Današnja deca – kako odrasta i kuda ide generacija alfa

Deca milenijalaca i generacije X su spremna da preuzmu nasleđe – oni su naša budućnost i svet je njihov. To je generacija alfa, u koju, kako istraživanja pokazuju, opravdano polažemo velike nade.

Bumerska generacija se smanjuje, generacija X (rođeni između 1965. i 1980. godine) je i dalje u snazi, dok milenijalci (rođeni između 1981. i 1996. godine) vladaju – ali njihova deca, generacija alfa (rođeni posle 2013. godine) odrastaju i odrastaće u svetu drugačijem od onog koji poznajemo. Oni će zvanično stasati u novu generaciju 2025. godine, a istraživači se već bave faktorima koji utiču i koji će tek uticati na njihovo sazrevanje.

Ko je generacija alfa

Generacija alfa uključuje decu rođenu početkom 2010-ih, koja sledi iza generacije Z, rođena između 1997. i 2010. Na nivou čovečanstva, ova generacija bi mogla da obuhvati čak oko dve milijarde ljudi – to će biti digitalni domoroci, tehnički usklađenija i potkovanija od prethodne generacije. Takođe, to će biti prva generacija koja ne zna za vreme bez društvenih medija.

Rastuća svetska raznolikost po pitanju rodne i rasne prihvaćenosti donosi alfama veoma pozitivan uticaj – odrastajući u raznovrsnijem društvu, postaju otvoreniji prema onima koji se razlikuju od njih samih. Deca milenijalaca i X-ovaca izvor su optimizma i nade da se svet kreće ka inkluzivnom i prihvatajućem društvu.

Kako tehnologija definiše alfe

Generacija alfa će biti veoma opuštena sa tehnologijom, jer bukvalno odrasta sa smartfonom i tabletom u rukama i veoma je dobra u vizuelnom učenju. U savremenom svetu se ističe potreba za digitalnom detoksikacijom i vremenom koje treba da provedemo sami sa sobom ili sa drugima, bez telefona – u tom smislu, strahovanja za posledice sveprisutnosti savremene tehnologije u životima pripadnika alfa generacije postoje, ali ne možemo da znamo kako će to tačno uticati na njih.

U toku su dugoročne studije o tome kako vreme pred ekranom utiče na razvoj mozga, a rani rezultati nisu baš ohrabrujući i sugerišu da prekomerno vreme pred ekranom kod male dece dovodi do nerazvijenosti pojedinih delova mozga.

Pročitajte i ovo: Kako zagađenje vazduha utiče na zdravlje dece?

Kako će generacija alfa koristiti društvene medije

Društveni mediji će imati veći uticaj na alfe, nego na generacije pre njih – prethodne generacije nisu morale da uzmu u obzir digitalni otisak koji su roditelji ostavljali na svojoj deci dok su još bila maloletna, ali alfe moraju.

Svaka fotografija i svaka reč o detetu objavljena na internetu, na kraju postaje deo njihovog onlajn portfolija – alfe mogu biti zabrinute zbog Instragrama, pa čak i zbog Fejsbuk profila svojih roditelja.

Dugoročne implikacije digitalnog otiska tek treba da vidimo, tako da ne znamo šta može biti korisno ili štetno za decu – ali potrebno je da roditelji vode računa o tome šta objavljuju, jer se tim informacijama može pristupiti i mogu biti uzete u obzir (na ovaj ili onaj način), kada odrasli pripadnici alfa generacije negde budu aplicirali, želeći da unaprede svoju karijeru, pristupe nekom programu ili se kandiduju za javne funkcije. Možda vam ovo deluje paranoično, ili kao daleka superkontrolišuća budućnost, ali nemojte biti sasvim nonšalantni po tom pitanju. Pojam digitalnog otiska je sam po sebi uznemirujuć.

Kako će današnja deca negovati mentalno zdravlje

Roditelji generacije X i milenijalci su na udaru – sva ta potraga za savetima, grupama i radionicama koji će im pomoći da budu savršeni roditelji, ne može proći bez osećanja neadekvatnosti i krivice. Slike porodičnog sklada i srećne i nasmejane dece koje vidimo na društvenim mrežama, prikazuju samo uglancanu površinu, koja se možda zgužvala i isprljala dve sekunde posle fotografisanja. Neuredni i frustrirajući delovi roditeljstva se ne prikazuju i zato je slika nepotpuna, nerealna i – nezdrava. Ta podela stvara negativnu povratnu spregu i podstiče osećanje krivice kod roditelja. Ali, razvojno gledajući, to možda pokazuje deci da su mentalno i emocionalno zdravlje jednako važni, kao i fizičko.

Mnogi savremeni roditelji su ipak veliki zagovornici mentalnog zdravlja i govore o tome da decu treba rasteretiti i nastoje da im pruže dobar primer, pa tako mnoga deca rastu uviđajući važnost opšteg blagostanja. Generacija Z iz prve ruke razume važnost mentalnog zdravlja i zbog toga će verovatno biti dobri roditelji.

Kako bi generacija alfa mogla da pristupi roditeljstvu

Mnogi milenijalci su odlagali stupanje u roditeljstvo i imali manje dece, jer je, pored ostalih faktora, svetska ekonomska klima diktirala opreznost. Generacija alfa će se u odraslom dobu suočavati sa većim posledicama klimatskih promena i poznavanje pritiska kojim rastuća populacija opterećuje planetu, može uticati na izbor ove generacije da uopšte ima decu.

To su uopštena predviđanja istraživača koji se bave proučavanjem i procenama – budućnost nas može iznenaditi i prirediti nam neočekivane preokrete. Ali sa generacijom alfa očekujte da vidite tolerantnije i promišljenije ljude, koji bolje prihvataju razlike, imaju bolje društvene veštine i vladaju tehnologijom, svesniji su složenih društvenih pitanja i možda će umeti da pronađu odgovore na pitanja koja mi još nismo ni postavili.

Pročitajte i ovo: Savremene bake – generacija koja brine o sebi

Naslovna fotografija: pexels.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.