Intervju: Jelena Milašinović, menadžerka za odnose sa javnošću Beogradske filharmonije
U srcu Beograda, gde klasična muzika susreće savremenu kreativnost, Beogradska filharmonija na najvišem nivou nastavlja misiju promovisanja umetnosti i kulture. Ova prestižna institucija ne samo da privlači svetski priznate umetnike, već i neprestano pomera granice klasične muzike kroz inovativne programe i projekte. Da bismo saznali više o njihovim planovima, izazovima i vizijama za budućnost, razgovaramo sa Jelenom Milašinović, menadžerkom za odnose sa javnošću Beogradske filharmonije. Jelena nam u intervjuu za easy life otkriva kako Filharmonija planira da ostane relevantna u aktuelnom kulturnom pejzažu, unoseći novi život u svet klasike i inspirišući nove generacije.
Slogan nove sezone, “Do poslednjeg takta”, zvuči veoma inspirativno. Šta Beogradska filharmonija njime želi da poruči i kako se to odražava na planiranje programa za sezonu 2024/2025?
Filharmonijski slogan za narednu sezonu, tendenciozno ima prizvuk požrtvovanosti i borbenosti jer se pred nama otvara put u novi vek. Sezona 2023/24, koja je pri samom kraju, bila je u znaku obeležavanja velikog jubileja – prvih 100 godina našeg orkestra. Međutim, i u novom veku, Filharmonija ima nameru da ostane dosledna svom karakteru i da nepokolebljivo i “do poslednjeg takta”, opravdava zašto je toliko voljena. Nastaviće da i dalje unosi život i jarke boje u svet klasike u koji uvodi brojne generacije, gradeći bolje društvo.
Ove godine nastavljate operska izvođenja na Kolarčevoj pozornici. Kako ste se odlučili za izazovan projekat transformacije Kolarčeve zadužbine u opersku scenu? Šta je inspirisalo ovu odluku i koje nove mogućnosti otvara za Beogradsku filharmoniju?
Pre dve sezone smo započeli sa poluscenskim izvođenjem opere u Kolarčevoj zadužbini, što je za nas predstavljalo apsolutni izazov ogromnog kreativnog potencijala. Pretvaranje inače male Kolarčeve bine u centar uzbudljivog dramskog odvijanja uz maštovita i inovativna rešenja, donelo nam je nezaboravno iskustvo – zato sezonu velikog jubileja završavamo uz opersku galu, ovoga puta uz “Madam Baterflaj” Pučinija sa šefom-dirigentom Gabrijelom Felcom. Pored božanstvene muzike u izvođenju našeg orkestra i vrhunskih svetskih solista, publici ćemo scenskim rešenjima dočarati atmosferu Japana u kome je smeštena radnja ove priče. Ukoliko još ne možete da poverujete da će Beogradska filharmonija imati nebeski svod i talasanje mora usred koncertne dvorane, možete u to da se uverite u nedelju 9. juna, kad ćemo zbog velikog interesovanja ponoviti izvođenje ovog remek-dela.
Na koji način je sezona 2023/2024. uticala na razvoj Beogradske filharmonije i koje su ključne lekcije koje ste izvukli iz ovog perioda?
Jubilarna sezona nije bila samo povod za slavlje, već i momenat za skidanje “ružičastih naočara” kroz koje se naša institucija često posmatra. Pored toga što svakog petka Beogradska filharmonija usrećuje odanu publiku, Beograd kontinuirano čini centrom muzičkog sveta, prikazujući svetu najlepše lice svoje prestonice. U nadi da će, kao takva, biti dostojnije vrednovana, Filharmonija hrabro želi da i dalje bude pokretač, inspiracija i oaza – i za narednih sto!
Beogradska filharmonija neprestano nastoji da bude u centru svetske umetničke scene. Da li možete da nam najavite neke od umetnika koji će gostovati naredne sezone?
Od septembra 2024. do juna 2025, predstavljamo 25 koncerata uz plejadu svetskih zvezda poput Mihaila Pletnjova, Gidona Kremera, Nikolaja Luganskog, Ksenije Sidorove, Emanuela Paija, Zavijea de Mestra, Marija Brunela i mnogih drugih. Veoma ponosno najavljujemo ova imena zato što toliko superstarova u sezoni jednog orkestra daje utisak da je pred vama program Berlinske, Londonske, Njujorške ili Pariske filharmonije, bez ikakvog preterivanja!
Kako Beogradska filharmonija prilagođava svoje programe da bi privukla širi krug ljubitelja muzike, uključujući i one koji možda nisu tradicionalno vezani za klasičnu muziku?
Dobrim balansom, vrhunskim kvalitetom i kreativnom komunikacijom. Programski iskoraci su česti i u okviru redovnih koncertnih sezona, što izaziva radoznalost ne samo kod najlojalnije publike. Koncerti na otvorenom Beogradske filharmonije čuveni su kao najmasovnije okupljanje oko klasične muzike i daju odličan primer kako se široj publici može prići uz vrhunsku svirku, prijemčiv program, a sve to u atmosferi piknika koji ruši uobičajene barijere i norme. Pre nekoliko godina je Filharmonija imala i program Late Night Classic sa filharmoničarima u ulogama di-džejeva uz koje je klasična muzika bila deo beogradske klabing scene. Novogodišnji koncerti Beogradske filharmonije odavno su poznati kao najluđe muzičke žurke u gradu, a nadamo se da ćemo i u budućnosti nastaviti sa nastupima na alternativnim lokacijama koji privlače publiku željnu novih slušalačkih izazova.
U kojoj meri koncept “izlazak iz okvira uz zadržavanje standarda” utiče na izbor programa i gostovanja umetnika u novoj sezoni?
Utiče u velikoj meri jer smo stekli ogromno poverenje naše publike upravo izborom gostujućih umetnika, uz programe koji svakog petka nude nešto novo. Etabliranje sopstvenog izraza uz konstantno pomeranje granica inovativnosti i istraživanje svežeg pristupa, kriterijum je koji sebi postavljaju najbolji. Samo na taj način ne dolazi do zasićenja i publika ostaje verna svojim brendovima, bez obzira o kojoj se oblasti radi. Publiku koja redovno dolazi na naše koncerte u sezoni, navikli smo na autentičnost svakog nastupa, zato su ulaznice za koncerte Beogradske filharmonije skoro uvek rasprodate, pa se uvode one za stajanje. Upravo smo nedavno imali jedan fantastičan iskorak uz violinistu Danijela Rolanda koji je izveo novu verziju Vivaldijevih Godišnjih doba kompozitora Maksa Rihtera, prikazavši aktuelnost muzike baroka iz vizure modernog muzičkog doba.
Primer sličnih “egzibicija” u narednoj sezoni biće uz multiinstrumentalistu Sergeja Malova, koji svira ne jedan, već tri instrumenta! Njegov nastup sa Beogradskom filharmonijom biće pravi “one man show”, jer će svirati na violini, violi i violončelu, a pored toga će još i predvoditi orkestar. Malo li je?!
Kako se pripremate za predstojeća evropska gostovanja i koje zemlje su uključene u plan?
Gostovanja i turneje su važni za orkestar zbog pozicioniranja na novim muzičkim tržištima, iskustva sviranja u različitim dvoranama i zbog razmene sa novom publikom što je uvek jedinstveni doživljaj. Za kraj naredne sezone 2024/25. planiramo gostovanje u Dortmundu gde ćemo nastupiti sa tamošnjom Filharmonijom pod palicom zajedničkog šefa-dirigenta Gabrijela Felca. Kolege iz Dortmundske filharmonije već dobro poznajemo jer smo 2021. godine izveli Betoven maraton, svirajući sve simfonije naizmenično u jednom danu, a čuvenu Devetu smo izveli zajedno, te je bilo preko 200 izvođača na bini.
Beogradska filharmonija je poznata i po svojim koncertima za bebe. Kako oni doprinose misiji Filharmonije i njenoj vidljivosti na svetskoj sceni?
Koncerti za bebe su odavno pravi hit na domaćem terenu, a odnedavno i na međunarodnom planu. Video koji smo objavili sa jednog od koncerata, postao je viralan uz milionske preglede, pa već nedeljama dobijamo upite iz Argentine, Brazila, Japana i drugih zemalja sa željom da podelimo naša iskustva. Publika iz celog sveta ostavljala je komentare tagujuće najbolje Filharmonije sveta, sa molbom da i one naprave sličan program za svoje najmlađe. Naši koncertići su jedinstveni po tome što orkestar u punom sastavu svira za bebe koje su smeštene tik pored, na strunjači na kojoj mogu da se igraju i slobodno se prepuste uživanju u muzici. Pored toga što na našim koncertićima dočekujemo publiku iz celog regiona koja namenski dolazi u Beograd samo zbog njih, sa velikim entuzijazmom sviramo za bebe i van Beograda, kao što je to u saradnji sa Galerijom Matice srpske u Novom Sadu.
Filharmonija je mnogo puta bila trendseter uz kreativne koncepte i ideje kojima je rušila barijere i skidala “prašinu” sa uobičajene prezentacije klasične muzike. Ali kad ste pionir i inovator u oblasti koja je od suštinske važnosti, a odnosi se na edukaciju i ulaganje u buduću publiku, onda nas to čini neizmerno ponosnim.
Da li možete da nam kažete na kom nivou realizacije se trenutno nalazi projekat izgradnje nove zgrade Filharmonije i kako očekujete da će novi prostor uticati na budući rad i mogućnosti ustanove?
Nova Koncertna dvorana Beogradske filharmonije nije samo od ogromnog značaja za razvoj našeg orkestra što je odavno zasluženo, već je zamišljena kao novi simbol i svetionik kulture u regionu. Planirana je kao moderan umetnički hab, inovativna i progresivna tačka umetničke razmene. U ovom momentu, projekat je u svojoj završnoj fazi nakon čega bi trebalo da usledi priprema za gradnju. Za mnoge od nas je to veliki san i nada da će nova zgrada doneti budućnost kakvu zaslužujemo.
Fotografije: WANNABE Media
Pitanja: Nikola Gudelj
