John Galliano i cena druge šanse
Kada je Metropoliten muzej umetnosti početkom avgusta najavio izložbu John Galliano: Horizons, bilo je jasno da odluka neće proći bez reakcija. John Galliano jeste jedan od najuticajnijih modnih dizajnera svoje generacije, ali je njegovo ime već petnaest godina neraskidivo povezano i sa ispadima koji su ga 2011. koštali pozicije u Dioru i gotovo čitave karijere kakvu je do tada poznavao.
View this post on Instagram
Samo mesec dana nakon najave, izložba je otkazana. Galliano se povukao iz projekta uz poruku da ne želi da debata o njemu dovede Met u težak položaj, ponovo priznajući odgovornost za bol koji je svojim rečima naneo. „Razumem da se smisleno iskupljenje ne postiže izložbom, institucionalnim priznanjem ili jednim javnim gestom“, poručio je, dodajući da je iskupljenje kontinuirana odgovornost koja se pokazuje slušanjem, učenjem i ponašanjem tokom vremena.
Otkazivanje izložbe nije zatvorilo kontroverzu, već je dodatno otvorilo pitanje odgovornosti samog Meta, ali i mnogo širu dilemu o tome da li se nečiji umetnički značaj može posmatrati odvojeno od njegovih najgorih postupaka i postoji li u javnom životu stvaran prostor za drugu šansu.
Genijalnost pod teretom biografije
Težinu Gallianovih izjava iz 2011. godine teško je relativizovati. Snimci njegovih ispada obišli su svet, a posledice su bile gotovo trenutne. Njegova dotadašnja karijera time je praktično bila prekinuta. Petnaest godina kasnije, međutim, rasprava više nije samo o tome šta je Galliano rekao, već i o tome šta danas radimo sa njegovim radom.
Galliano je jedan od najznačajnijih dizajnera svoje generacije. Njegove kolekcije poznate su po teatralnosti, složenoj konstrukciji, istorijskim referencama i gotovo filmskom pristupu modi. Njegov uticaj na industriju ne nestaje zato što je njegov privatni i javni život u jednom trenutku doživeo katastrofalan pad. Gallianov slučaj je pred Met stavio mnogo zahtevniji zadatak od obične retrospektive: kako predstaviti njegov nesporni uticaj na modu, a izložbu ne pretvoriti u prećutno opravdavanje svega što je radio van nje?
Prvobitna ideja Meta bila je da se ta kontradikcija ne ignoriše. Izložba je trebalo da razmatra Gallianov kreativni doprinos zajedno sa pitanjem etičke odgovornosti. Muzej, dakle, nije morao publici da predstavi heroja, već važnog dizajnera čija biografija sadrži i deo koji je nemoguće zaobići. Modna kritičarka Robin Givhan upravo je zbog toga problematizovala povlačenje izložbe. U autorskom tekstu za The New York Times njena poenta nije bila da Galliana treba osloboditi odgovornosti, već da muzeji treba da budu mesta na kojima se vode i neprijatni razgovori, umetnost stavlja u kontekst i otvaraju kontradikcije koje nemaju jednostavan odgovor. Po njenom mišljenju, izložba bi predstavljala priznanje Gallianovog uticaja na modu, ali to samo po sebi ne bi moralo da znači i njegovo nekritičko veličanje.
Problem sa oproštajem je što nema pravila
Galliano je nakon skandala govorio o zavisnosti, lečenju i trezvenosti, a njegov povratak modi odvijao se postepeno. Taj deo njegove priče može da pomogne u razumevanju okolnosti u kojima se njegovo destruktivno ponašanje razvijalo, ali ne umanjuje odgovornost za ono što je izgovorio i uradio.
Upravo zato njegov slučaj otvara komplikovanije pitanje od samog oproštaja. Ako neko godinama pokušava da promeni svoje ponašanje i preuzme odgovornost za prošlost, ostaje dilema postoji li trenutak u kojem društvo tu promenu zaista priznaje. To, naravno, ne znači da su ljudi koje je povredio dužni da mu oproste.
Met je od početka znao koliko je Gallianova biografija problematična, zbog čega je iznenađujuće što institucija nije delovala spremno na reakciju koja je usledila. Njegova prošlost nije bila nova informacija koja se pojavila nakon najave izložbe, već sastavni deo razloga zbog kojeg je projekat od prvog trenutka bio toliko osetljiv.
Kontroverza Met Gali nije nepoznata
Kontroverze nisu novost za Met Galu. Retrospektiva Karla Lagerfelda 2023. ponovo je otvorila raspravu o njegovim spornim izjavama, dok je izložba 2015. kritikovana zbog kulturne aproprijacije i orijentalizma. Ove godine proteste je izazvala i uloga Jeffa Bezosa i Lauren Sánchez Bezos kao glavnih benefaktora događaja.
Met je, dakle, i ranije ulazio u projekte koji su izazivali ozbiljne polemike, ali je u Gallianovom slučaju odustao pre nego što je publika videla kako će njegovu prošlost uklopiti u samu postavku. Kustoski pristup mogao je da sačuva kritički kontekst, ali je postojao i rizik da spektakl Met Gale izložbu pretvori u slavljenje Gallianovog povratka. Ta dilema je otkazivanjem ostala bez odgovora.
Otkazivanjem izložbe Met je uklonio neposredni povod za kontroverzu, ali ne i nelagodu koju je ona otvorila. Gallianov slučaj ostaje primer koliko je teško pronaći meru između pamćenja nečijih postupaka i prihvatanja činjenice da se ljudi tokom vremena mogu menjati.
Autor: Anastasija Pavić
Foto: DepositPhotos/ everett225 , frlegros