Intervju: Marija Nikolić – japanološkinja zbog koje ćete zavoleti japanski jezik i kulturu
Upoznajte Mariju Nikolić, diplomiranu japanološkinju, koja se skoro čitavog života bavi japanskim jezikom, književnošću i kulturom. Svoj entuzijazam i fascinaciju Japanom deli sa svojim učenicima i pratiocima na svom Instagram profilu Tagai.rs. Uz slogan Sanjate o zemlji izlazećeg sunca, a živite u zemlji padajućih ispita?, počela da drži časove mlađim kolegama sa Katedre za orijentalistiku. Sa svojim kolegama oformila je udruženje srpsko-japanskog prijateljstva Tagai što joj je otvorilo mnoga vrata. Pored japanskog, Marija predaje i srpski jezik Japancima. Kroz njenu učionicu prošli su mnogi, ali je možda najzanimljiviji momenat bio kad je japanski jezik predavala proslavljenom odbojkašu Draženu Luburiću, koji je te sezone igrao u poznatom japanskom klubu iz Hirošime. U nastavku možete da pročitate zašto je Marija zavolela baš japanski jezik, i da kroz njenu prizmu sagledate nesvakidašnje pojedinosti kulture istoka.
Kada se rodila tvoja ljubav prema japanskoj kulturi i jeziku?
Bila sam osmi razred i trebalo je doneti odluku koju srednju školu upisati. Privlačili su me strani jezici, ali sam volela i prirodne nauke. Jednom prilikom sam kod starije koleginice prvi put videla japansko pismo i naprosto sam se zaljubila – tako je sve krenulo. Upisala sam Filološku gimnaziju u Beogradu, smer za japanski, a zatim sam nastavila studije na Katedri za japanski jezik na Univerzitetu u Beogradu.
Kada i zašto si se odlučila da pokreneš svoj kurs i edukaciju?
Ljudi su me poznavali oduvek po organizaciji „Tagai“ u kojoj sam kao student sa svojim kolegama doprinosila promociji japanske kulture u Beogradu. Kasnije, kada su svi krenuli svojim putem, a ja prošla iskustva u prevođenju i držanju časova japanskog i srpskog Japancima, poželela sam da napravim kurs japanske kulture koji će biti interaktivan, pun zanimljivih informacija i koji će koristiti ljudima koji putuju u Japan, kao i zaljubljenicima u ovaj jezik i kulturu. Tako je nastao Prozor u Japan – kurs japanske kulture, a nekoliko meseci kasnije Prozor u japanski – kurs japanskog jezika za apsolutne početnike.
Čemu sve učiš svoje polaznike, pored japanskog jezika?
Kurs kulture Prozor u Japan je inicijalno počeo kao tromesečni kurs jer mi je bilo teško da se odreknem mnogih tema japanske kulture koje sam želela da približim našim ljudima. Kasnije je prerastao u dvomesečno intenzivno druženje uživo. Učimo od svega pomalo – o istoriji, jeziku, origamiju, japanskoj hrani, turističkim destinacijama u Japanu koje treba obići, praktičnim savetima kako se ponašati u Japanu, japanski bonton za stolom i mnogo toga još. Kurs sa mnom stalno raste i stalno dodajemo nove oblasti što me beskrajno raduje, jer mogu iznova da budem kreativna na svom poslu. Što se japanskog jezika tiče, učimo ga na posebnom kursu Prozor u japanski, dok ga na kursu kulture svakako upoznajemo kao važan aspekt kulture.
Šta bi poručila ljudima koji se plaše jezika i tokom učenja pomisle da je nemoguće da savladaju nešto što im je toliko strano?
Japanci imaju izreku Senri no mići va ipo kara, što bi se približno prevelo: I najduži put počinje jednim korakom, što bi otprilike značilo da ukoliko ima volje i ljubavi – prepreke koje nam nailaze na putu saznanja treba prihvatiti kao izazov i dati sve od sebe na tom putu koji je svojevrsno putovanje u procesu učenja. Nema kraja ovom putovanju. Ako je to nešto što volimo, naći ćemo način da prevaziđemo poteškoće. Najvažnije je, zapravo, uživati u procesu, na šta često podsećam svoje đake.
Da li su jezik i kultura jedne države neraskidivo povezani?
Jesu. Japan je daleka ostrvska zemlja i pravi je primer za to. Ne možete učiti jezik, a da se ne dotaknete kulture, tako da se trudimo da na našim kursevima objašnjavamo kulturološke pojave koje su neophodne da bi se jezik bolje razumeo i usvojio.
Koje su najveće kulturološke razlike koje si primetila pri odlasku u Japan?
Ovo pitanje je kao naslov za jedan pozamašni tekst. Bojim se da je već preobiman intervju, pa bih ovo pitanje ostavila za drugi put.
Čime te je Japan osvojio?
Sviđa mi se to što Japanci mnogo vole svoju zemlju i poštuju svaki aspekt svoje kulture. Prednjače tehnološki i u inovacijama, a opet nikada i nipošto ne zaboravljaju svoju tradiciju i kulturno nasleđe, pa zato mnogo toga možemo od njih da naučimo. Japan je prelepa zemlja sa prelepom prirodom, a Japanci to još od davnina umeju lepo da istaknu.
Koja su to mesta u Japanu koja bi po tvom mišljenju svako trebalo da poseti?
Za početak Tokio. Tokio je metropola koja je planeta za sebe, kako kažu. Morate ga doživeti kao pojedinac. Sve je načičkano i živo, isprepletano je moderno i tradicionalno. Možete ga više puta obilaziti i iznova otkrivati nove kutke. Pored toga što je kulturni centar, moderna i preuređena metropola, Tokio nudi i pregršt muzeja koji prednjače tehnološki, zatim umetničkih galerija, svakojakih restorana i mesta za noćni izlazak sa ubrzanim gradskim životom. Ali, ima i parkove – velike oaze mira, hramove, i nudi razne manifestacije u zavisnosti od doba godine kada ga posećujete.
Koje japansko jelo preferiraš i preporučuješ i da li se i sama baviš japanskom kuhinjom?
Japanska kuhinja je veoma raznovrsna i velika. Japanci imaju mnogo specijaliteta, pa ne bih mogla da izdvojim samo jedan. Pored toga što su veliki majstori u kuhinji – iza čega se krije veliko umeće i rad, japanska tradicionalna kuhinja je veoma zdrava. Japanci vole da kuvaju u skladu sa godišnjim dobima od svežih i dostupnih namirnica, pa na trpezi uvek imaju sezonske specijalitete. Kuhinja se zasniva na svežem povrću, svežoj ribi i morskim plodovima, ali i na fermentisanim proizvodima od soje, raznovrsnim turšijama, i uz to često jedu pirinač. Mnogo volim da kuvam za svoju porodicu i stalno isprobavam neke recepte. Moja ćerka je vegetarijanac, pa uvek imam opcije bez ribe i mesa za nju. Ona takođe obožava japanska jela, pa ih često spremamo kod kuće. Preporučujem da probate miso supu koja je jednostavna, ukusna i veoma zdrava, smatra se prirodnim probiotikom i Japanci je često piju uz doručak. Priprema se od sojine fermentisane paste, par kockica svežeg tofua i seckanog mladog luka. Takođe bih pomenula tempuru, japansko sezonsko pohovano povrće ili morske plodove. Zatim okonomijaki, poznat još i kao pica iz Osake, naziv jela prevodi se kao „pečem ono što volim“, jelo koje se priprema kao testo za palačinke sa povrćem i piletinom ili morskim plodovima i služi se sa majonezom i slatkim sosom terijaki koji je na bazi sosa od soje. Japanska jela su često vrlo jednostavna, na primer oćazu koji često spremam ćerki je kuvani pirinač sa naseckanom algom nori, pohovanim povrćem preliven zelenim čajem po izboru. Od slatkiša vrlo su popularni gnjecavi kolačići od pirinča moći kao i dorajaki veganske palačinke sa pastom anko od pasulja azuki. Kao što rekoh, izbor je veliki.
Koje tri japanske književnice i koja tri pisca bi svima preporučila i zašto?
Mnogo je dobrih japanskih pisaca i ima dosta prevođenih, pa bih, recimo, od ženskih preporučila mladu Sajaku Muratu i roman “Prodavačica”, zatim mladu i talentovanu Hiromi Kavakami i roman „Profesorova Tašna“, i nezaobilaznu Bananu Jošimoto i roman „Kuhinja“. Ako vam se one dopadnu, pišite i tražite nove preporuke. Što se muških pisaca tiče, izuzetni Jukio Mišima i roman „Zlatni paviljon“, neprikosnoveni Osamu Dazai i „Sunce na zalasku“ i nezaobilazni Rjunosuke Akutagava – zbirka „Rašomon“ sa odabranim pričama.
Ovih šest knjiga su dovoljan povod da se zaljubite u japansku bogatu kulturnu baštinu, a kako je Japan zemlja poezije, preporučila bih nezaobilaznu tradicionalnu haiku poeziju i zbirku „Oblak cvetova“ čuvenog Macuo Bašoa, ali i zbirku moderne poezije „Nemoj umreti“ spisateljice Akiko Josano koja mi je nedavno dospela šaka i koju ćemo verovatno skoro obrađivati na našim Japanskim književnim razgovorima. Inače, to je format gde se povremeno okupljamo preko platforme Zoom i razgovaramo o nekom od japanskih dela. To je jedan od naših projekata upoznavanja naših ljudi sa japanskom književnošću. U aprilu smo razgovarali sa sjajnim mladim japanologom Matejom Matićem o izuzetnom delu japanske kulture „Povest o klanu Heike“. Dobro došli ste da se pridružite ako volite pisanu reč.
Šta znači reč “origami” i da li se na tvojim časovima jezika pomalo igra i papirom?
Origami bukvalno znači savijati papir. Na časovima jezika retko, a na kursevima kulture često se zabavimo sklapanjem divnih figurica od papira. Jednom prilikom su me moje divne učenice ubedile da pred Novu godinu, umesto testa iz jezika, pravimo origami, pa sam im ispunila želju, ali smo pre toga uradile i kratak test. Volim da pred Novu godinu obradujem mlađe pravljenjem origamija i to često budu ukrasi od papira, kao i čestitke za Novu godinu.
U čemu leži lepota japanske ceremonije čaja?
Lepota japanske čajne ceremonije leži u atmosferi koju stvaraju okupljeni učesnici. Majstor čaja je zadužen da taj ambijent prenese na svoje goste, a oni zajedno doprinose uživanju i miru koji ovaj čin donosi. Japanska čajna ceremonija je izuzetno kompleksna; vodi se računa o svakom detalju koji se bira za tu priliku sa velikom pažnjom kako bi učesnicima sve bilo potaman. Baviti se čajnom ceremonijom je celokupan životni poziv. Potrebno je praktikovati je godinama kako biste stekli uslove da je proučavate i da možda jednog dana postanete majstor. Lepota je u procesu učenja i svakodnevnom meditativnom ritualu ispijanja kvalitetno napravljene šoljice čaja.
Šta smatraš najlepšim izrazom na japanskom jeziku?
Postoji jedna japanska izreka koja mnogo koristi nama, pogotovo danas kada smo preokupirani ubrzanim životom i svakodnevicom. Ona glasi Ići go ići e, a preveli bismo je kao: Svaki trenutak je za sebe. Jedna je od filozofija koje se prenose baš kroz čajnu ceremoniju. Mi smo ovde sada u ovom trenutku, prigrlimo ga i uživajmo u njemu jer se on više nikada neće ponoviti.
Da li kao “stranci” zaista možemo razumeti suštinu japanske kulture?
Učenje o drugim kulturama nas obogaćuje duhovno i svako iskustvo koje stičemo kroz upoznavanje drugih kultura nas menja nabolje. Japanska kultura je neiscrpna inspiracija i nepresušan izvor novih saznanja, tako da ako ste na onom prvom koraku neustrašivo se rešite i zakorače napred, pa vidite kuda će vas odvesti. Da li je to roman, ili makar jedna haiku pesma, ili pak uživanje u šoljici zelenog čaja, odvažite se. I kratak predah ispod krošnje rascvetale trešnje ako vam prija, onda je to prihvatanje japanske kulture na pravi način, a neke suštine su univerzalne.
Fotografije: wannabemedia.rs
Jovana Pantić
