Intervju: Milica Krstić, psiholog i osnivač platforme Siguran Prostor
Briga o mentalnom zdravlju je uvek potrebna, ali se tek u poslednjih nekoliko godina više govori o prednostima psihoterapije. Kako bismo saznali koje su to prednosti razgovora sa stručnim licem, koji metod psihoterapije izabrati, ali i kako brinuti o sebi i osobama oko sebe, razgovarali smo sa Milicom Krstić, psihologom i osnivačem platforme Siguran Prostor, koja omogućava besplatne seanse onima koji nemaju finansijsku mogućnost da ih priušte. Zahvaljujući ovom projektu, Milica se nedavno našla na Forbsovoj listi najuticajnijih ljudi u Evropi ispod 30 godina.
Kako si dobila ideju za Siguran prostor, platformu na osnovu koje si se našla na Forbsovoj listi 30 under 30? Čime si se bavila pre osnivanja platforme?
Na leto 2020. godine kada je pandemija bila u jeku, sedam mojih bliskih prijatelja je pokušalo da izvrši samoubistvo, od kojih dvoje i jesto to učinilo. Ovaj niz tragičnih događaja me je motivisao da napravim platformu za besplatnu psihoterapiju – Siguran Prostor. Pre kreiranja platforme sam se bavila samo psihoterapijom sa inostranim preduzetnicima. Moji klijenti su uspešni preduzetnici iz Amerike, Velike Britanije, Kine i iz regiona. Sada se bavim i privatnom praksom i Sigurnim Prostorom.
Na koji način funkcionišu prijave za terapiju na platformi i koje vrste terapije su dostupne na platformi?
Dostupna je online psihoterapija koja je besplatna. Platforma je veb-sajt Siguran Prostor na kom se nalazi spisak jezika. Kad korisnik izabere srpski ili drugi domaći jezik, može da bira između dve opcije: 1. opcija da zakaže seansu sa nekim od 103 psihoterapeuta u narednih nekoliko dana, ili da izabere opiciju 2. gde se prijavi na listu čekanja da dobije pomoć u periodu od 1.5 meseca (6 psihoterapeutskih online seansi sa jednim terapeutom). Seanse traju između 40 i 60 minuta u zavisnosti od psihoterapeutskog modaliteta i održava se putem Zoom ili Google Meets. Trenutno dostupni psihoterapijski modaliteti na platformi su: REBT, KBT, transakciona analiza, konstruktivistička terapija, sistemska porodična psihoterapija, logoterapija, telesna psihoterpaija, geštalt i integrativna psihodinamska psihoterapija.
Kako pronaći odgovarajući model u psihoterapiji? Koja je razlika između grupne i individualne terapije?
Kada se traži odgovarajući model u psihoterapiji, važno je uzeti u obzir nekoliko faktora. Prvi korak je razumeti svoje potrebe i ciljeve terapije. Treba razmisliti o tome koji su vaši specifični izazovi ili problemi s kojima se suočavate i koji su ciljevi koje želite postići kroz terapiju. Takođe je bitno razmotriti svoje preferencije i udobnost u radu s terapeutom. Svaki od pomenutih modela ima svoje karakteristike, tehnike i fokus. Važno je istražiti ove različite modele i saznati koji bi mogao najbolje odgovarati vašim potrebama.
Razlika između grupne i individualne terapije leži u formatu i dinamici terapijskog procesa. Individualna terapija je jedan-na-jedan terapijski odnos između klijenta i terapeuta. Ovaj format omogućava intenzivniju pažnju terapeuta prema klijentu, fokus na individualne potrebe i izazove, kao i fleksibilnost u prilagođavanju terapije specifičnoj osobi. Grupna terapija, s druge strane, uključuje terapijski rad s više klijenata istovremeno. Grupna terapija pruža priliku za interakciju i podršku među članovima grupe. Ovaj format može biti koristan za one koji se bore s problemima interpersonalnih odnosa, socijalnom anksioznošću ili koji žele razumeti kako se percipiraju i reaguju na druge. Grupna terapija takođe omogućava razmenu iskustava, podršku i učenje iz iskustava drugih članova grupe.
Poznato je da pomoć traže i oni koji imaju određene fobije. Kome se savetuje odlazak na psihoterapiju, ali i šta se sve može rešiti? Koliko je prihvaćena ova praksa u Srbiji?
Mnogo toga se može isceliti i osvestiti na psihoterapiji. Ljudi na psihoterapiju idu iz dva razloga: zbog mentalnih izazova i poteškoća sa kojima se susreću i zbog rada na sebi, rasta i razvoja sopstvene ličnosti. U zavisnosti od svrhe dolaska na terapiju, razlikuje se i tempo rada i vrste tehnika koje će se primeniti u samom procesu. Psihoterapija može biti korisna za osobe sa fobijama jer terapeut može pomoći u identifikaciji uzroka fobije, razumevanju iracionalnih misli i uverenja koja podržavaju strah, kao i razvoju strategija suočavanja i smanjenja anksioznosti. Različiti terapijski pristupi, poput kognitivno-bihevioralne terapije (CBT), mogu biti posebno efikasni u tretiranju fobija. CBT se fokusira na prepoznavanje i promenu negativnih misli i ponašanja koji održavaju strahove i anksioznost.
U vezi sa prihvaćenošću psihoterapije u Srbiji, postoji sve veća svest o mentalnom zdravlju i potrebi za psihološkom podrškom. Psihoterapija postaje sve više prihvaćena i tražena kao oblik tretmana za različite mentalne i emocionalne probleme, uključujući fobije.
Kako prići bliskim osobama i reći im da imaju problem koji bi trebalo da reše, a da se ne uvrede?
Prići bliskim osobama i razgovarati o njihovom problemu može biti osetljivo i zahtevno, ali postoji nekoliko smernica koje mogu pomoći u tome da se to uradi na konstruktivan način. Izaberite pravi trenutak: pronađite miran i privatni trenutak kada ćete moći da razgovarate bez ometanja i prekida. Izaberite trenutak kada ste oboje opušteni i otvoreni za razgovor. Budite empatični: pokažite razumevanje i saosećanje prema osobi i njenim izazovima. Izrazite brigu za nju i naglasite da želite da joj pomognete da se suoči sa svojim problemom. Budite konkretni i objektivni: Fokusirajte se na konkretne situacije i ponašanja koja primjećujete i koja su vezana za problem. Izbegavajte generalizacije ili kritike ličnosti. Naglasite svoje opažanje i svoju zabrinutost, ali izbegavajte da postavljate dijagnoze ili etiketirate osobu. Ponudite podršku i resurse: Predložite različite načine podrške, kao što je razgovor sa stručnjakom (psihoterapeutom, savetnikom itd.), članstvo u grupi podrške ili pružanje informacija o resursima koji mogu biti korisni. Navedite da niste stručnjak, ali da ste tu da pružite podršku. Slušajte aktivno: Neka osoba izrazi svoje misli, osećanja i brige. Budite prisutni i pažljivo slušajte. Izbegavajte prekidanje ili donošenje zaključaka. Pokažite saosećanje i razumevanje.
Kako postaviti zdrave granice bez straha da ćemo povrediti druge, ali i sebe?
Kada je reč o postavljanju zdravih granica, takođe je važno da budete jasni i dosledni, ali istovremeno i empatični prema drugima. Evo nekoliko smernica koje mogu biti korisne:
Razmislite o svojim potrebama: Identifikujte svoje granice, šta vam je prihvatljivo, a šta nije. Razmislite o svojim vrednostima i ciljevima i postavite prioritete. Budite jasni i dosledni: Izrazite svoje granice na jasan, ali poštovan način. Koristite JA izjave umesto da krivite druge. Na primer, umesto “Ti nikada ne paziš na moje potrebe”, možete reći “Ja se osećam neprijatno kada se moje potrebe ignorišu”. Budite empatični: Pokušajte razumeti perspektivu druge osobe i budite svesni da postavljanje granica može izazvati nesigurnost ili frustraciju kod drugih. Pokažite razumevanje za njihove reakcije, ali ostanite dosledni u održavanju svojih granica. Komunicirajte otvoreno: Redovno komunicirajte o svojim granicama sa bliskim osobama. Budite spremni da slušate i da pregovarate o granicama, ali održavajte svoje standarde i prioritete.
Takođe, postavljanje granica može biti izazovno i može biti potrebno vreme i praksa da se to učini na efikasan način. Uvek se konsultujte s profesionalcem ako imate poteškoća u postavljanju granica ili suočavanju sa reakcijama drugih osoba.
Svaka osoba na planeti je pod stresom zbog određenih stvari. Na koji način se opustiti kada dođe stresna situacija?
Od osobe do osobe zavisi reakcija na stres, kao i način na koji će se neko umiriti nakon stresne situacije, nekome će prijati da uspori disanje i fokusira se na telo, neko bi otišao da trči pored reke, neko u crkvu da zapali sveću. Svi mi imamo resurse na koji način se umirujemo posle stresne situacije, resursiramo i zbrinjavamo. Važno je biti svestan svojih resursa i posegnuti za njima u stresnim situacijama.
Takođe, novija istraživanja pokazuju važnost vagus nerva koji se nalazi u donjem delu stomaka. Često tokom stresnih situacija počinju i fizički odgovori tela, pored lučenja hormona kortizola i adrenalina, lupa srce, znoje se dlanovi, ponekad se neko i trese, gubi dah itd. Vagus nerv, takođe poznat kao deseti kranijalni nerv, igra ključnu ulogu u regulaciji autonomnog nervnog sistema. To je najveći nervni put koji povezuje mozak sa različitim delovima tela, uključujući srce, pluća, creva i druge organe. Jedna od ključnih funkcija vagus nerva je regulacija odgovora na stres i aktiviranje opuštajućeg odgovora tela nakon stresne situacije.
Kad smo izloženi stresu, simpatički nervni sistem, koji je deo autonomnog nervnog sistema, aktivira se i pokreće “bori se ili beži” odgovor. Međutim, kada se stresor ukloni ili smanji, vagus nerv ima važnu ulogu u aktiviranju parasimpatičkog nervnog sistema, što vodi ka umirenju i opuštanju tela. Ono što je važno otkriće je da aktivacija vagus nerva može imati brojne koristi za fizičko i mentalno blagostanje. Ona može smanjiti nivo stresa i anksioznosti, regulisati srčani ritam, poboljšati varenje i podržati oporavak od fizičkog napora. Kada je vagus nerv aktiviran, to može dovesti do smanjenja brzine otkucaja srca, sniženja krvnog pritiska i povećanja osećaja opuštenosti.
Koje tehnike i prakse mogu pomoći u aktiviranju vagus nerva i podsticanju umirenja nakon stresne situacije?
Postoje različite tehnike i prakse koje mogu pomoći u aktiviranju vagus nerva i podsticanju umirenja nakon stresne situacije. Neke od njih uključuju – duboko disanje: fokusiranje na spor i dubok dah može aktivirati vagus nerv i podržati opuštanje. Meditacija i mindfulness vežbe: redovna praksa meditacije i vežbi svesne prisutnosti može pomoći u smanjenju stresa i aktiviranju vagus nerva. Socijalna podrška: povezivanje sa bliskim osobama, izražavanje emocija i dobijanje podrške može imati pozitivan uticaj na vagus nerv. Fizička aktivnost: redovna vežba, posebno aerobna aktivnost, može povećati aktivnost vagus nerva i doprineti umirenju tela. Važno je napomenuti da aktivacija vagus nerva i postizanje umirenja nakon stresne situacije može varirati kod svake osobe. Ono što funkcioniše za jednu osobu možda neće imati iste efekte na drugu osobu.
Koliko je bitan fizički kontakt u svakodnevnom odnosu i kako se to vidi kroz prizmu terapije?
Kontakt je primarna potreba svakog čoveka i, ukoliko izostane u ranom detinjstvu, dete, kasnije čovek, imaće poteškoća da se nosi sa sobom, životom i drugima. Kada pominjemo pojam „kontakt“, mislim na zdrav, prisutan, siguran kontakt ispunjen ljubavlju, baš onakav kakav treba da dođe od brižne mame u detinjstvu. Ukoliko izostane ili ga bude samo pod određenim uslovima (da moramo da ga zaslužimo), dolazi do razvijanja različitih načina kako da preživimo i nosimo se sa životom na načine koji nisu najfunkcionalniji i najzdraviji.
Kroz prizmu telesno-orijentisane psihoterapije klijent može da uđe u fizički kontakt sa terapeutom kroz zagrljaj, dodir, ali samo i isključivo ukoliko to želi. Kroz prizmu drugih terapeutskih modaiteta, to nije najčešće dozvoljeno. Ono što se kroz praksu meni pokazalo jeste da fizički kontakt nekada toliko bude lekovit za samog klijenta da bez mnogo priče i objašnjavanja, kroz prisustvo, viđenost i osećaj da je neko tu psihički i fizički, klijent dobija reparativno iskustvo i možda iskustvo koje nikad nije imao/la dosad.
Na koji način mentalno zdravlje utiče na fizičko, kao i potiskivanje emocija poput besa i tuge?
Bes je nagomilana ljutnja, a ljutnja je zdrava primarna emocija, kao i tuga. Postoje 4 osnovne primarne zdrave emocije, a to su tuga, ljutnja, strah i radost. Tri negativne i jedna pozitivna. Ukoliko idemo kroz život i „guramo pod tepih“ negativne emocije, kad-tad će se one okrenuti protiv nas i konvertovati u fizičku bolest. Često će telo ukoliko ga dugo zapostavljamo i ne brinemo o sebi, odvesti u bolest, prehladu, malaksalost, da bi nas uputilo da vodimo računa o sebi. Retko ljudi na prvu odreaguju i uspore i počnu da brinu o sebi, obično se to desi kada nam zaista dođe nešto što nam onemogući normalno funkcionisanje.
Trauma nije uskladištena u mozgu, jedan deo jeste, ali najveći deo je uskladišten u telu, jer često će um traumu potisnuti, ali telo nikad neće. Često u radu sa klijentima kroz rad primetim da, kad postoji nešto što se dogodilo što je bilo vrlo traumatično da klijent ima „rupe“ u sećanju u vezi događaja, ali da je telo pohranilo traumu i da kroz aktiviranje tela – pokret, skakanje, udarac – može da se poveže sa tim delom koji je potisnut. Novija istraživanja pokazuju da sve emocije koje nisu izašle iz tela – napolje – kroz reč i eskpresiju, ostaju u telu i okreću se protiv nas, što kasnije, ukoliko se ne ispolji nikad, nagomilavanjem, vodi u fizičku bolest. Sve ovo sjajno opisuje psihijatar Gabor Mate u knjizi „Kada telo kaže NE“ gde kroz more primera objašnjava važnost emocija i njihov uticaj na fizičko zdravlje.
Pored svih recepata koji se odnose na ljubav prema sebi, šta ta ljubav zaista predstavlja? Kako na pravi način zavoleti sebe?
Najčešće osluškivanje sopstvenih potreba, usporavanje, izražavanje emocija, brigu i negu sebe. Uvek vrlo jednostavno izgleda pričati o ovome, ali je meni bilo potrebno 10 godina lične individualne psihoterapije da zaista naučim da budem sebi prijatelj, a ne neprijatelj. Često ćemo mnogo toga uraditi za druge ili za svoje dete, ali ne i za sebe. Volim ljudima da kažem da se ponašaju prema sebi neko vreme kao prema bebi, da spavaju, jedu i nemaju očekivanja, i zaista – mnogo toga se promeni kad pred sebe ne postavimo svaki dan to-do listu sa 50 stavki, nedostižne ciljeve, ambiciozno posrnemo za trendovima, i na kraju zaboravimo na sebe. Samo polako, ljubav prema sebi se uči, otkriva, istražuje i usvaja, ne menja se za jedan dan.
Koji su ti naredni planovi za unapređenje platforme Siguran Prostor - i na koji način je moguće podržati platformu koja je besplatna za sve?
Arapski i norveški jezik. Konstantno radimo na unapređivanju platforme. Ukoliko želite da podržite platformu to možete uraditi na sledeće načine:
Mesečna donacija putem Patreon platforme: https://www.patreon.com/SiguranProstor.
Uplata donacije na dinarski žiro račun: Udruženje ‘’Siguran Prostor’’ 160-6000001469179-95.
Ukoliko želite da nas podržite na druge načine, možete nas kontaktirati za donacije i sponzorstva na siguranprostor@gmail.com.
Naslovna fotografija: WANNABE Media
Marija Gavrilović
