Atopijski dermatitis – boljka 21. veka
Atopijski dermatits, poznat i kao atopijski ekcem, najčešće je zapaljensko oboljenje kože, koje se ispoljava generalnom suvoćom kože, svrabom i osipom. Najčešće oboljevaju osobe koje pate i od rinitisa, astme i alergije na hranu („atopijski marš“). Uglavnom počinje u dečjem uzrastu, sa velikim procentom zahvaćenosti od oko 20% populacije, a oko 80% dece ga razvije do šeste godine uzrasta. Ono što je važno znati jeste da može nestati u adolescenciji, međutim, oko 10-15% osoba nastavlja da pati od ovog oboljenja i u odraslom dobu.
Atopijski dermatitis je izazvan genetskim i faktorima okruženja, koji deluju sinergistički, odnosno, zajedno u nastanku oboljenja.
Klinički postoji čitav dijapazon različitih promena na koži koje se mogu javiti različitim intenzitetom i trajanjem, i na različitim lokalizacijama na telu – akutna slika je crvena koža sa sitnijim plikovima koji pucaju i za sobom ostavljaju oštećenu kožu sa krasticama. Vremenom, koža koja trpi promene zadebljava (kažemo da je lihenifikovana) i počinje da dobija naslage (skvamu). Takođe, može pucati i dovesti do povećanog rizika za infekciju, kao i bolova. Postoje i prateći znaci koji mogu ukazivati na postojanje atopijskog dermatitisa, a to su keratosis pilaris („guščija koža“), Deni-Morganijeve brazde (brazde ipod donjih očnih kapaka), hiperlinearni dlanovi, dermografizam (pisanje po koži) i dr.
Najinteresantniji oblik je onaj koji ostaje aktivan i u odraslom periodu, jer već predstavlja hroničnu formu i vrlo se često viđa u obliku ekcema šaka i ekcema bradavica.
Komplikacije oboljenja, osim infekcije, jesu i psihološke i mogu ometati svakodnevni život i kvalitet istog.
Atopijski dermatitis se dijagnostikuje klinički, pregledom dermatologa, a uz pomoć različitih upitnika za merenje ozbiljnosti oboljenja se može klasifikovati po intenzitetu (SCORAD i EASI).
Veoma bitno pitanje je sa čim možemo pomešati atopijski dermatitis klinički, tj. na šta on može ličiti, a često izgledati i identično – dermatitis, psorijaza, ihtioze (bolesti koje izazivaju izgled kože tipa krljušti ribe) i drugi oblici dermatitisa.
Terapijski pristup u lečenju je multifaktorijalan: potrebno je primeniti opšte mere, lokalnu terapiju i, u krajnjoj meri, sistemsku terapiju. Generalne mere predstavljaju edukaciju pacijenata, izbegavanje iritanasa (određeni materijali, hemikalije, vlaga i suvoća) i psihološku potporu. Lokalna terapija obuhvata, pre svega, negu različitom teksturom preparata za hidrataciju, što treba prepustiti dermatologu da odluči. Mogu se koristiti lokalni kortikosteroidni preparati, kalcineurinski inhibitori, preparati katrana, fototerapija u strogo kontrolisanim uslovima u nbUVB komorama. Sistemski se mogu upotrebljavati antihistaminici, kortikosteroidi, imunosupresivni i anti-inflamatorni lekovi, biološki lekovi i inhibitori janus kinaze.
Ono što je najznačajnije reći u moru informacija koje se mogu naći u vezi sa atopijskim dermatitisom jeste da ništa ne preduzimate samoinicijativno, da odvedete svoje dete kod dermatologa na vreme, da se pridržavate svih smernica koje dobijete od njega, da se trudite da svoje dete naučite šta da izbegava i da znate da svako hronično oboljenje nosi dozu trpljenja, ali i navike – sa atopijskim dermatitisom se izuzetno uspešno živi bez veće nelagode.
Fun fact: Studije su dokazale da deca sa atopijskim dermatitisom imaju veći IQ i radoznalija su.
Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, DokTok stručnjaci su dostupni za konsultacije i psihološku podršku svakog dana u nedelji. Preuzmite DokTok aplikaciju sa #GooglePlay ili #AppStore i zakažite svoju video-konsultaciju već danas.
Pročitajte i ovo: Šta je osteoporoza i kako da smanjite rizik od ove bolesti
Naslovna fotografija: pexels.com
Dr Aleksandra Radosavljević, specijalista dermatovenerologije, DokTok lekar
