Japanska metoda pranja kose obećava zdraviju kosu
Duga, sjajna kosa već neko vreme ponovo zauzima centralno mesto u beauty trendovima, a sa njom raste interesovanje za rutine koje obećavaju zdravije vlasište i manje lomljenja. Japanska rutina pranja kose posebno privlači pažnju jer se svakom koraku pristupa prilično precizno. Pažnja počinje još pre šampona, nastavlja se na koži glave i završava načinom na koji se mokra kosa suši. Kada se detalji tog rituala uporede sa onim što danas znamo o strukturi dlake, nekoliko koraka zaista zaslužuje pažnju.
Kada razmišljamo o zdravoj kosi, najčešće posmatramo sjaj, ispucale krajeve, suvoću, frizz. Japanska rutina dosta pažnje usmerava nekoliko centimetara više, na samu kožu glave. To ima fiziološkog smisla, skalp je koža sa velikim brojem folikula i lojnih žlezda, a na njegovoj površini nalaze se sebum, znoj, mrtve ćelije, ostaci proizvoda i čitava zajednica mikroorganizama.
Savremena istraživanja mikrobioma skalpa pokazuju da se kod problema poput peruti menjaju odnosi između mikroorganizama, zajedno sa funkcijom zaštitne barijere kože. Zbog toga stanje skalpa može imati mnogo složeniju pozadinu od jednostavne podele na „suv“ i „mastan“.
Japanski način pranja počinje pre šampona
Jedan detalj koji se pojavljuje u japanskim preporukama lako je primeniti kod kuće. Pre tuširanja treba razmrsiti kosu, naročito ako je duga ili sklona petljanju. Razlog postaje jasniji kada kosa dođe u kontakt sa vodom. Vlas tada upija vodu, bubri i postaje podložnija deformaciji. Trenje između mokrih vlasi može dodatno da optereti kutikulu, zaštitni spoljašnji sloj dlake. Zato agresivno raščešljavanje zamršene mokre kose može da napravi više štete nego nekoliko minuta pažnje pre pranja.
Isti princip objašnjava zašto dugu kosu nema potrebe energično „ribati“ šamponom. Glavno mesto na kojem je potrebno temeljno čišćenje jeste skalp. Posebnu pažnju mogu da traže potiljak, područje iza ušiju i delovi na kojima je kosa najgušća, jer se upravo tu lakše zadržavaju sebum i ostaci preparata. Japanske preporuke naglašavaju i detaljno kvašenje pre nanošenja šampona, dovoljno vode omogućava bolju raspodelu pene, a pena smanjuje trenje tokom pranja.
Masaža skalpa ima zanimljivu naučnu pozadinu
Silikonske četke za skalp postale su veoma popularne, ali su za dobru masažu sasvim dovoljni i prsti. U japanskoj praksi četka se koristi kratkim, blagim pokretima po koži glave, bez povlačenja kroz dužinu kose, kako bi se skalp nežno stimulisao i šampon ravnomernije rasporedio.
Postoje i naznake da redovna masaža može da utiče na debljinu vlasi, jer mehanička stimulacija deluje na ćelije u dnu folikula koje učestvuju u ciklusu rasta kose. Ipak, dokazi su još ograničeni, pa masažu ne treba posmatrati kao prečicu do bržeg rasta. Njena najveća prednost je jednostavnija, pomaže da se skalp temeljno opere, podstiče prijatan osećaj cirkulacije i lako se uklapa u rutinu bez dodatnih proizvoda.
Ulje kamelije dobilo je zanimljivu savremenu potvrdu
Ulje ima važno mesto u japanskoj nezi kose, a posebno tsubaki, odnosno ulje kamelije, koje se tradicionalno koristi za sjaj i mekoću. Danas znamo da njegova uloga može da bude praktičnija od samog završnog efekta, određena biljna ulja mogu da prodru u vlas i pomognu joj da bolje podnese pranje, trenje i svakodnevno stilizovanje.
Zbog toga pre-shampoo tretman najviše koristi suvoj, farbanoj, blajhanoj ili lomljivoj kosi. Dobra alternativa tsubaki ulju je kokosovo ulje, koje je među najbolje proučenim kada je reč o zaštiti vlasi i smanjenju gubitka proteina tokom pranja. Važno je samo ne preterivati. Više ulja i duže držanje ne znače automatski bolji rezultat, a kod peruti, svraba ili osetljivog skalpa nanošenje ulja direktno na kožu glave može da bude loš izbor. U tim slučajevima je pametnije zadržati ga na dužini i krajevima.
Jedan od najvažnijih trenutaka dolazi posle tuširanja
Način na koji sušimo kosu može da napravi veću razliku nego što mislimo. Mokra vlas je osetljivija, pa grubo trljanje peškirom može da pojača mršenje, frizz i lomljenje. Zato je bolje da se višak vode samo nežno upije, idealno mekanim peškirom od mikrofibera ili pamučnom majicom, bez uvrtanja i trljanja dužine.
View this post on Instagram
Ni fen ne mora da bude neprijatelj zdrave kose. Problem nastaje kada se koristi na previsokoj temperaturi i preblizu vlasima. Mnogo bolja opcija je da se kosa prvo prosuši peškirom, a zatim fenira na umerenoj temperaturi, sa određene udaljenosti i uz stalno pomeranje fena. Zanimljivo je da ni dugo ostavljanje kose potpuno mokrom nije idealno, jer vlas tada duže ostaje nabubrela i osetljivija. Najjednostavnije pravilo je zato: što manje grubog kontakta sa mokrom kosom, a zatim kontrolisano i nežno sušenje.
Koliko često treba prati kosu?
Koliko često treba prati kosu zavisi od toga koliko se skalp brzo masti, koliko koristimo proizvode za stilizovanje, koliko smo fizički aktivni i kakvo je stanje kože glave. Ideja da kosu treba što duže „trenirati“ bez pranja nema mnogo smisla ako se na skalpu već nakupljaju sebum, znoj i ostaci proizvoda.
Češće pranje samo po sebi ne mora da znači i više oštećenja, posebno ako se koriste blagi proizvodi i kosa pere bez grubog trljanja. Mnogo je važnije kako se kosa tretira tokom pranja i sušenja nego broj dana između dva šamponiranja.
Tu se zapravo najbolje vidi logika japanske rutine. Dobro kvašenje, pažljivo pranje skalpa, nežna masaža, manje trenja i kontrolisano sušenje zajedno smanjuju svakodnevno opterećenje vlasi. Pošto se već oštećena vlas ne može vratiti u prvobitno stanje, najveći efekat dolazi iz toga da je što manje dodatno oštećujemo. Upravo zato kosa vremenom može da izgleda punije, zaglađenije i da lakše zadrži dužinu.
Autorka: Anastasija Pavić
Foto: Lummi / Maria Yaneva