Intervju: Aleksandra Stefanović – lični i poslovni trener
Upoznajte Aleksandru Stefanović, koja je nakon dugogodišnjeg rada u HR sektoru započela samostalnu karijeru ličnog poslovnog trenera i konsultanta. Kao poslovni trener ona inspiriše ljude da začine svoj liderski stil i razviju sopstveni recept za liderski uspeh, dok kao konsultant pomaže organizacijama da postave smislene procese vođenja tima – koji obezbeđuju da se lideri i zaposleni međusobno bolje čuju, vide i razumeju. Iza sebe ima 25 godina rada u nekoliko regionalnih i internacionalnih korporacija, a u poslednjih 15 godina fokus je stavila na strateški razvoj zaposlenih. Aleksandra Stefanović je sa nama razgovarala o liderstvu, kulnarstvu, coachingu i biznis savetima koje bi i sama volela da je dobila, a u nastavku je podelila svoje bogato znanje i poslovno iskustvo.
Nakon uspešne karijere u HR sektoru, odlučila si se da postaneš leadership coach. Šta te je navelo na ovu odluku?
Dok sam radila u korporacijama, omiljeni deo posla mi je bio razvoj ljudi. Shvatila sam da kada se bavim dizajnom razvojnih programa ili kada direktno, jedan na jedan, radim sa ljudima na dodatnom unapređenju njihovih talenata ili prevazilaženju određenih poteškoća u radu sa ljudima, nemam osećaj da radim i izgubim pojam o vremenu. S druge strane, rezultati tog rada su bili vidljivi – jasno sam mogla da sagledam kako ljudi sa kojima radim stiču više samopouzdanja i sa većom lakoćom rešavaju liderske izazove. Te 2019. sam osetila da sam potpuno spremna da izađem iz korporacije i počnem da se bavim isključivo onim što jako dobro znam, u čemu istovremeno beskrajno uživam i čime drugima pomažem da i oni u svom poslu još više uživaju.
Kako funkcionišu tvoje liderske edukacije, da li su tailor made u odnosu na svakog klijenta ili nudiš univerzalne programe?
Kada su u pitanju inividualni programi, oni su u potpunosti prilagođeni, tailor made. To su vrlo praktični programi razvoja koje dizajniram u skladu sa iskustvom, okruženjem i potrebama klijentkinja. Na prvoj sesiji postavljamo cilj: kroz moju metodologiju dolazimo do jasne slike budućnosti – kako bi klijentkinja želela da stvari izgledaju, šta je to što bi je ispunilo, sa čime bi bila zadovoljna. Na osnovu te vizije, pravimo strategiju i korake kako da se ona i ostvari. Kada je u pitanju grupni rad, onda su programi univerzalniji i prilagođeni više kompaniji nego pojedincu.
Sa kojim izazovima se najčešće susreću klijenti kojima je potreban leadership coaching?
Najgrublja podela bi bila na izazove u liderstvu na gore i u liderstvu na dole. Nekim klijentkinjama je potrebna podrška za hendlovanje šefova, a nekim za rad sa ljudima u njihovom timu.
Koje su to univerzalne greške koje lideri prave a da toga nisu ni svesni?
Iz mog iskustva najčešća greška je preterana odgovornost koja često vodi u preveliku kontrolu i uključenost u sve detalje posla. Kada vidim da lideri prave ovakvu grešku citiram im naslov jedne knjige – “Ono što te je dovelo ovde, neće te odvesti tamo”. Veština liderstva leži i u puštanju, u dobroj proceni kome, kada, kako i koliko slobode dati.
Druga univerzalna greška je izbegavanje konflikata, nerazumevanje da su konflikti poželjni da bismo imali plodnu razmenu ideja i aktivirali moć kolektivne inteligencije. Manje iskusni lideri teže harmoniji po svaku cenu jer misle da je efektivan tim onaj u kojem vlada sloga. Njima zapravo nedostaje veština upravljanja konfliktima, tj. suprotstavljenim mišljenjima.
Da li ti se za savet češće obraćaju žene ili muškarci?
Ja sam se u startu opredelila da radim sa ženama i to vrlo eksplicitno komuniciram, tako da mi se najčešće za savet obraćaju žene.
Šta si i sama naučila i otkrila o sebi iz coachinga svojih klijenata?
Naučila sam zaista mnogo, to je za mene uvek dvosmerni proces. Izdvojila bih ove 3 stvari: 1. da nije važno koliko ja znam i mogu da pružim već koliko osoba sa kojom radim može da primi, 2. da nam je svima potrebna pomoć u određenim aspektima i da su ljudi koji su otvoreni da je traže uspešniji, i 3. da bi mi poslovni život bio lakši da sam na početku karijere i sama imala podršku u vidu ličnog trenera za liderstvo.
Sa kojom idejom je nastala tvoja prva knjiga “Liderstvo u zrnu soli”, kome je sve namenjena i na koji način se kulinarstvo i liderstvo prepliću?
Ideja je bila da čitaocima pružim poslovnu knjigu sa ozbiljnim temama kao što su kompanijska kultura, zapošljavanje novih ljudi, timski rad, procene potencijala i sl, pojašnjene kroz priče o hrani i kuvanju, kao i kroz primere iz domaće prakse i najnovija svetska istraživanja.
Namenjena je liderima koji su bez dovoljno pripreme zakoračili u tu ulogu i već se suočavaju sa izazovima rada sa ljudima, kao i iskusnim profesionalcima koji su u stalnoj potrazi za novim idejama koje bi im pomogle da naprave dobar tim, da zaposlenima omoguće smisleni posao, a sebi bolji balans u životu. Verujem da u mojim pričama koje povezuju hranu i biznis mogu da uživaju i oni koji tek planiraju da preuzmu odgovornost rukovođenja i budu uspešni lideri.
U mojim očima se kulinarstvo i liderstvo prepliću značajno: od toga da u liderstvu isto kao i u kuvanju treba da poseduješ radoznalost da istražuješ i snalažljivost da improvizuješ, preko toga da za dobro jelo nisu dovoljne dobre namirnice isto kao što za dobar tim nisu dovoljni dobri ljudi, pa do toga da se umetnost kuvanja uči celog života baš kao i umetnost liderstva.
Šta bi bilo prvo pitanje koje bi postavila, ili prvi savet koji bi dala nekome ko se ne oseća dobro na svojoj poslovnoj poziciji?
Pošto nerado dajem savete, pre bih postavila pitanje zbog čega je na toj poslovnoj poziciji iako se ne oseća dobro. Interesovalo bi me da saznam šta tu osobu koči da napravi promenu.
Koji biznis savet bi volela da si sama dobila na početku svoje preduzetničke karijere?
Volela bih da mi je neko ranije otvorio oči da je malo stvari i u životu i u poslu binarno, da ne funkcionišu po principu “ili ovo – ili ono”, već “i ovo i ono”, te da je lepota u izazovu pronalaženja pravog balansa između naizgled suprotstavljenih stvari: ljudi i profita, slobode i pravila, spontanosti i plana…
Na koji način pronalaziš balans između karijere i privatnog života i koliko je taj balans zaista bitan?
Za mene su karijera i privatni život dve strane istog novčića. Nekad smo možda više fokusirani na jedno, nekad na drugo, ali je važno da kad podvučemo crtu znamo zbog čega je tako i da li smo se zaglavili i previše fokusirali na nešto, Da sve stavim u balans pomažu mi dobra lična organizovanost, jasnoća poslovnog cilja i neizmerna ljubav i međusobna podrška u porodici.
Kako izgleda jedan tvoj radni i jedan neradni dan?
Radni dan ne počinjem pre 10, jer mi mnogo znače jutarnji rituali, volim da uđem u radnu atmosferu opušteno i polako (izuzetak su dani kada imam grupne treninge, kada znam da ustanem i u 5 ujutru da bih bila potpuno budna i puna energije za start u 9). Posle 3 sata pravim pauzu da prošetam psa i pojedem nešto lagano. Iza toga radim još maksimalno 2 sata. Onda se bacam na kuvanje ručka uz koje obavezno slušam neki pametni podkast ili zanimljivo predavanje. Posle ručka radim jedino ako je to potrebno nekoj od mojih klijentkinja, inače izbegavam.
Neradni dan mi se najčešće vrti oko hrane: odlaska na pijacu, kuvanja, druženja i pijuckanja uz dobru klopu…
Šta smatraš svojom “životnom misijom”?
Da moja porodica i ja živimo srećan život sa onim što imamo, svako u skladu sa svojim ličnim vrednostima.
Fotografije: wannabemedia.rs
Jovana Pantić je po formalnom obrazovanju modna dizajnerka i kostimografkinja, po životnim iskustvima novinarka, urednica, pokasterka, blogerka, ilustratorka, entuzijasta po pitanju pravljenja keramike… Uglavnom ne zna odakle da krene kada je neko pita čime se bavi. Voli rutine, deminutive, slaganje i rasturanje slagalica, origami i treš serije, žali se na svoje mačke, uvek pije dupli espresso i ne nosi naočare za vid onoliko često koliko bi trebalo. Enciklopedija je pop kulturnih informacija i komentar na većinu stvari joj je “paklić” – iako suštinski uživa u svemu što radi.
