Intervju: Ivana Marinković – influenserka i osnivačica agencije “Jedan frajer i bidermajer”
Upoznajte Ivanu Marinković, osnivačicu agencije “Jedan frajer i bidermajer”, influenserku, preduzetnicu, saradnicu na Institutu za srpski jezik, mamu i pre svega, jednu pravu frajerku. Sa Ivanom smo se od srca zapričali i porazgovarali o tome šta sve čini jednu frajerku, kako izgleda voditi uspešan samostalni biznis, u čemu pronalazi inspiraciju kada joj budući bračni parovi povere organizaciju svog najvažnijeg dana u životu, kao i zašto je važno živeti ono što radiš.
U nastavku intervjua saznajte na kojim uzbudljivim projektima Ivana trenutno radi, kako izgleda život jedne mame preduzetnice, na čemu je najzahvalnija i u čemu leži tajna njenog uspeha.
Hvala ti na ovom intervjuu! Kako si, kako se trenutno osećaš?
Hej, pa mnogo hvala na pozivu! Dobro sam i sve bolje. Vraćam se sebi i svojim vrednostima, polako završavam jedno životno poglavlje, obrađujem i varim sve što mi se u prethodnom periodu dogodilo i polako, što bi se reklo, „stajem na rudu“.
Većini ljudi si poznata kao “Ivana Frajerka”. Kako je nastao blog “Jedan frajer i bidermajer”, iz kog je proistekla agencija za organizaciju venčanja i svečanih događaja?
Blog je nastao nakon mog venčanja 2012. i inspirisan je ljubavlju, lepotom života, brakom i porodicom, kao i inicijacijom žene u neku novu životnu fazu. Imala sam potrebu da sebi stvorim jedan lepši, pomalo i utopijski svet i da skrenem misli sa realno teških životnih situacija u kojima smo se našli. Istovremeno mi je falilo kreative i svakodnevne lucidnosti, “nepodnošljive lakoće postojanja”, pa sam odlučila da se vratim svojoj velikoj ljubavi – pisanju. Ispostavilo se da, takođe, mnogo žena slično misli, oseća, živi i diše, Frajer je zbog kvalitetnih tekstova i inspiracija-snimanja koja sam organizovala jedanput sedmično sa prijateljima i saradnicima ubrzo postao vrlo čitan blog, pa su ubrzo usledili i prvi klijenti. U tom trenu kontaktirala me je danas jedna od najboljih prijateljica, a tadašnja mlada, da mi kaže da želi da joj organizujem venčanje i da je do te odluke došla prateći svoj osećaj i energiju. U tom trenu, mislila sam da je žena luda što poklanja toliko poverenje nekome ko se organizacijom venčanja, osim svog, nije bavio nikada u životu, ali se ispostavilo da me je povukla i poterala da se realizujem u dodatnom poslu. Kako se posao usložnjavao, bilo mi je potrebno više ljudi, i tako je od jedne osobe polako rasla i postala agencija za organizaciju i dekoracju venčanja.
Šta po tvom mišljenju čini jednu pravu frajerku i da li je svaka žena pomalo frajerka?
Hell, yeah! Svi mi imamo i muški i ženski princip u sebi, pa kao što su muškarci i nežni cvetići i junaci, tako smo i mi i ženskice i frajerke. Meni je baš bilo važno da spojim ta dva principa u sebi, i veliku nežnost i krhkost koja mi je izgledom i građom data, ali i veliku unutrašnju snagu koju ceo život osećam. Naučila sam da negujem nežnost koja pomera stene i da ne pristajem na bilo kakve podvojenosti u životu.
Istrajnost, upornost, ljubav prema životu, nežnost, duhovitost, lucidnost, luckastost, prihvatanje života kakav jeste, iskrenost u postupcima i reakcijama, uživanje u svakodnevici, životna energija koja rađa i stvara, kreira, bilo da je to ručak za porodicu ili događaj za druge ljude, ženski princip je onaj koji pomera ovaj svet.
Nakon više uspešnih organizovanih događaja, u čemu i dalje pronalaziš inspiraciju za kreiranje unikatnih venčanja?
Sada je “Jedan frajer i bidermajer” već jedna mala ženska ekipa-firma koja ima određene pozicije ko šta radi. Naučila sam da mnogo ljudi radi mnogo stvari neuporedivo bolje od mene i naučila sam da prepuštam i delegiram. Sada pretalentovana dizajnerka Nevena osmišljava set up-ove za venčanja, a floralistkinja carica-Bojana cvetne aranžmane. Nikica organizuje, vodi računa o protokolu i timeline-u. Sa mnom se konsultuju, a ja sada bukvalno dajem samo pravac, a ponekad ni to, i na tome beskrajno zahvalna i srećna – što sam se konačno okružila kvalitetnim ljudima i profesionalcima. Što se tiče dalje volje i želje za radom, zaista želim da ljudima na našim događajima bude prelepo, da uživaju i da slave život! Koliko želim da i nama bude lepo dok radimo, tako želim da i mladenci i njihovi gosti uživaju u svim detaljima koje smo specijalno za njih osmislili, u čitavom protokolu tog dana koji liči na njihovu ljubavnu priču i prati njen tok.
Imaš li sa nama da podeliš anegdotu sa nekog od organizovanih događaja?
Ovo je zanimljivo pitanje i svaki put se osetim kao duduk kada ne mogu da se setim nijednog konkretnog primera, ali verujte da su nam svi događaji doslovno kao deca, podjednako dragi i zanimljivi i svako venčanje i svaki događaj ima nešto specifično i “svoje”. Uglavnom imamo i neke anagdote “iza scene” koje gosti ne vide, samo mi znamo šta se dešava u bekstejdžu kako bi svi bili srećni i zadovoljni, i kako bi sve proteklo kako treba. Naučila sam da uživam i u “kiksevima” ili nepredvidivim situacijama. Događaji su živa stvar, uvek se nešto nepredviđeno “desi” nad čime nemate kontrolu, ali je to dodatna motivacija kada se u trenutku “pali lampcica” za rešavanje situacije.
Kako izgleda voditi uspešan samostalni biznis? Sa kojim si se izazovima susretala i zašto iz dana u dan biraš da budeš frajerka?
Iskreno da vam kažem, nisam imala apsolutno nikakav biznis-plan, nisam ni znala šta je to, koliko god izgledalo smešno nekom sa strane ko je u poslu. Imala sam viziju i misiju šta Frajer treba da postane i ka toj ideji išla. Najteže mi je bilo što sam se odjednom iz biblioteke i svoje zone sigurnosti obrela na tržištu u kome vladaju potpuno drugačija pravila, procenti, prodaja, ugovori, briga o saradnicima, kao i obaveza da odgovarate ne samo svojim imenom i prezmenom, već i imovinom da će sve biti savršeno. Prvi put sam se suočila sa tako velikom odgovornošću jer jedan događaj ne zavisi samo od mene, već od mnogo saradnika i podizvođača. Sećam se da sam imala aritmije i da sam se strašno plašila – šta ću ako se nešto, ne-daj-bože, sruši ljudima na glavu, šta ako nismo dobro premerili, šta ako se nešto nepredviđeno desi; sve dok nisam naučila kako da se zaštitim i dok nisam našla pouzdane saradnike. Zatim, kao većina žena sam se susrela i sa pasivnom agresijom, sa verbalnom, sa nipodaštavanjem “šta ti znaš, neću da razgovaram sa tobom jer si žensko”, sa “duhovitim” doskočicama, sa “izađi da potpišemo ugovor u mom novom automobilu” i sl. Sve dok nisam uspela da dam sebi sebe, dok se nisam utvrdila u samopouzdanju i shvatila koliko zaista vredim, doživljavala sam različite stresove. Velika blagodat privatnog posla jeste što sam vremenom sa njim rasla i naučila da ne ostavljam prostora uopšte za ovakav vid ophođenja, tako da ne izgubim suštinsku sebe i ne postanem “agresivna i nadrndana žena”. Sada se iz unutrašnjeg stava oseća bez ijedne izgovorene reči dokle se može i šta se može, a šta ne u komunikaciji i saradnji, samim tim – i ja se mnogo opuštenije i sigurnije osećam.
Uz “Jedan frajer i bidermajer” radiš kao istraživač saradnik na Institutu za sprski jezik, učestvuješ u kreiranju Rečnika SANU, baviš se influensingom, radiš na doktorskoj disertaciji… Kako uspevaš da se iskreno posvetiš svemu što radiš, koji je tvoj "recept"?
Nema tačnog recepta osim da zaista živiš sve to što radiš. Nemam maskiranja iz uloge u ulogu, samo sam tu gde jesam u datom trenutku, ja jedna kakva jesam sa svim vrlinama i manama. Naučila sam da ne moram sve najbolje da znam, niti da radim, ne moram druge ni da ubeđujem da vredim ili da nešto dobro radim ili ne radim, da ne moram 100% dati se svemu, ni tezi, ni Rečniku, ni detetu, ni Frajeru, da ne mogu biti 100% odgovorna za sve, da mene ima samo 100% u toku dana i da će u različitim fazama života podela tih procenata varirati i da sam dovoljno dobra i sa nesrazmernim angažovanjim u nekom životnom trenutku. Naučila sam da moju vrednost ne određuje koliko sam u različitim segmentima svog života uspešna, time sam se dosta rasteretila, radim koliko mogu i najbolje što mogu, grešim, učim, padam, ustajem i pokušavam da uživam u čitavom procesu sazrevanja.
Da li uz sve postojeće trenutno radiš i na novim, uzbudljivim projektima?
Mogu da najavim snimanje novog serijala VR akademije ženskog inovacionog preduzetništva u saradnji sa Ministarstvom za inovacije i tehnološki razvoj. Vrlo sam zadovoljna kako je ovaj projekat prošao, zamisao je da kroz potpuno besplatne lekcije -predavanja ženama damo smernice i osnovnu abecedu prilikom pokreteanja sopstvenog biznisa, nešto što mogu gledati i u autobusu, i kod frizera, i dok čekaju dete da završi sa sportskim aktivnostima. Preko leta ćemo raditi novi serijal predavanja sa apgrejdovanim sadržajem i aktuelnim poslovnim temama sa kojima se žene u poslu susreću.
Kako izgleda biti preduzetnica i majka istovremeno? Kako je majčinstvo promenilo tvoj pogled na svet?
Mnogo žena sa majčinstvom se odlučuje da kroči u preduzetničke vode jer privatan biznis ostavlja fleksibilnost vremena, iako radni dan duže traje. Život se sa rođenjem deteta menja iz korena, toliko da nisam mogla da pojmim dok nisam rodila dete. Sa druge strane, važno mi je da ne izgubim sebe i svoja interesovanja, koliko god imala svakodnevni tempo u toku dana skuvaj-operi-spremi-čuvaj-vaspitavaj-čitaj-izvedi dete napolje trudim se da što više uživam u roditeljstvu i kada sam sa ćerkom, onda sam potpuno i sa nepodeljenom pažnjom sa njom. Važno mi je da dobije ostvarenu, zadovoljnu i srećnu majku, kada podvučemo crtu, a ne neprestano isfrustriranu ženu koja urla po kući, nervozna što mora da radi i zaradi. Naravno da smo svi ljudi, da praskamo, urlamo od premora i opterećenja, i potpuno razumem koliko je energije za sve potrebno, zato je bitno da pravimo sebi filtere i izduvne ventile.
Važno je da osvestimo da su sve naši izbori i da ništa ne radimo zbog dece, već zbog sebe, a deca će osetiti veliko rasterećenje i blagodet toga što im nismo prebacili odgovornost za svoje živote.
Koji životni savet bi volela da si sama dobila i koji savet bi dala svim ženama koje žele da slede svoje snove?
Da slušaju sebe i svoju intuiciju, ali polako i smisleno. Da osveste reaguju li iz ljubavi ili iz straha. Trenutno je velika pomama ka stavovima vrlo jasne i decidirane odlučnosti i rešavati „preko kolena“, delovanja naprečac – ne dopada ti se posao koji radiš, menjaj ga; imaš problema u braku, razvodi se; rođeno dete ti skače po glavi, daj ga na još jednu aktivnost. Previše se isključivo i jednostrano posmatraju situacije, a rešenje uvek leži u nama i našim obrascima i konceptima života. Dajte sebi za sve vremena, ali ne neograničeno, ukoliko nešto ne funkcioniše. Lako je reći – ostavi posao i menjaj ako nisi srećna, ali neko se možda neće snaći u privatnom biznisu iako sve o tome teoretski zna, a moraće da plaća račune. Smisleno i mudro, promislite i testirajte šta je za vas najbolje, a ne to šta vam drugi preporučuju. Možda je rešenje da radite više poslova istovremeno. Možda sa suprugom možete ograničeno vreme zaista da probate da rešavate stvari i odlazite na bračnu terapiju. Sa detetom posvećivanje više fokusiranog vremena na odnos i traženje uzroka, a ne rešavanje posledice. Dala sam potpuno plastične, ali životne primere. Trudim se da kroz život idem realno sagledavajući sebe i druge, sa obema nogama na zemlji i sa snom u glavi koji se realizuje tako što svakoga dana korak po korak radite na njemu. Uz mnogo ludila i lucidnosti, ženske magije, čarobnog praha i zvezdane prašine.
Na čemu si najzahvalnija?
Ovo je jedno prelepo pitanje i moram da pomenem da svake večeri praktikujem sa ćerkom, pre čitanja priče, da obe kažemo na čemu smo zahvalne, ali i šta nam nije prijalo u toku tog dana. Ali isto tako praktikujemo i redovno “bacanje ženske magije”, neku molitvicu iz srca za lepe snove i mir u duši.
Zahvalna sam na svakom danu koji dišem i udišem. Na prilici da svakim korakom kreiram život kakav želim da živim, sa ljudima koji su kvalitetni, sa kojima mogu da podelim unutrašnje sadržaje bez straha od osude. Na tome što sam majka i što se ostvarujem kao žena. Na lekcijama, učenju, savladavanjima raznoraznih prepreka, na unutrašnjem osnaživanju kroz postupke i na učenju o sebi i drugima, iznova i iznova. Na prilici da kroz svoja iskustva, sopstvene dileme i prevazilaženja različitih situacija, indirektno pomognem i drugim ženama koje će tako možda bolje oslušnuti sebe i osvestiti neke nedozvoljene, neosvetljene i neiskazane delove ličnosti. Veliki je blagoslov i dar imati tu mogućnost danas, zahvaljujući mrežama, deliti iskustva, strahove, uspehe, neuspehe, nedoumice, talente. I radeći na sebi, svedočiti jednom čudu života, međusobnoj povezanosti i ženskoj podršci koja se preliva i povezuje nas na mnogo nivoa. Za mene je to zaista prava ženska magija, zahvalna sam i ponosna što sam kroz život uspela da je osvestim i na određeni način svojim delovanjem i proizvedem.
Fotografije: wannabemedia.rs
Jovana Pantić
