Intervju: Una Nikolić, DJ i vlasnica concept storea FAB LIVING BY UNA
O tome da je klabing u Beogradu sve življi i da sve više privlači ljude iz susednih zemalja i Evrope, svedoče krcati klubovi i ozarena lica onih koji su izašli u noćni provod u potrazi za zabavom, plesom, druženjem ili srodnom dušom. DJ pultom sve češće vladaju žene, a mase su na nogama zbog tonova koje im “serviraju” na tacni nasred podijuma. Jedna među njima je i Una Nikolić, žena koja uspeva da radi danju i noću, da ujedno bude mama i poslovna žena i da se približi svakoj vrsti publike. Otkrila nam je i to da za velike korake i promene nikad nije kasno, kao i da muzika i ples leče…
Kako izgleda jedan običan dan žene koja radi zapravo noću, i to kao DJ? A kako izgleda jedna noć u tvom životu?
Pa, radim i danju i noću, to jest, radim non-stop. (smeh) Mislim da je dobra organizacija ključ svakog uspeha, kao i naći balans između dana i noći. Naime, ujutru ustajem u 7, vodim svog sina Nou, koji je treći razred, u školu, gledam da istreniram od 8 do 9. Od 9 do 17 se bavim svojom firmom. Utorak i četvrtak su mi dani za istraživanje nove muzike, preslušavanje i vežbanje mikseva. Radim uglavnom 3 noći nedeljno, ostale odmaram u ulozi mame. Obožavam noć i sve što ona nosi, kao klinka sam bila noćna ptica i generalno mi treba malo sna. Kad ne radim, volim da izađem sa svojim prijateljima, slušam druge kolege, od svakog DJ-a na našoj i internacionalnoj sceni sam naučila nešto novo. Nema odmora. (smeh)
Da li žene u Srbiji polako počinju da vladaju klabing scenom i koji su muzički pravci i pesme koje pokreću svaku publiku?
Di-džejing je dugo bio izričito muški posao, ali se poslednjih 10 godina situacija drastično promenila. Sve je više žena di-džejeva koje svojom tehnikom, senzibilitetom, energijom i lepotom mogu da pariraju velikim imenima naše i internacionalne scene.
Što se tiče muzičkog pravca, o ukusima se stvarno ne može diskutovati jer elektronska muzika danas ima toliko podžanrova i teško je ostati dosledan jednom. Ono što definitivno pokreće svaku publiku je ono što svi znaju, disco i happy house, ali sve zavisi gde puštam muziku, za koga, da li je u pitanju bar ili klub… Mnogo je faktora sta će pokrenuti ljude. Tajna je biti dobro pripremljen i visoko adaptibilan.
Kako se promenio klabing u Beogradu u odnosu na izlaske pre 20 godina? Da li su se najviše promenila mesta, muzika ili ljudi?
Interesantno je da je pre 20 godina, kad sam počela da izlazim, elektronski zvuk bio ekskluzivno dostupan na zatvorenim događajima tog tipa, Kalemegdanu, u malom broju klubova, Sajmu itd. Danas svaki drugi bar, restoran, pored klubova, uvodi DJ program – što je dokaz da je elektronski zvuk sve bliži prosečnom slušaocu.
Šta najviše voliš da puštaš u klubovima i zašto? Da li možeš da nam opišeš osećaj kad vidiš ljude koji su uz tvoje tonove zaboravili na svakodnevicu, probleme i stres, ljude koji su se jednostavno prepustili plesu?
Moj muzički ukus je toliko širok da ne bih mogla da definišem sebe u jednom pravcu jer to zavisi od toga gde radim. Ako puštam u Josephini i Hiltonu, opredeliću se za vokale, deep house u sporijoj verziji… Ne mogu da dozvolim da muzika remeti prijatan razgovor za stolom tokom večere. Ako pak puštam u klubu, onda mogu sebi da dam oduška i u potpunosti budem ono što jesam i ispričam svoju priču kroz muziku koja je opet malo mračnija, brža sa manje vokala i više ritma.
Definitivno stojim iza toga da muzika leči, kad zatvorimo oči i dozvolimo da nas muzika ponese, tad vreme stane i više ništa nije važno. Pustimo telo da prati ritam i da nas muzika dotakne. Feedback publike je najvažniji, mada je teško svakog učiniti srećnim.
Kako bi opisala rad FAB living concept storea i koji su tvoji utisci o ukusu i stilu Beograđana kada je reč o modi, umetnosti, enterijeru…?
FAB living by Una concept store je moje treće dete, koje je prošlo velike izazove i sad se nalazi u mini-izdanju u Silosima u okviru Luke Beograd. Dve godine pandemije koju niko nije mogao da stavi u biznis plan, ulazak u “Treći svetski rat”, inflacija i sve ove krize, uticale su na kupovnu moć prosečne osobe. Budući da teško živimo, mi smo stvarno vanserijska nacija koja je uvek u trendu, super se oblači i pokušava da lepo živi. Svaka nam čast.
Kako bi posavetovala savremenu urbanu ženu kada je reč o načinu odevanja i uređenju prostora? Kako uskladiti stil sa svim njegovim zahtevima i život sa svim njegovim preprekama?
Englezi imaju tu fantastičnu izreku – less is more. Mislim da uz kombinovanje nekoliko dobrih komada, žena uvek može da bude tip-top; minimalizam u životu nam olakšava svakodnevicu.
Koliko je teško uskladiti privatni život i poslovni koji nije "od 9 do 5"? Koliko je teško biti mama i žena u različitim vrstama biznisa, kao i partnerka, prijateljica, ćerka, sestra…?
Pre svega sam mama, supermama rekla bih, ceo život sam mama jer moj stariji sin ima 26 godina, a Noa 10. Uvek sam bila i biznis žena, a sada i DJ. Imam veliku podršku bivšeg muža i porodice i Bilju koja je kao član porodice, koja mi daje stabilnost da je svaki dan skuvano, ispeglano. Dobra organizacija je ključ uspeha. Najmanje je vremena za mene realno, ali kada puštam muziku, u nju utonem i to je moj precious private time.
Kako bi jednom rečenicom pozvala ljude na svoj nastup, mlade i starije, zaposlene i nezaposlene, tužne i srećne, one koji vole da đuskaju, ali i one koji vole da stoje u ćošku sa pićem? Šta obećavaš svojoj publici?
Zaplešimo zajedno (smeh).
Koji savet bi dala ženama koje u svojim zrelijim godinama razmišljaju da promene profesiju? Kako pogurati i podstaknuti one koji su na početku, kao i one koji su pomislile da nemaju više šta da pruže?
Ma kakve godine, to su samo brojke, samo vera u sebe, želja, strast, šta god je to što nas pokreće, glavu gore i samo napred. Svi imaju nekome da sude, ali mi smo kreatori našeg života, a na kraju će nam ostati samo žaljenje da nešto nismo probali. Život je jedan i uzmimo sve od njega što nam pruža, a pruža toliko i nikada se ne zna gde nas sreća čeka. Samo hrabro i mudro.
Fotografije: WANNABE Media
