaka dva sata, naročito nakon kupanja, znojenja ili brisanja peškirom. Čak ni oznaka “water resistant” ne znači da je preparat vodootporan ceo dan.
- Zaboravljamo delove tela koji najbrže stradaju
Promene izazvane suncem često se pojavljuju na mestima koja najlakše preskočimo. To su uši, kapci, usne, vrat, šake, stopala, prsti i teme glave, posebno kod osoba sa proređenom kosom ili razdeljkom.
Šake su među prvim regijama na kojima se vide znaci starenja, jer su svakodnevno izložene suncu, čak i tokom vožnje. Usne su posebno osetljive jer imaju veoma malo melanina, pa se savetuje upotreba balzama sa SPF zaštitom.
Dodatna zaštita nije manje važna od kreme. Šešir širokog oboda, naočare sa UV zaštitom, lagana odeća dugih rukava i boravak u hladu mogu značajno smanjiti rizik od oštećenja kože.
- Mislimo da je preplanulost znak zdravlja
Iako se “malo boje” često doživljava kao znak zdravog izgleda, preplanulost je zapravo odbrambena reakcija kože na oštećenje izazvano UV zračenjem.
Kada koža tamni, ona pokušava da se zaštiti od daljeg oštećenja. Crvenilo koje prođe za nekoliko dana takođe nije bezazleno, jer se oštećenja kože akumuliraju godinama.
Zato “hvatanje osnove” prvih dana odmora, bez zaštite, spada u najrizičnije letnje navike. Koža se ne priprema za sunce tako što se prethodno ošteti, već tako što se pravilno štiti.
- Zaboravljamo negu posle sunčanja
Nega nakon izlaganja suncu jednako je važna kao i zaštita pre izlaska napolje. Najčešće greške su tuširanje veoma toplom vodom, agresivni pilinzi odmah nakon sunčanja, korišćenje proizvoda sa alkoholom i jakim mirisima, nedovoljan unos tečnosti i ljušćenje kože nakon opekotina.
Koži je tada potrebno blago hlađenje, hidratacija i obnavljanje zaštitne barijere. Preparati sa pantenolom, ceramidima ili aloe verom mogu pomoći da se koža umiri i oporavi. Važno je znati da koža može biti dehidrirana čak i kada nije vidljivo izgorela, pa je unos tečnosti tokom leta posebno važan.
Najvažniji savet dermatologa je jednostavan: SPF 30 ili viši svakog dana, dovoljna količina preparata, obnavljanje zaštite tokom dana i izbegavanje direktnog sunca između 10 i 16 časova.
Leto može biti vreme odmora i uživanja, ali za kožu je to period kada joj je potrebna dodatna pažnja. Jer ono što danas deluje kao “malo crvenila” ili “brzo hvatanje boje”, koža može pamtiti mnogo duže nego što mislimo.
Foto: Lummi/lébéa
Autor: Promo