Obrasci ponašanja u vezi koje često razvijaju ljudi koji se nisu osećali dovoljno voljeno u detinjstvu

Obrasci ponašanja u vezi koji na ovaj ili onaj način ometaju stvarno povezivanje i uzajamnost, uglavnom potiču iz „nesrećnog“ detinjstva. To je kliše, koji je istinit, ali ga ne treba shvatiti bukvalno. Jer, pojam „nesrećnog“ se ovde ne odnosi na neku veliku dramu, zapostavljanje ili gore od toga. Ljubav je ključna za ispunjavanje emocionalnih potreba deteta. Ali, različitoj deci je potreban različit nivo pažnje, da bi se osećala voljeno. Neko može osećati nedostatak ljubavi i pažnje, iako su njegovi roditelji bili brižni.

Ne morate biti zaista zanemareni, da biste iskusili nedostatak sigurnosti u detinjstvu i preneli je u odraslo doba. Ali, to „oštećenje“ rezultira obrascima otpornosti koje odrasli razvijaju i odigravaju u svom ljubavnom životu. A to znači da možete uvideti svoja ponašanja, shvatiti kako se obrasci u vezi ponavljaju – i izlečiti svoje unutrašnje dete.

Pročitajte i: Jurenje za partnerom – progoniteljska dinamika koja okončava mnoge veze

Obrasci ponašanja u vezi koje možete prepoznati – i promeniti

Sklonost ka ugađanju drugima

Iako svi to radimo s vremena na vreme. Ali stavljanje drugih ispred svojih potreba i želja uvek, nešto govori o nama. O potrebi da dobijemo potvrdu, da zaslužimo pažnju, odobravanje i ljubav. Da ispunimo prazninu iz detinjstva, kada naše emocionalne potrebe nisu bile adekvatno ispunjene.

Kao ljudi, „ožičeni“ smo da tražimo utehu u drugima i da se ogledamo u njima. Ako u tom ogledalu ne vidimo bezuslovno voljeno biće, nastojimo da postanemo neko ko će lakše zadobiti ljubav. Kao odrasli, možemo sagledati snagu i otpornost koju smo izgradili na taj način. I možemo naučiti da se više ogledamo u sebi, nego u drugima.

Obrasci u vezi – hipernezavisnost i emocionalna distanciranost

Ljudi koji su odrasli bez adekvatne ljubavi roditelja često drže druge na distanci, jer se plaše da pokažu ranjivost ili da budu odbačeni. Možda se oslanjaju samo na sebe jer misle da ne mogu da računaju da će drugi zadovoljiti njihove emocionalne potrebe.

Kao odrasli, možemo uravnotežiti sopstvenu nezavisnost sa otvorenošću i bliskošću i negovati više poverenja u vezama.

Obrasci u vezi – sumnja u ljubav

Kada u detinjstvu naučimo da ne očekujemo da budemo voljeni od najbližih, teško je kasnije poverovati u ljubav.

Možemo se sretati sa pravom brigom i naklonošću, ali i dalje biti nepoverljivi i održavati emocionalnu distnacu. Možda se pitamo da li zaista zaslužujemo ljubav ili strahujemo da će nam jednog dana biti oduzeta. To može dovesti do samosabotirajućih veza, straha od ranjivosti ili čak hiper-nezavisnosti kao vrste samozaštite. Ljubav deluje kao nesigurno i ugrožavajuće iskustvo, pa je bolje izbegavati je.

Emocionalna nesigurnost

Odrasli čiji obrasci ponašanja u vezi sugerišu da nisu doživeli pravu, doslednu ljubav kao deca, često se bore sa emocionalnom sigurnošću.  Ova unutrašnja borba i duboko ukorenjen osećaj nesigurnosti i nebezbednosti, snažno utiču na veze. To mogu biti problemi sa poverenjem, teškoće u formiranju dubokih veza, emocionalna disregulacija, kao i problemi sa mentalnim zdravljem.

Obrasci u vezi - anksiozna ili izbegavajuća vezanost

Odrasli koji se nikada nisu osećali istinski voljeno kao deca obično razviju nesigurne obrasce vezanosti koji ih prate u vezama.

Često mogu postati anksiozno vezani. Generalno odrastaju u lepljive, posesivne partnere, koji stalno traže potvrdu. Oni su ti koji šalju poruke „da li je sve u redu među nama?“ nakon manjih neslaganja. Ili im je potrebno često uveravanje o stabilnosti veze. Ovo ponašanje direktno proizilazi iz emocionalnog zanemarivanja u detinjstvu. Anksiozno vezani i dalje pokušavaju da popune prazninu bezuslovne ljubavi koju nikada nisu dobili. Međutim, ponovnim oživljavanjem svojih nesigurnosti iz detinjstva mogu odgurnuti partnere koje njihove potrebe preplavljuju.

Drugi razvijaju izbegavajuću vezanost, idući u suprotnom smeru i postajući emocionalno distancirani. Oni se bore sa obavezama i drže partnere na odstojanju, čak i kada im je zaista stalo. Rano naučivši da zavisnost od nečije ljubavi vodi do razočaranja, izgradili su zidove kako bi se zaštitili od budućeg napuštanja. Ovo ponašanje zasnovano na strahu često rezultira dubokom anksioznošću.

Oba obrasca nesigurne vezanosti stvaraju isti problem. Nemogućnost formiranja uravnoteženih, sigurnih partnerstava u zdravim vezama. Zdrava međuzavisnost znači biti u stanju da se oslonite jedno na drugo uz očuvanje svog identiteta. Da podržavate partnera bez gubitka sebe i prihvatate podršku bez osećaja slabosti ili preterane zavisnosti.

Umesto da postignu ovu ravnotežu, oni koji su odrasli osećajući se nevoljeni od strane roditelja ili preplavljuju svoje partnere potrebama ili ih potpuno isključuju. Dobra vest je da je prepoznavanje ovih obrazaca prvi korak ka njihovom razbijanju.

Osvešćujući svoje obrasce ponašanja (koji se ponavljaju i sabotiraju veze), možete shvatiti šta vam nedostaje. I da ponavljanjem obrazaca upravo to što vam nedostaje, ne uspevate da dobijete. Tada možete započeti proces samoisceljenja, razvijanja dublje samosvesti i samopoštovanja. A svaki napredak u ličnom razvoju, ogledaće se u kvalitetu veza koje gradite.

Zanimaće vas i: Kako stilovi vezanosti utiču na vaše veze i odnose - i mogu li da se promene? 

EasyLife redakcija

Foto: Lummi/Edita