Kako živeti bogatim unutrašnjim životom
Vaše unutrašnje bogatstvo je vaš psihološki život, a on pruža mnogo mogućnosti za rast i širenje i produbljivanje u svim pravcima – uvek možete saznati još i obogatiti svoj unutrašnji život novim uvidima, spoznajama, iskustvima.
Obratite pažnju. Budite začuđeni. Pričajte o tome.
Psiholog Šige Oiši (profesor psihologije na Univezitetu u Virdžiniji), bavio se dvadeset godina proučavanjem sreće, kada je jednog leta odlučio da zastane i sagleda bogatstvo akumuliranih istraživanja. Među njegovim najvećim uvidima bila je ulogu koju veze sa drugima igraju u kvalitetu života. Nauka je bila jasna – iako je blagostanje shvaćeno i prikazano na mnogo načina, dobar život – jedna zajednička, neuhvatljiva težnja koju dele ljudi širom sveta – sledi dva glavna puta, hednostički i eudiamonski (eudiamonija, „dobar duh“, koncept sveobuhvatniji i bogatiji od sreće). Naši odnosi veoma su važni u oba ova puta.
Ipak, priča se Oišiju činila nepotpunom. Dobar život morao je imati više od sticanja i pronalaženja smisla. Njegove nagoveštaje potvrdili su njegovi učenici, protagonisti Ničea i Hesea, kao i priče preživelih u prirodnim katastrofama – činilo se da je dobar život i dalje na dohvat ruke, čak i kad sreća i smisao nisu bili.
Da bi popunio taj koncept, Oiši je predložio dimenziju psihološkog bogatstva, unutrašnjeg života, koju karakteriše niz složenih iskustava koja menjaju perspektivu, ali nisu obavezno srećna ili smislena. Psihološko bogatstvo života obuhvata kaleidoskopsku prirodu ljudske avanture u njenoj veličanstvenosti, kao i u njenoj bedi i slabosti – i svemu između.
Dobar život određuju tri bitna faktora – srećan, smislenost i psihološko bogatstvo.
Kao posebna dimenzija dobrog života, psihološko bogatstvo se na više načina razlikuje od postojeće hedonističko-eudiamonske dihotomije. Na primer, ako je naglasak srećnog života na pozitivnim emocijama i sigurnosti, a naglasak smislenog života na svrsi i koherentnosti, onda su obeležja psihološki bogatog života raznovrsnost, interesovanje i perspektiva.
Ako pozitivan način razmišljanja podstiče sreću, a moralni principi olakšavaju smislenost, onda radoznalost i spontanost podstiču i olakšavaju psihološko bogatstvo. Ako je ishod srećnog života lično zadovoljstvo, a ishod smislenog života društveni doprinos, onda je ishod psihološki bogatog života – mudrost.
Bašta kao metafora blagostanja
Da biste istražili tri konstrukta blagostanja, razmotrite metaforu prelepe bašte. Možete osetiti hedonističko blagostanje u šetnji svojom divnom, rascvetalom baštom. A možete doživeti i eudiamonsko blagostanje dok uživate u svrhovitosti koju vam vaša bašta daje time što o njoj brinete i delite njene darove sa drugima. Ali, vaša bašta nije uvek u punom cvetu, miomirisna i raskošna. A psihološko bogatstvo nastaje kroz njene sezonske promene, kroz procese sušenja, sađenja, negovanja, borbe protiv štetočina… Vaša bašta se stalno menja. Tu su različiti stanovnici iz biljnog i životinjskog carstva koji prate vođstvo prirode. Dok pratite njene metamorfoze, njenu prazninu i uspavanost, rast i cvetanje, možete prepoznati bogatstvo, čudo i mudrost razvoja života, kojima i sami pripadate. Ovo su pojedini Oišijevi odgovori na ključna pitanja o psihološkom bogatstvu.
Kako dakle, izgleda psihološki bogat život?
Psihološki bogat život pun je radoznalosti i istraživanja. Ne kao da stalno jurite za novim i uzbudljivim iskustvima, već ostajete otvoreni za saznanja o sebi i životu u svoj njegovoj punoći, ne ograničavate se na udobnost onoga što već znate.
Šta omogućava da naša iskustva, čak i ona teška i izazovna, doprinesu dobro proživljenom životu?
Razmotrite razlike između materijalnog i psihičkog bogatstva. Materijalno bogatstvo – novac, imovina, opipljivo je. Psihološki ekvivalent materijalnog bogatstva jesu naše priče. Naše spoznaje, srećna sećanja, uvidi, kojima dajemo doprinos životima drugih. Ali kada je u pitanju psihološko bogatstvo, teška iskustva su ta koja nam pomažu da rastemo i vidimo stvari na nov način, da širimo perspektivu, a to doprinosi našem unutrašnjem bogatstvu, svesti, duhovnoj širini i mudrosti. Takva iskustva zaokupljaju našu pažnju i ako se bavimo njima na pravi način, transformišu se u uvide i spoznaje koji postaju deo nas i koje možemo deliti sa drugima.
Različiti ljudi mogu imati ista ili vrlo slična iskustava. Ali, za jednu osobu, ova iskustva se integrišu i daju nove uvide i perspektivu, dok za nekog drugog, ona ostaju zanimljivi, ali nepovezani događaji, koji ne doprinose rastu. Ova nedoslednost ima veze sa ličnošću, sistemima vrednosti, načinom razmišljanja. Recimo, ako je nekome važan estetski faktor, onda bavljenje umetnošću koja izaziva razmišljanje može biti transformativno za tu osobu, dok će neko biti nedotaknut, jer ga takve vrednosti ne zanimaju. Takođe, važna je sklonost samorefleksiji, jer ona je faktor integracije isustva, uz pomoć samorefleksije teška i izazovna iskustva postaju deo bogatstva dobro proživljenog života. Kada duboko razmišljamo o svojim iskustvima, veze i uvidi koje prikupimo, akumuliraju se i stvaraju bogatiju celinu.
Zašto je promena perspektive tako važna?
Promena perspektive je karakteristika rasta i razvoja. Nova iskustva mogu biti transformativna, jer nas ohrabruju da se bavimo njihovom složenošću na načine koji utiču na razumevanje sebe i sveta oko sebe, a to podstiče lični rast i razvoj. Ali, osoba može biti sklona novim iskustivima zarad traženja senzacija i uzbuđenja, i to ne mora promeniti ništa u pogledu načina na koji vodi svoj život. Dakle, promena perspektive je pokazatelj da smo bili u stanju da savladamo novinu, složenost i dubinu iskustva na nov, pronicljiv i integrišući način.
Da li iskustva „iz druge ruke“, kroz književnost i film mogu doprineti psihološkom bogatstvu?
Velika književnost, poezija, film, muzika i umetnost, mogu značajno obogatiti naš unutrašnji život. Ljudi su stvorili umetnost i kulturu da bi „skladištili“ iskustva „iz druge ruke“, da bi izrazili svoje uvide i načine na koje se nose sa životom, da bi prikazali ono što u njemu pronalaze i da bi to podelili sa drugima i pomogli im da se orijentišu u tom bogatstvu, da biraju ono što njih same inspiriše, pokreće, potresa, što rezonira sa njihovim unutrašnjim životom. Snažan roman nam omogućava da u roku od nekoliko sati iskusimo radosti i tuge nečijeg života, a zamišljeni (i izmišljeni) svetovi koje pisci stvaraju, mogu biti veoma živopisni, duboki i višeslojni.
Kako možemo psihološki obogatiti svoj život?
Dobre lekcije se mogu naći u istraživanjima o žaljenju. Kratkoročno žaljenje se obično odnosi na nešto što ste uradili, dok se dugoročna kajanja odnose na ono što niste uradili. Kada o tome govore stari ljudi, najčešće izražavaju žaljenje zbog toga što neka iskustva nisu stekli, što se na neke stvari nisu odvažili i nisu učinili ono što su želeli, onda kada su mogli. Svest o tome da život prolazi i da se prilike ne ukazuju stalno, pomaže da budemo spremniji na promene, da im krenemo u susret i prigrlimo ih kada se one „obrušavaju“ na nas. Psihološko bogatstvo podrazumeva prihvatanje života onakvog kakav je, u celini, sa svim teškim i neprijatnim iskušenjima i događajima. Ako priče koje akumuliramo i delimo sa drugima smatramo valutom psihološkog bogatstva, mnoga naša iskustva mogu dati nove uvide i pokrenuti nekog na rast, čime se i naše bogatstvo uvećava.
Srećan život je sjajan. Život sa smislom je sjajan. Ali, kada je teško doći do sreće i smisla i dalje možete iskusiti blagostanje i imati dobar život dostojan divljenja, tako što ćete sticati psihološko bogatstvo i mudrost i deliti ih sa drugima.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
