Mentalno zdravlje majki – ključ za zdravu porodicu

Zdravlje majki predstavlja osnovu za blagostanje cele porodice, pa i društva. Uloga majke je kompleksna i zahtevna, i pruža osećaj radosti i blagostanja, ali veoma često i značajan stres usled velike odgovornosti koju sa sobom nosi. Razumevanje i podrška, kad je u pitanju period adaptacije i mentalno zdravlje majki, ne utiču samo na njih, već imaju dalekosežne posledice na zdravlje i razvoj dece, kao i na dinamiku cele porodice.

Koji su rizici kad je u pitanju mentalno zdravlje majki?

Razni faktori mogu uticati na mentalno zdravlje majki. Hormonalne promene tokom trudnoće i nakon porođaja mogu izazvati različita stanja i promene psihičkog stanja majke, što u nekim slučajevima može dovesti i do postporođajne tuge ili čak depresije. Pored bioloških faktora, socijalni i ekonomski uslovi takođe igraju značajnu ulogu. Nedostatak podrške, finansijske poteškoće i društvena očekivanja mogu dodatno opteretiti majke, čineći ih ranjivijim i manje rezilijentnim (otpornim) kad je u pitanju nošenje sa svakodnevnim situacijama i izazovima u odgajanju dece.

Dakle, trudnoća, porođaj i postpartalni period su često praćeni fizičkim i psihološkim promenama. Hormonalne promene su samo deo slike; emocionalna priprema za majčinstvo i stres oko brige za novorođenče mogu značajno uticati na mentalno zdravlje. Treba napomenuti i da majke koje su imale iskustvo teške trudnoće, komplikovanog porođaja ili su u svojoj istoriji imale određenu vrstu psihopatoloških ispoljavanja i tegoba mogu biti pod povećanim rizikom za razvoj određenih mentalnih poteškoća u toku trudnoće ili nakon toga.

Šta kad prepoznamo postporođajnu depresiju?

Postporođajna depresija je stanje koje se može javiti nakon porođaja kao odgovor na novonastale životne promene. Simptomi mogu uključivati osećaj tuge, anksioznosti, umora i beznađa. Postporođajna ili postpartum depresija javlja se u prvih četiri do osam nedelja nakon porođaja, ređe i kasnije, tokom prve godine detetovog života. Ona traje mnogo duže od postporođajne tuge, simptomi su joj ozbiljniji, uglavnom slični znakovima „prave“ depresije. Prepoznavanje ovih simptoma i obraćanje za pomoći stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja je veoma važno za pravovremenu intervenciju. Lečenje obuhvata psihoterapiju, a ponekad i medikamentoznu terapiju (lekove). Podrška porodice zaista zauzima važnu ulogu u oporavku majke, i pomaže joj da prevaziđe teškoće i vrati se svakodevnom neometanom funkcionisanju.

Jedan od izazova u lečenju postporođajne depresije je stigma koja prati mentalne bolesti. Mnoge majke doživljavaju osećaj krivice i sramote zbog svojih osećanja, što ih može sprečiti da potraže pomoć. Edukacija i podizanje svesti o ovom stanju su od značaja za smanjenje stigme i ohrabrivanje majki da potraže potrebnu podršku.

Uloga socijalne podrške

Kako smo već napomenuli, socijalna podrška je od suštinske važnosti za očuvanje mentalnog zdravlja majki. Povezanost sa partnerom, porodicom, prijateljima i zajednicom može značajno smanjiti osećaj izolacije i stresa. Grupe podrške i profesionalno savetovanje mogu pružiti dragocenu pomoć u izazovnim periodima.

Posebno se treba osvrnuti na kvalitetan partnerski odnos koji je od posebne važnosti. Partner koji pruža emocionalnu podršku, učestvuje u brizi za dete i pomaže u svakodnevnim obavezama može značajno umanjiti stres kod majke. S druge strane, nedostatak podrške može pogoršati simptome anksioznosti i depresije.

Upravo zbog toga je važna svest i edukacija o mentalnom zdravlju majki, kako njih samih, njihovih partnera, užeg okruženja, tako i šire zajednice. Pored partnera i porodice, važnu ulogu u svemu ovome imaju i poslodavci, zdravstveni radnici i ljudi zaduženi za rešavanje sistemskih društvenih pitanja imaju ključnu ulogu u kreiranju politika i programa koji omogućavaju majkama pristup potrebnim resursima i podršci.

Još izazova postporođajnog perioda

Dakle, da ponovimo još jednom, postporođajni period je vreme velike osetljivosti, značajnih fizičkih i emocionalnih promena, a mentalno zdravlje majki je temelj za zdravlje i stabilnost cele porodice. Nakon porođaja, žene mogu doživeti određene promene povezane sa svojim osećanjima, mislima, telom ili ponašanjem. Fizički bolovi, problemi sa dojenjem i osećaj nedostatka socijalne podrške mogu dodatno otežati prilagodjavanje na period nakon rođenja deteta. Upravo zato je, kako smo spomenuli, podrška partnera neophodna u ovom periodu. Partner koji aktivno učestvuje u brizi za dete pruža majci osećaj sigurnosti, olakšava prilagođavanje na novu situaciju i dozvoljava da se ona pored nege deteta posveti i sebi.

Majke koje imaju uspešnu karijeru mogu potencijalno doživeti postpartalni period kao određenu vrstu nazadovanja, što može izazvati određenu vrstu straha ili frustracije. Važno je jačati porodične veze i podržavati žene u pronalaženju ravnoteže između majčinstva i ličnih ambicija.

Iako, nesumnjivo dolazi do značajnih promena u ovom periodu, iskustvo trudnoće, porođaja i kasnije odgajanja i nege dece različito je i može biti individualno iskustvo svake žene. Kada govorimo i o određenim simptomima, poput dela gde spominjemo postporodjajnu depresiju, treba uzeti u obzir i da u tom smislu određenja mogu biti različita, kao i intenzitet i kvalitet određenih simptoma. Prepoznavanje rizika i obraćanje za pomoć stručnjacima iz oblasti mentalnog zdravlja (psihijatar, psiholog, psihoterapeut, lekar) važan su korak u pravovremenoj, adekvatnoj proceni i intervencijama. Neophodni su zajednički napori društva kako bismo osigurali da svaka majka dobije podršku koju zaslužuje, čime će poboljšati kvalitet života žena i njihovih porodica, omogućavajući im da se suoče sa izazovima roditeljstva na zdrav i uravnotežen način.

Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Aleksandra Miladinović, master psiholog, dostupna je na DokTok platformi utorkom u večernjim časovima, a konsultaciju možete zakazati putem linka.

Preuzmite DokTok aplikaciju sa #GooglePlay ili #AppStore i zakažite svoju prvu video konsultaciju već danas!

Pročitajte i ovo: Stvari koje ćerke nauče odrastajući uz snažne majke

Naslovna fotografija: pexels.com

Aleksandra Miladinović, master psiholog