Intervju: Biljana Cincarević, slikarka i konceptualna umetnica
Slikarka i konceptualna umetnica, Biljana Cincarević, ovom prilikom nam otkriva detalje o svojoj novoj monografiji Poštovanje. Književno delo, koje sumira njeno životno iskustvo i umetničko stvaralaštvo, rezultat je dugogodišnjeg kreativnog procesa, pa nam Biljana govori i o svojoj duhovnoj i ritualnoj umetnosti, feminističkom pristupu, društvenom angažmanu, kao i o planovima za budućnost.
Nova monografija, pod nazivom "Poštovanje", predstavlja vaše životno iskustvo. Šta vas je motivisalo da je napišete i, na ovaj način, podelite svoja iskustva sa publikom?
Konceptualnu umetnost mogu razumeti samo upućeni ljudi iz struke, kolekcionari i retki pojedinci. Smatrala sam da moji konceptualni radovi nose važnu poruku koja mora da se prenese i kroz monografiju – jer u poslednjih 15 godina sam zaista uradila mnogo značajnih radova, kako performansa, slika, tako i konceptualnih radova. Sve to je bilo zrelo da se predstavi našoj zajednici sažeto i praktično – u knjizi, monografiji.
Nedavno ste izjavili da je pisanje knjige trajalo više od tri godine i da ste taj proces doživeli kao fino klesanje mermerne skulpture. Možete li nam više reći o tom kreativnom procesu pretakanja misli i osećanja u reči?
Moja umetnost je proizašla iz dugogodišnjeg rada i istraživanja raznih područja koja nisu lako prohodna i ne postoji mapa tog područja, niti puta. Mnogo transcendentalnih iskustava, spoznaja i uvida sam doživela. To je bio izazov pretočiti u pisanu reč. Zato sam pisanje doživela kao oblikovanje mermerne skulpture. Nisam književnica, moj alat su boje i četkice, te sam lagano, meditativno birala reči i pisala, kako bih dočarala moje uvide, namere i stavove – što me neodoljivo podseća na vajanje.
Vaša umetnost je opisana kao duhovna i ritualna, povezana sa duhom prirode i tradicijom predaka. Na koji način ugrađujete te elemente u svoj rad?
Dugo sam kroz svoje radove izražavala ličnu introspekciju kao većina umetnika. A onda je došao momenat kad sam izašla iz introspektivnog i počela da kanališem arhetipsko, simboličko. Kroz performanse ’Poravnanje’, ’Krug Žena’, sliku ’Sveštenica’, ’Ratnica’ itd. sam počela da ’tkam’ tu simboliku i arhetipske predstave. To sam izrazila kroz medije kroz koje sam radila, performans, sliku, fotografiju, video-rad, konceptualne multimedijalne radove. To su izrazi koje sam koristila kako bih predstavila svoje duboke uvide, vizije i inspiracije. Upoznavala sam svet ritualnog i duhovnog. Naša civilizacija počiva na tim temeljima, a mi ih lagano odbacujemo i zaboravljamo. Te stvari su važne kao tlo pod našim nogama koje nas drži. Smatram da ritualna kultura nosi ogromno nasleđe koje održava čoveka zdravim, svesnim i humanim. Tako su ritualni elementi prosto postali deo mog umetničkog opusa.
Dali ste značajan doprinos feminističkoj umetnosti istražujući prirodu žene od erotskog do duhovnog. Zašto smatrate da je važno baviti se tom temom kroz umetnost?
Zato što je to arhetipska tema koja putuje kroz vreme. I svako novo vreme ima svoje uslove, događaje, zakone i promene koje su vidljive kroz ženski princip. Ja sam predstavljalja savremeni eho tog arhetipa. Opisujući vreme i promene koje su nastale u odnosu na prošlost. Slobode koje su došle su ženi donele velike odgovornosti. Uostalom, ta tema je mene izabrala, nisam je kreirala iz glave, već iz intuicije i transgeneracijskih naslaga. Ta tema je želela da je obradim. I donesem novi osvrt, pogled, opis, ali i određene iskorake. A to je ujedno i uloga umetnika koji je izašao iz dnevno političkih i introspektivnih tema.
Učestvovali ste u javnim debatama o ljudskim i ženskim pravima, ekologiji i socijalnoj politici. Na koji način vaš angažman u tim oblastima utiče i prožima se sa vašim umetničkim radom?
Navela sam u monografiji da sam Ja – moja umetnost. I da je moja umetnost Ja. Ja živim svoju umetnost, govorim i kreiram. U mom radu obrađujem teme ekologije, tj. prirode, ženski arhetip ujedno i slobode. Pozivali su me da govorim o tim temama iz ugla umetnika koji razmišlja intuitivno, svesno i duševno. Ali, takođe i takvim pristupom želim da dam svoj doprinos u kreiranju boljeg društva, više svesti i očuvanju organske prirode.
Vaše neformalno obrazovanje obuhvata proučavanje duhovnih filozofija i ritualnih tradicija različitih naroda. Kako su vas ta znanja oblikovala kao umetnicu?
Značajno je uticalo na mene, recimo, proučavanje Biblije tokom studija slikarstva. U to vreme kad se naša nekadašnja zemlja raspadala kao i zdrave vrednosti, moja tadašnja religioznost je učvrstila moj moral i znanje o prošlosti, koje danas koristim u svojim radovima. Takođe je u jednom momentu došlo do upoznavanja duhovnih filozofija sveta i drugih kultura i tradicija iz kojih sam učila i koje danas ’tkam’ u svojim radovima. Sva ta znanja su mi poslužila kao ogledalo da spoznam ko sam i šta je moj identitet. Spoznala sam Kosmogoniju u kojoj živimo. Takvo spoznanje značajno proširuje vidike i perspektive, a naročito svest. I beskrajno polje inspiracije za umetnost.
Osnovali ste udruženje građana DOBRO za razvoj sela Žarevo. Zašto ste se posvetili tom cilju i kakve promene želite da postignete kroz rad udruženja?
Pre više od 15 godina me je sopstvena namera – da se zabačeno i siromašno podkopaoničko selo može pokrenuti i razviti kroz kulturu, umetnost, sport itd – pokrenula da radim na tome. Iz tog sela potiču moji preci i prilično sam vezana za to mesto. Imam snažnu želju da projekat koji imam razvijem tamo.
Kao uspešna savremena umetnica, koji savet biste dali mladim umetnicima koji tek grade svoju karijeru i traže autentičan izraz?
Maštajte. Nikada ne prestanite da maštate i zamišljate. Ne pravite kompromise. Idite srcem čisto i iskreno bez straha kroz život. I negujte zdrave životne stilove.
Nakon objavljivanja monografije, koji su vaši dalji planovi i na čemu trenutno radite? Možemo li očekivati nove umetničke projekte?
Da, sada spremam veliku multimedijalnu izložbu pod nazivom “Nije život petnaest dana”. To je prilično moćna tema kojom želim da podsetim na eliksire i kamen mudrosti za kojim tragamo svesno ili nesvesno težimo u životu. Da je svako od nas heroj u sopstvenom životu, glavna uloga koju igramo i da će nas ta izložba podsetiti na to. Moj stav je da umetnost treba da se vrati svom iskonu, a to je da donosi eliksire, mudrosti i pomoć za rast na viši ljudski nivo.
Naslovna fotografija: Miloš Lužanin
Nikola Gudelj
