Zašto mozak bolje pamti neprijatelje nego prijatelje? Novo istraživanje otkriva zanimljivu istinu

Naš mozak neprestano stvara mentalne mape društvenih odnosa, a čini se da na njima neprijatelji zauzimaju mnogo istaknutije mesto od prijatelja. Pamtimo ko je kome odan, ko se bori za uticaj i ko bi koga mogao da izda. Novo istraživanje pokazuje da upravo neprijateljstvo predstavlja jedan od glavnih orijentira na tim unutrašnjim mapama, dok negativni odnosi ostavljaju mnogo jasniji trag u mozgu nego prijateljstva.

Istraživanje koje prenosi Psychology Today pokušalo je da otkrije kako ljudski mozak organizuje društvene informacije i zašto sukobi privlače toliko pažnje.

Istraživanje pokazalo da mozak drugačije reaguje na neprijatelje

U istraživanju je učestvovao 21 student koji nikada ranije nije gledao popularnu seriju Suits.

Naučnici su najpre snimili moždanu aktivnost ispitanika dok su posmatrali fotografije osam glavnih likova iz serije. Nakon toga studenti su pogledali prvih šest epizoda, a zatim su ponovo podvrgnuti skeniranju mozga.

U drugom delu eksperimenta učesnici su ocenjivali odnose između likova, određujući da li su prijateljski ili neprijateljski, kao i koliko su ti odnosi intenzivni.

Rezultati su pokazali da je svega nekoliko sati praćenja priče bilo dovoljno da promeni način na koji mozak reaguje na lica koja su prethodno bila potpuno nepoznata.

Najzanimljivije otkriće bilo je da su neprijateljski odnosi ostavili mnogo snažniji neurološki trag od prijateljskih veza.

Mozak ne pamti samo lica, već i odnose među ljudima

Pre gledanja serije, fotografije likova nisu imale nikakvo posebno značenje za ispitanike. Međutim, nakon šest epizoda, ista lica počela su da nose čitavu društvenu priču – istoriju lojalnosti, sukoba, ambicija i izdaja.

Reakcije mozga postale su znatno izraženije jer je svaka osoba dobila svoje mesto na unutrašnjoj društvenoj mapi.

Ovo odražava način na koji funkcionišemo i u svakodnevnom životu. Ljude retko posmatramo izolovano. Uglavnom ih doživljavamo kao prijatelje, saveznike, rivale, konkurente ili potencijalne pretnje.

Tokom većeg dela ljudske istorije upravo je sposobnost razumevanja društvenih odnosa bila ključna za opstanak u zajednici.

Zašto mozak daje prednost sukobima?

Najizraženije promene tokom istraživanja zabeležene su kada su ispitanici posmatrali likove koji su bili u sukobu.

Aktivnost u frontalnim i parijetalnim regijama mozga sve više je odražavala neprijateljske odnose nakon gledanja serije.

Ovi delovi mozga pomažu nam da:

• razumemo tuđe motive
• procenjujemo ponašanje drugih ljudi
• predviđamo reakcije okoline
• analiziramo društvene odnose

Stručnjaci smatraju da neprijateljstvo ima poseban status jer sukob zahteva stalno praćenje, procenu i predviđanje.

Za razliku od prijateljstva, koje uglavnom donosi osećaj sigurnosti, neprijateljski odnosi mogu promeniti dinamiku cele društvene grupe. Upravo zato mozak takvim informacijama daje veći značaj.

Zašto toliko volimo serije, romane i tračeve?

Jedan od najzanimljivijih zaključaka istraživanja jeste da za stvaranje ovih mentalnih mapa nije potrebno lično iskustvo.

Učesnici nikada nisu upoznali likove iz serije, ali su njihovi mozgovi ipak izgradili detaljne predstave o njihovim odnosima.

To objašnjava zašto ljudi toliko vole:

• televizijske serije
• romane
• filmove
• pozorište
• mitove
• tračeve

Priče predstavljaju svojevrsne simulacije društvenog života. Kroz njih učimo da prepoznajemo motive, razumemo odnose među ljudima i procenjujemo kome možemo verovati.

Drugim rečima, dok pratimo zaplete na ekranu ili čitamo knjigu, naš mozak zapravo vežba društvene veštine.

Kako priče menjaju način na koji vidimo ljude?

Naučnici su primetili i pojačanu aktivnost u delu mozga poznatom kao prekuneus.

Ova regija povezana je sa:

• pamćenjem
• razmišljanjem o drugima
• tumačenjem tuđih emocija
• stvaranjem društvenih narativa

Kada saznamo nečiju životnu priču, njegovo lice više nije samo lice. Ono postaje simbol iskustava, odluka, emocija i sećanja.

Mozak tada počinje da tretira osobu kao deo mnogo šire mreže informacija.

Kada korisna sposobnost postaje problem

Iako nam sposobnost da brzo prepoznamo sukobe pomaže da se snađemo u društvenom okruženju, ona ima i svoju lošu stranu.

Kada mozak koristi neprijateljstvo kao glavni orijentir, postoji rizik da sve nove informacije počne da tumači kroz postojeće sukobe.

To može dovesti do:

• dugotrajnog zameranja
• produbljivanja podela
• stvaranja predrasuda
• polarizacije društva

Ista mentalna strategija koja nas štiti od potencijalnih pretnji može nas zarobiti u zastarelim sukobima i otežati pomirenje.

Zašto neprijatelje pamtimo duže od prijatelja?

Možda upravo zato priče pune sukoba ostaju sa nama dugo nakon što ih odgledamo ili pročitamo.

Dok mirni i svakodnevni trenuci lako blede iz sećanja, konflikti ostavljaju snažan utisak jer ih mozak smatra važnim za razumevanje sveta oko nas.

Ljudski mozak ne pravi samo spisak ljudi koje srećemo. On ih smešta u složenu društvenu mrežu, a neprijateljstvo često predstavlja jednu od najjasnijih koordinata pomoću kojih se u toj mreži snalazimo.

Autor: Easylife redakcija/Psychology Today

Foto: Lummi/Krystyna