Kako prevazići čitalačku krizu i vratiti se knjigama?
Da li vam se ikada dogodilo da vam čitanje jednostavno ne ide? Da li znate kako je kad se trudite i trudite, ali prosto ne možete da se fokusirate na knjigu? Počnete da čitate onu koja vam toliko dugo stoji na listi želja, noseći se mišlju da je to idealna knjiga za vas. Međutim, kako krenete da je čitate, hvatate sebe da apsolutno nemate pojma šta ste pročitali nakon nekoliko stranica, pa se vraćate i čitate pasuse iznova, znajući da će ceo proces biti mučenje, ali u nadi da ćete, kao iskusna čitateljka, prevazići izazov. Ipak, odustajete i uzimate neko lakše štivo uz obećanje da ćete se ovom vratiti kasnije. Ni ta nova knjiga vam nešto ne ide. Gledate slova, ona gledaju vas i ti pogledi nisu baš prijateljski. Radnja vam jednostavno ne ulazi u glavu. Pitate se šta nije u redu s vama, pošto zaista volite da čitate i uživate u knjigama. Tada se javlja i onaj iznenadni poriv za pregledanjem društvenih mreža, besomučnim skrolovanjem po Instagramu, guglanje apsurdnih misli koje vam inače nikad ne bi pale na pamet. Hvatate sebe da, čitajući knjigu iz čista mira, odlazite na Instagram i provodite dva sata gledajući reels sa mačkama koje rade smešne stvari. Ili odlazite na Google i pretražujete koje su razlike između leoparda i pume i koja sve plemena danas postoje u Africi.
E, u tom trenutku pitanja kreću da se množe. Kako je moguće da baš ja, kao neko ko čita toliko knjiga na godišnjem nivou, ne mogu da se fokusiram ni na jednu knjigu i radije bih radila bilo šta drugo nego da čitam? Da li sam ja to prestala da volim knjige? I kako sad da nastavim da živim? Niste prestali da volite knjige, samo ste upali u čitalačku krizu i prezasitili se. I ne brinite, dešava se onda kad se najmanje nadate i dešava se i nama koji čitamo između 40 i 50 knjiga godišnje. Zapravo, meni lično baš onda kad se preforsiram i u kratkom vremenskom periodu pročitam više tematski ili stilski potpuno različtih knjiga. Tada mi bude malo muka svega, a od skoro sam počela da prihvatam da je to skroz okej i da baš tada i treba napraviti pauzu kako bismo kasnije nastavili da u knjigama uživamo kao nekad. Da li je uopšte moguće prevazići čitalačku krizu? Naravno da jeste. Sigurna sam da će vam ovih nekoliko saveta u tome pomoći.
Probajte ponovo da čitate svoju omiljenu knjigu
Znam, znam, ne voli svako da se vraća knjigama. Nije knjiga film da je pogledaš za dva sata. Knjiga zahteva vreme i fokus. I sama se izuzetno retko vraćam knjigama, ali nekoliko puta mi je ova metoda baš pomogla da se izvučem iz čitalačke krize. Prosto je – ako nešto zaista volite, znači da u tome uživate i da taj osećaj traje čak i kada s tim završite. Takođe, omiljena knjiga je ono nešto poznato, nešto gde nema neprijatnih iznenađenja i nešto što je provereno dobro. Znate da vas neće smarati i da vam neće biti dosadno. Možda vam upravo zato čitanje omiljene knjige pomogne da izađete iz čitalačke krize. Čitaćete nešto poznato, nešto za šta znate da vam se dopada i sigurno će vam biti intreresantno zato što, kad istu knjigu čitamo u različitim životnim fazama, doživljaj je svaki put drugačiji. Primetićete mnogo novih stvari i motiva koje ste ranije možda prevideli, te će i vaše shvatanje knjige biti celovitije i sveobuhvatnije.
Probajte da čitate tinejdž ili YA roman
Došli smo do mog najvećeg guilty pleasure-a. Odnosno ne, ne postoji grešno zadovoljstvo, vreme je da izbacimo taj izraz iz upotrebe jednom zauvek. Postoji samo zadovoljstvo i skroz je u redu da nekad čitamo knjige samo i isključivo iz razonode. Za mene je najveća razonoda young adult književnost, odnosno književnost za mlade. A tako sam otkrila i da young adult književnost može biti sjajna stvar za izlaženje iz čitalačke krize. To su knjige napisane veoma jednostavnim stilom i akcenat je na priči, a prepuni su najrazličitijih potpuno suludih situacija. Pored toga, namenjene su tinejdžerima i uvek imaju važnu pouku, a ni za nas odrasle nije loše ponekad da se podsetimo upravo tih pouka koje tako lako zaboravljamo. Lakoća sa kojom se ove knjige čitaju je upravo ono što ih karakteriše i zbog toga bi nešto iz ovog žanra moglo da vam bude od pomoći. Veoma često su napisani slengom ili jezikom mlađih generacija i puni su humora. Radnja obično ima klasičan tok gde se junak/junakinja uvaljuje u problem iz kog se na kraju nekako izvuče, a na sve to imamo roditelje i ceo taj momenat generacijske razlike koji je uvek jedan od centralnih motiva u knjigama ovog žanra. Sve to ovakve romane čini veoma jednostavnim i zabavnim za čitanje, a upravo lagana štiva su nam potrebna kad nas uhvati čitalačka kriza.
Čitajte kratke priče!
Pozdravljanje sa obimnim romanima i vraćanje kratkoj formi je verovatno najbolji način da prevaziđete čitalačku krizu. Zašto? Zato što je radnja i ideja kratkih priča sažeta i dolazite do ideje za mnogo manje vremena. Majstori kratke priče poput Rejmonda Karvera, Itala Kalvina ili Rumene Bužarovske, tačno znaju kako da uhvate pažnju čitaoca. Nije lako razviti priču na tako malo strana i u njih smestiti sve ono što želite da kažete. Ako je autor dobar, kratka priča može na 10 strana ispričati mnogo više nego roman od 500. Još jedan aspekt priča koje ih čine savršenim za izlazak iz krize jeste taj što često nisu povezane jedna sa drugom i ne morate da ih čitate u kontinuitetu. Možete pročitati jednu priču, pa napraviti pauzu od nekoliko dana, pa tek onda nastaviti sa sledećom. I tu nema bojazni da će vam knjiga dosaditi. Svako može u jednom sedenju da pročita jednu kratku priču, pa da posle kratke pauze nastavi. Dok trepnete, pročitali ste celu knjigu. Moja lična preporuka uvek su priče Rumene Bužarovske, makedonske književnice koja je i kod nas sa svojim pričama napravila boom i dospela na listu najpopularnijih autorki iz regiona.
Pokušajte da čitate knjigu sa nekim u paru
Da li ste ikada razmišljali o tome kako biste voleli da čitate knjigu zajedno sa nekim, pa da onda o njoj diskutujete? Ako ste veliki ljubitelj knjiga, sigurno da jeste. E pa, onda je možda vreme da napravite svoj mali čitalački klub koji ne mora da sadrži više od dve osobe. Dovoljno je da imate nekog ko s vama deli iskustvo čitanja iste knjige. Ne samo da ćete imati s kim da razgovarate o knjizi, već će vas i motivisati da na određeni način naterate sebe da čitate više. A diskusija o knjizi ima posebnu čar. To je nešto što nam svima nedostaje kada čitamo knjigu koja nas obara s nogu i to tek vidimo prvi put kada iskusimo razgovor o njoj. Pravilo da više pari očiju vidi bolje od jednog se posebno pokazuje kao tačno kada je u pitanju tumačenje književnog dela. Kada se više različitih viđenja spoji i kada se o njima prodiskutuje, shvatanje dela postaje mnogo celovitije. Dakle, čitanje u društvu zaista ima mnogo benefita i svaki od njih doprinosi tome da ćemo biti motivisaniji i da će nam biti manje teško i mrsko da se uhvatimo knjige.
Napravite pauzu
Naravno, ako nijedan od ovih načina ne deluje – prosto dozvolite sebi da napravite pauzu. Ništa u životu ne treba raditi na silu. Ako vam knjiga ne ide, ostavite je. Život je suviše kratak da bismo radili bilo šta što nam ne prija, čak i ako ste ona osoba koja mora da završi svaku knjigu koju uzme u ruke. Ništa vi ne morate. Osim da slušate sebe i svoju intuiciju. Nekad prosto nije pravi trenutak za neku knjigu. Nekad samo treba sačekati malo, pa je pročitati tad, možda se ispostavi da je to knjiga koje ćete se sećati celog života. Ovo vam govori osoba koja je 3 puta počinjala da čita Braću Karamazove i tek iz trećeg puta je pročitala celu, nakon čega joj je ta knjiga dospela na listu knjiga života. I da, ako nastavite da čitate moje tekstove, često ćete naleteti na baš taj izraz. To su knjige koje nas promene, prodrmaju iz temelja i protresu nas tako da te potrese osećamo i nakon nekoliko godina.
Ne zaboravite da svi mi u toku dana dobijamo hiljade različitih informacija i vrlo često nismo svesni koliko to može biti umarajuće. Mnogo informacija primamo pasivno i ne znajući koliko sve to utiče na nas. Možda vam je zaista od svega toga potreban odmor, te ga stoga nije loše nekad sebi i priuštiti i vratiti se knjigama onda kada ih se zaista ponovo uželimo. Tako nam čitanje neće nikada biti teško i mučno, već će zadržati svoju čar i uvek predstavljati uživanje.
Zorana Karapandžin je studirala Skandinavske jezike i književnost, govori norveški kao maternji, guta knjige, stripove i filmove i istovremeno je i cat i dog person (da, moguće je biti i jedno i drugo). Više od čitanja možda jedino voli da priča o knjigama. Obožava putovanja i smatra da život nije život ako se ne ložiš na nešto baš jako.
