Mikroplastika: Kako nas ugrožava i šta možemo učiniti?

Mikroplastika, sićušne čestice plastike koje potiču iz različitih izvora, predstavlja ozbiljnu pretnju za životnu sredinu i ljudsko zdravlje. Ove čestice, često nevidljive golim okom, nalaze se svuda—u vodi, hrani, pa čak i u vazduhu koji dišemo. Njihova prisutnost izaziva zabrinutost zbog potencijalnog negativnog uticaja na ekosisteme, biodiverzitet i naše telo. Mikroplastika može sadržati štetne hemikalije i delovati kao transporter toksina, što dodatno povećava rizike za zdravlje. Širenje mikroplastike zahteva hitne mere za smanjenje upotrebe plastike i pronalaženje održivih rešenja koja će zaštititi naše okruženje i zdravlje.

Mikroplastika: Nevidljivi zagađivač koji ugrožava životnu sredinu i zdravlje

Do sada ste verovatno čuli: mikroplastika je prodrla u najdublje delove naših okeana, vazduh koji dišemo, pa čak i gotovo svaki organ u našem telu. Čak se i novorođenčad rađaju sa mikroplastikom prisutnom u posteljici majke. Dok ove sićušne čestice plastike (manje od pet milimetara) svakako štete životnoj sredini, one takođe negativno utiču na naše zdravlje—verovatno više nego što trenutno razumemo.

Šta pokazuju trenutna istraživanja? Mikroplastika je dovoljno mala da prođe pored bioloških barijera i filtera koji nas obično štite od štetnih supstanci. Pošto naše telo ne može da je razgradi, ona može doprineti ili čak uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme; naučnici sumnjaju da povećava rizik od srčanog i moždanog udara, neplodnosti, digestivnih i respiratornih problema, pa čak i raka debelog creva i pluća.

Nedavna studija sugeriše da mikroplastika može štetno delovati i na mozak. Istraživanjem postmortalnih uzoraka tkiva, utvrđeno je da mozak ima 7 do 30 puta više koncentracije mikroplastike i nanoplastike u poređenju sa drugim organima (poput jetre ili bubrega). Štaviše, u uzorcima moždanog tkiva osoba dijagnostikovanih sa demencijom pronađeno je do 10 puta više mikroplastike u poređenju s osobama bez ove bolesti.

Koliko je mikroplastika zapravo loša za vaše zdravlje? I kako možete smanjiti rizik? Da bismo saznali više, konsultovali smo brojne stručnjake i uronili dublje u rastući broj istraživanja.

Mikroplastika i naše zdravlje

Istraživanja na sisarima pokazuju da mikroplastika i njeni manji rođaci, nanoplastika, apsorbuju i prenose štetne supstance poput ftalata, teških metala i drugih hemikalija koje se koriste u proizvodnji plastike. Sve ove toksine odavno poznajemo kao narušavače endokrinog sistema—mreže koja kontroliše sve vaše hormone. Ovo ometanje može uticati na sve, od mozga i nervnog sistema do reproduktivnih organa.

Još uvek ne znamo tačno koliko su mikroplastika opasna u poređenju s drugim poznatim kancerogenim supstancama. Međutim, mikroplastika, sa svojih pet milimetara, ima istu veličinu kao sićušne čestice zagađenja vazduha koje mogu dospeti duboko u pluća i potencijalno u krvotok. S obzirom na to da znamo da ove male čestice zagađenja ozbiljno ugrožavaju zdravlje zbog svoje veličine, mikroplastika verovatno predstavlja slične rizike upravo zbog toga što može dosegnuti iste osetljive delove tela.

Pročitajte i ovo: Feng Shui uređenje doma: Bazične stvari koje treba i ne treba raditi

Kako mikroplastika dospeva u telo

Mikroplastika ulazi u vaše telo na gotovo sve zamislive načine: sve što jedete, pijete ili dodirujete a bilo je upakovano u plastiku, vrlo verovatno sadrži mikroplastiku na sebi ili u sebi. Glavni „prestupnici“ uključuju plastične flaše za vodu, hranu podgrejanu u plastičnim posudama i visokoprocesuiranu hranu poput pilećih nuggetsa—ali spisak štetnih izvora je širok i pogađa čak i one koji su veoma pažljivi u izbegavanju plastike.

Realnost je da su svi izloženi mikroplastici. Dakle, čak i ako je zdravstveni rizik mali… svi su izloženi. Mikroplastiku udišemo u velikim količinama kroz vazduh koji dišemo, a takođe je upijamo kroz kožu preko različitih izvora—od odeće koju nosimo i proizvoda za negu kože koje koristimo, do zagađenog zemljišta i vazduha koje dodirujemo. Treba naglasiti da plastika postaje još toksičnija kada se zagreva; što su molekuli plastike više uznemireni, to više čestica otpada, zbog toga je podgrevanje hrane u plastičnim posudama je zaista štetno.

Naše sve veće izlaganje mikroplastici

Skoro sva plastika se proizvodi od fosilnih goriva. Kako se industrija obnovljive energije razvijala, industrija fosilnih goriva trebala je način da nadoknadi izgubljenu zaradu. Počeli su da proizvode više plastike i da ubeđuju proizvođače da plastiku koriste u više proizvoda.

To znači da ne samo da postoji više ostataka mikroplastike u svakodnevnim predmetima koje koristimo, već i više zagađenja mikroplastikom u vazduhu koji dišemo. Još alarmantnije: očekuje se da će proizvodnja plastike utrostručiti do 2060. godine—što znači da je naše trenutno izlaganje samo vrh ledenog brega onoga što dolazi ako ne napravimo promene.

Kako minimizirati izloženost mikroplastici?

Umesto da se prepuštate anksioznosti zbog svih načina na koje stalno unosimo plastiku, počnite da radite ono što možete—imaćete koristi za svoje zdravlje na kratki rok, a dugoročno možete uticati na promene potrošačkih trendova. Još uvek ne znamo koliko dugo mikroplastika ostaje u telu. Minimizacija izloženosti najbolji način da se smanje nivoi bilo kog zagađivača—čak i ako treba vremena.

Pređite na prirodnu odeću—posebno za treninge. Odeća je najveći izvor primarne mikroplastike, čineći oko 35% ukupnog udela. Birajte odeću od prirodnih vlakana poput pamuka, lana, vune, konoplje ili svile kad god je moguće. Sintetičke tkanine, posebno reciklirane, oslobađaju mikroplastiku pri pranju i mogu se apsorbovati znojem tokom treninga.

Investirajte u HEPA prečišćivač vazduha i redovno usisavajte. Čak i najčistija domaćinstva izložena su mikroplastici u vazduhu. Redovno održavanje čistog doma može značajno smanjiti ove čestice.

Držite proizvode za negu kože dalje od sunca. Plastika u pakovanjima kozmetičkih proizvoda brže se razgrađuje pod uticajem toplote i svetlosti, oslobađajući mikroplastiku.

Kupujte lokalno i na pijacama. Manja udaljenost hrane koju kupujete često znači i manje plastičnog pakovanja.

Zamenite plastiku u kuhinji. Zamenite plastično posuđe, tiganje i pribor materijalima poput stakla, čelika ili keramike.

Iako mikroplastika predstavlja ozbiljan problem, male promene u našim navikama mogu doprineti zdravijem načinu života i smanjenju dugoročnih rizika. Podrška regulaciji plastike, pametni izbori u svakodnevnim navikama i svest o njenoj prisutnosti ključni su za smanjenje izloženosti.

Pročitajte i ovo: Organska kozmetika – izaberite proizvode za lepotu i zdravlje kože

easylife