Možda ne mrzite leto – nego imate obrnuti sezonski afektivni poremećaj

Obrnuti sezonski afektivni poremećaj je manje poznati oblik sezonske depresije koji pogađa tokom toplijih meseci. Kod oko 10% ljudi manifestuje se kao razdražljivost, nesanica i gubitak apetita, umesto kao umor i prekomerno spavanje.

Ako ste mislili da samo mrzite leto, jer vam smeta vrućina, možda je u pitanju ipak nešto drugo. Dosledan godišnji obrazac simptoma koji remete san, raspoloženje i svakodnevno funkcionisanje. I dok svi oko vas uživaju u letu, vama smetaju nestrukturirane letnje rutine i kulturni pritisak da iskoristite sezonu.

Upravljanje obrnutim socijalno-akutnim poremećajem počinje primećivanjem sopstvenih obrazaca ponašanja. I nastavlja se zaštitom ličnih rutina i dozvoljavanjem sebi da se isključite iz letnje zabave kada je to potrebno.

Zanimaće vas i: Sve što bi trebalo da znate o sindromu hroničnog umora

Šta je obrnuti sezonski afektivni poremećaj i kako da upravljate njime

Prepoznajte obrasce bez osuđivanja

Ukoliko verujete da prosto niste letnja osoba i nedostaje vam „gen koji voli leto“, verovatno se mučite sa osećanjem neadekvatnosti. Ljuti ste na svet oko sebe – ali najviše na sebe samu. A ništa ne pomaže to što vam drugi prebacuju da vam sve smeta. I njima je vrućina, pa šta? Vi samo kontrirate i ništa vam ne odgovara.

Uz ovakav „podsticaj“ lako je osećati krivicu i verovati da sa vama nešto nije u redu.

Ali saznanje da postoji obrnuti sezonski afektivni poremećaj, oblik sezonske depresije koji se javlja leti, menja perspektivu. Osećate priliv dopamina kad samo pomislite na hladne dane, kišu i sivilo – ono sa čim se inače povezuje sezonska depresija. Pa, leto za vas nije najlepše i najsrećnije godišnje doba – upravo obrnuto. Prepoznajte to i ne osuđujte sebe zbog toga.

Šta je obrnuti sezonski afektivni poremećaj?

Dakle, to nije depresivno raspoloženje vezano isključivo za zimu. U obrnutom slučaju, sezonska depresija se javlja leti. Ovaj ređi oblik sezonskog afektivnog poremećaja uzrokuje pojavu depresivnih simptoma tokom toplijih meseci umesto tokom hladnijih. Iako se kod većine ljudi javlja tokom zimskih meseci, procene pokazuju da oko 10% osoba doživljava obrnuti sezonski afektivni poremećaj tokom toplijih prolećnih i letnjih meseci.

Ipak, ovaj poremećaj ne dolazi sa istim simptomima kao zimski. Dok se zimski sezonski afektivni poremećj povezuje sa više spavanja, povećanim apetitom i niskim nivoom energije, obrnuti se manifestuje drugačije. Simptomi mogu uključivati razdražljivost, anksioznost, uznemirenost, nesanicu, smanjen apetit, gubitak težine, umor i socijalno povlačenje.

Istraživači ne znaju tačno zašto neki ljudi doživljavaju sezonsku depresiju leti, dok se drugi bore tokom zime. Smatra se međutim, da je verovatno u pitanju nekoliko faktora. Toplota i vlažnost mogu učiniti da se ljudi osećaju fizički iscrpljeno. Duže dnevno svetlo može poremetiti cirkadijalne ritmove i san, a rutine se remete.  Ovaj gubitak tipičnog životnog ritma može delovati duboko destabilizujuće.

Leto dolazi sa pritiskom kulturnih očekivanja radosti i uživanja u svakom sunčanom danu. A tu je i zabrinutost zbog slike tela i otpor očekivanjima. Jaz između toga kako mislite da bi trebalo da se osećate i onoga što zapravo doživljavate može pogoršati stvari. Mnogi ljudi se u ljutnji i stidu povlače i izoluju, ne želeći da ih drugi vide kao osobe koje ne uživaju u letu.

Pročitajte i: Povišeni kortizol kao bolest 21. veka: Ovo su znaci i simptomi da sa vašim organizmom nešto nije u redu

Kako prepoznati obrnuti sezonski afektivni poremećaj

Obratite pažnju na sledeće znakove

Najčešći znaci su:

• Razdražljivost i nervoza. Sitnice koje inače ne bi predstavljale problem izazivaju nesrazmerno snažne reakcije. Osećaj da vam je „sve previše“ može postati svakodnevan.
• Anksioznost i unutrašnji nemir. Umesto tipične bezvoljnosti, mogu se javiti napetost, nemogućnost opuštanja, osećaj preplavljenosti i stalna potreba da se pobegne od neprijatnosti.
• Problemi sa spavanjem. Teško uspavljivanje, često buđenje, ranije buđenje ili osećaj da san nije dovoljno okrepljujući mogu biti izraženiji tokom letnjih meseci. Duže dnevno svetlo, visoke temperature i poremećena rutina mogu dodatno otežati održavanje stabilnog ritma spavanja.
• Smanjen apetit. Za razliku od zimskog sezonskog afektivnog poremećaja, koji se često povezuje sa povećanom glađu i željom za ugljenim hidratima, letnji oblik može biti praćen gubitkom apetita i telesne težine.
• Umor i iscrpljenost. Iako leto podrazumeva više energije i aktivnosti, možete imati utisak da vam i najjednostavnije obaveze predstavljaju napor. Fizička iscrpljenost zbog toplote može dodatno pojačati psihički umor.
• Gubitak interesovanja i zadovoljstva. Aktivnosti kojima ste se ranije radovali tokom leta više ne donose zadovoljstvo. Odlasci na plažu, putovanja, druženja ili večernji izlasci su previše naporni.
• Povlačenje iz društva. Ako većina ljudi oko vas želi da bude napolju, druži se i „iskoristi leto“, a vama upravo takve situacije stvaraju nelagodu, možete početi da ih izbegavate. Vremenom se tome može pridružiti osećaj izolovanosti.
• Netolerancija na toplotu i potreba za povlačenjem u hladnije prostore. Sama želja da se izbegne vrućina nije znak poremećaja, ali ako toplota postane okidač za izraženu razdražljivost, anksioznost ili povlačenje, vredi obratiti pažnju na širi obrazac.
• Promene raspoloženja koje se ponavljaju svakog leta. Sličan obrazac pojavljuje se tokom više uzastopnih godina, a raspoloženje se spontano poboljšava sa dolaskom jeseni i hladnijeg vremena.

Strategije koje ublažavaju obrnuti sezonski afektivni poremećaj

Sezonski obraza omogućava prepoznavanje perioda u kojima se simptomi pojavljuju i pripremanje strategije koja će ih ublažiti. Cilj nije da zavolite leto, već da pronađete način da u sezoni sačuvate san, rutinu, raspoloženje i osećaj kontrole.

Sačuvajte svoju rutinu

Leto često podrazumeva kasnije odlaske na spavanje, putovanja, promenjeno radno vreme i više spontanosti. Nekome to prija, ali kod osoba osetljivih na sezonske promene upravo gubitak strukture može pogoršati simptome. Pomaže održavanje približno istog vremena odlaska na spavanje i buđenja, redovnih obroka i osnovnih dnevnih navika.

Napravite plan za vrućinu

Ako su visoke temperature jedan od glavnih okidača, nema potrebe insistirati na aktivnostima u najtoplijem delu dana. Šetnju, vežbanje i obaveze na otvorenom moguće je prebaciti u jutarnje ili večernje sate, dok najtopliji deo dana može biti rezervisan za boravak u rashlađenom prostoru.

Zaštitite san

Duge letnje večeri i visoke temperature mogu poremetiti cirkadijalni ritam i kvalitet sna. Zamračivanje prostorije, rashlađivanje spavaće sobe i relativno stabilno vreme odlaska na spavanje mogu biti jednostavne, ali značajne mere. Ako nesanica traje, ne treba je pripisivati samo letu.

Ne primoravajte sebe da uživate

Jedna od specifičnosti letnjeg oblika sezonskog poremećaja jeste pritisak da bi leto trebalo da bude najlepši deo godine. Nije neophodno prihvatiti svaki poziv, putovati, provoditi svaki vikend na otvorenom ili uživati u visokim temperaturama samo zato što to rade drugi. Prilagođavanje leta sopstvenim potrebama nije isto što i izolacija.

Planirajte prijatne aktivnosti koje odgovaraju vašem ritmu

Ako vam više prijaju mirne večeri, klimatizovan prostor, ranojutarnje šetnje, čitanje ili aktivnosti kod kuće, nema razloga da ih tokom leta smatrate pogrešnim načinom provođenja vremena. Važno je samo da povlačenje ne preraste u potpunu izolaciju.

Pratite simptome

Vođenje kratkih beleški o raspoloženju, snu, apetitu, nivou energije i socijalnim aktivnostima može pomoći da se uoči obrazac. Ako se simptomi pojavljuju približno u isto vreme svake godine, ove informacije mogu biti korisne i u razgovoru sa stručnjakom.

Potražite stručnu pomoć za obrnuti sezonski afektivni poremećaj

Sezonski afektivni poremećaj može se lečiti, a terapija zavisi od simptoma i individualnih potreba. Razgovor sa psihologom ili psihijatrom može pomoći u proceni simptoma i izboru odgovarajućeg pristupa, koji može uključivati psihoterapiju, a u nekim slučajevima i lekove. Ne treba samostalno uvoditi terapiju ili menjati postojeću.

Posebno je važno potražiti stručnu pomoć ako se jave izražena depresivnost, osećaj beznađa, ozbiljno povlačenje iz svakodnevnog života ili misli o samopovređivanju. U takvim situacijama problem nije u tome što neko „ne voli leto“, već je potrebno ozbiljno shvatiti simptome i potražiti odgovarajuću podršku.

Najvažnije je, dakle, odbaciti ideju da postoji ispravan način da se doživi leto. Za nekoga su sunce, vrućina i dugi dani izvor energije, dok drugima to može narušiti san, raspoloženje i svakodnevni ritam. Leto ne mora da se „pretrpi“, već da se prilagodi tako da bude podnošljivije i funkcionalnije.

Pročitajte i: Kako da prepoznate (i pobedite) sezonski afektivni poremećaj

EasyLife redakcija

Foto: Lummi/lébéa