— BEAUTY

Od anti-aginga do pro-aginga: Kako se menja industrija lepote?

Danas gotovo svuda možemo da čujemo istu poruku: ljudi više ne žele da izbrišu godine. Žele da izgledaju dobro u svojim godinama. Žele da stare prirodno. Žele da ostanu svoji.
 
I slažem se sa tim.
 
Ali kao plastični hirurg mislim da se iza te naizgled jednostavne promene krije mnogo važnije pitanje. Ako više ne pokušavamo da pobedimo starenje, šta onda zapravo pokušavamo da uradimo?
 
Jer starenje nije problem koji treba rešiti. Ono je proces koji treba razumeti.
 
Decenijama je industrija lepote bila zasnovana na ideji mladolikosti. Bore su bile nešto što treba ukloniti, opuštenost nešto što treba zategnuti, a godine nešto što bi, makar vizuelno, trebalo vratiti unazad. I sama reč „anti-aging“ dobro opisuje tu filozofiju - biti protiv starenja.
 
Danas mi je mnogo bliža jedna druga ideja.
 
Ne da pokušavamo da zaustavimo godine, već da naučimo kako da se o licu i telu brinemo dok se menjaju.
dr anica jevremovic antiaging clinic
Dr Anica Jevremović, specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije

Hirurgija ne treba da bude borba protiv godina

U tome vidim možda i najveću promenu u načinu na koji danas razmišljamo o plastičnoj hirurgiji.

Hirurška intervencija dugo se doživljavala kao nešto čemu se pribegava kada promene postanu dovoljno velike da želimo da ih „ispravimo“. Čekamo da nam nešto počne ozbiljno da smeta, a onda pokušavamo da vratimo prethodno stanje.

Ja na hirurgiju ne gledam tako.

Za mene ona može da bude sastavni deo aktivne i promišljene brige o sebi tokom različitih životnih faza. Kao što se naše potrebe menjaju sa godinama, menja se i ono što za naše lice i telo u određenom trenutku ima smisla.

Nije neobično želeti da u četrdesetim, pedesetim ili šezdesetim nešto promenimo. Niti je hirurška intervencija negacija prihvatanja sopstvenih godina.

Naprotiv.

Možemo potpuno prihvatati činjenicu da starimo i istovremeno želeti da utičemo na način na koji ćemo stariti.

Mislim da upravo tu počinje pro-aging.

Svako lice stari drugačije

Posle skoro dvadeset godina u estetskoj hirurgiji, jedna od stvari koje su mi najzanimljivije jeste koliko je starenje individualno.
 
Ne postoje dva ista procesa.
 
Genetika, anatomija, proporcije, kvalitet tkiva, mimika, promene telesne težine, način života i sve ono što se tokom godina dešavalo sa licem i telom ostavljaju svoj trag. Zato dvoje ljudi istih godina mogu izgledati potpuno različito - ali, još važnije, mogu potpuno različito nastaviti da stare.
 
Kada danas gledam pacijenta, zato ne gledam samo ono što je predamnom u tom trenutku.
 
Posmatram šta se promenilo. Pokušavam da razumem zašto se promenilo. Ali istovremeno razmišljam i o tome kako će se postojeće strukture verovatno ponašati tokom narednih godina.
 
Upravo tu vidim jednu od najvažnijih uloga plastičnog hirurga.
 
Ne samo da zna kako da izvede određenu intervenciju, već da ume da proceni kada ona ima smisla, šta njome treba postići i kako će njen rezultat živeti sa licem ili telom koje će nastaviti da se menja.
 
Jer operacija se završi. Starenje ne.

Ne operišemo fotografiju, već osobu koja će nastaviti da stari.

Mislim da je to važna razlika.

U plastičnoj hirurgiji rezultat se često procenjuje fotografijama pre i posle operacije. One jesu važne, ali predstavljaju samo jedan trenutak.

Mene mnogo više zanima ono što dolazi posle.

Kako će taj rezultat izgledati za pet godina? Kako će se uklopiti u promene koje će nastati za deset? Da li smo intervencijom sačuvali proporcije i karakter osobe ili smo pokušali da napravimo lice koje pripada nekom drugom životnom dobu?

Zato cilj ne može biti da pacijenta vratimo na neku njegovu staru fotografiju.

Cilj je unaprediti ono što već postoji - proporcije, konture i performans lica ili tela - na način koji ima smisla danas, ali i u godinama koje dolaze.

Nekada će to značiti da je pravi trenutak za hiruršku intervenciju. Nekada da nije. Ali odluka bi uvek trebalo da proizlazi iz dugoročnog pogleda, a ne iz potrebe da se reaguje na svaku novu promenu koju primetimo u ogledalu.

pro-aging

Plastični hirurg kao neko ko vidi nekoliko koraka unapred

Zbog toga verujem da će se menjati i odnos između pacijenta i plastičnog hirurga.
 
Ne mislim da bi trebalo da se sretnemo samo onda kada je odluka o operaciji već doneta.
 
Dobar hirurg treba da poznaje lice i telo pacijenta, da razume njihove promene i da ume da objasni šta ima smisla sada, šta možda tek za nekoliko godina, a šta verovatno nikada neće biti potrebno.
 
To zahteva nešto drugačiji odnos prema estetici.
 
Manje impulsivnih odluka, a više kontinuiteta.
 
Manje razmišljanja o jednoj intervenciji, a više o tome kako želimo da izgledamo i funkcionišemo kroz različite faze života.
 
Na taj način hirurgija prestaje da bude odgovor na „problem starenja“ i postaje jedan od instrumenata kojima možemo da upravljamo njegovim posledicama.

Tu se pro-aging susreće sa longevityjem

Zato pro-aging veoma prirodno povezujem sa širim longevity konceptom koji danas sve više menja način na koji medicina posmatra godine.

Longevity nije samo ideja da živimo duže. Njegova suština je da što duže očuvamo funkcionalnost, vitalnost i kvalitet života, uz razumevanje promena koje se u organizmu događaju tokom vremena.

U plastičnoj hirurgiji taj pogled za mene znači isto: ne reagovati samo na ono što danas vidimo, već razmišljati nekoliko koraka unapred.

Lice i telo nisu statični. Menjaće se i posle svake naše intervencije.

Zato dobar rezultat nije onaj koji pokušava da zamrzne jedan trenutak, već onaj koji tim promenama ostavlja prostor.

Možda više nije pitanje koliko mlado želimo da izgledamo

Kada danas razgovaram sa pacijentima, sve manje me zanima pitanje koliko godina neko želi da „skine“. 

Mnogo mi je konkretnije pitanje: kako želi da stari? 

Neko želi da promene budu gotovo neprimetne. Neko želi da interveniše ranije. Neko kasnije. Neko želi vrlo malo, neko želi značajniju promenu. 

Sve su to legitimni izbori. 

Moj posao nije da pacijentu objasnim kako bi trebalo da stari.

Moj posao je da razumem kako njegovo lice i telo stare, da znam šta medicina i hirurgija mogu da urade i da ga usmerim ka odlukama čiji rezultat neće imati smisla samo danas.

Možda je upravo to najveća razlika između anti-aginga i pro-aginga.

Anti-aging nas je dugo učio da gledamo šta su godine promenile i pokušavamo to da vratimo.

Pro-aging nas uči da gledamo šta će godine tek menjati - i da o tome počnemo da razmišljamo na vreme.

Jer godine ne moramo da brišemo.

Ali možemo da odlučimo kako želimo da kroz njih prolazimo.

Zato za mene pro-aging nije odustajanje od hirurgije. Naprotiv. To je možda njen zreliji oblik - hirurgija kojoj nije cilj da pobedi vreme, već da ga razume.

Jer godine će menjati naše lice i telo, sa našom dozvolom ili bez nje. Ali način na koji ćemo se prema tim promenama odnositi ipak može biti naš izbor.

I možda je upravo u tome budućnost plastične hirurgije: ne da odlučuje koliko mlado treba da izgledamo, već da nam omogući da starimo onako kako želimo.

pro-aging

Možda će vas zanimati: Operacija nosa: Estetika ili funkcija?

Naslovna fotografija: Marko Tošković

Dr Anica Jevremović je specijalista plastične, rekonstruktivne i estetske hirurgije sa skoro 20 godina iskustva i više od 35.000 uspešno izvedenih procedura. Kao osnivač Anti Aging kompanije koja obuhvata Anti Aging Clinic i Studio, ima jasan cilj da svojim pacijentima pruži sveobuhvatnu i profesionalnu personalizovanu uslugu.