Kad biste mogli da birate, da li biste zbog majčinstva ostali kod kuće?
Dok je na zapadu stavljanje majčinstva na prvo mesto rastući trend i ostajanje kod kuće i pravljenje pauze u karijeri postaje neka vrsta nove dogme, mi možemo maštamo, ili barem razmišljamo hipotetički. Šta bi bilo, kad bi bilo? Ali, sa hipotezama sve počinje, a možda će nas pored zapadnjačkih uticaja koji su nam se nametnuli, jednog dana preplaviti i oni koje bismo, zapravo, dočekale raširenih ruku.
Na primer, ostajanje kod kuće kao pitanje izbora i odluke za mame. Izazov koji upućuju mnoge američke majke glasi „da li ste dovoljno mame da ostanete kod kuće?“. One se bune protiv sistema koji majkama ne plaća odsustvo, pri zapošljavanju traže okruženje koje je mom-frendly, biraju rad od kuće – i deluju nam razmaženo. Jer imaju mnoge izbore koje mi ne vidimo. Ili nismo dovoljno osvešćene, hrabre i udružene da ih same stvorimo i sprovedemo.
Ostajanje kod kuće nije opcija za žene-zmajeve
U Americi stvari stoje ovako – stres koji roditelji trpe i prenose na decu direktno ili indirektno, ima destabilizujući uticaj na porodice i zajednice, ali roditeljstvo se ipak smatra „sporednim poslom“, manje važnom i vrednom aktivnošću. Čekirano. To nam je potpuno poznato i rezonira sa savremenim načinom života kod nas.
Iako su američki očevi više nego ikada uključeni u odgajanje dece i brigu o domu i porodici, kulturne norme i očekivanja i dalje veći deo tereta prebacuju na majke. Pa, verovatno bismo se odlično razumele sa preopterećenim američkim majkama od kojih se očekuje da se iskažu u svim životnim ulogama.
Foto: The Vault
Šta je onda toliko različito? Američke mame su prepoznale propagandu o ženama-zmajevima i nastoje da je odbace. Samostalne, samosvesne, snažne i hrabre žene ne mogu sve same. Treba im podrška, pomoć, zaštita, asistencija, razumevanje, na svim nivoima. Emocionalnom, praktičnom, materijalnom, društvenom, ekonomskom. I to ih ne čini manje samostalnim, samosvesnim i hrabrim, upravo suprotno. Čini ih otpornijim na propagandu o super-ženama i super-mamama sa super-moćima.
Ovde još uvek živimo u eri žena-zmajeva i ponosimo se svojim super-moćima da zadržimo dušu u nosu, dok padamo na nos od posla. Preživljavamo sve vrste stresova na nogama i nikada ne idemo na bolovanje jer to mnogo smanjuje platu, pa uzimamo odmor kad nam baš nije dobro.
Ponekad su jedini harmonični trenuci u danu oni koje imamo na poslu, jer smo kod kuće još opterećenije i balansiramo sa trostruko više zahteva i obaveza. Ponekad se pitamo šta nam je sve to trebalo. Često osećamo krivicu što ne provodimo dovoljno vremena sa svojom decom, jer moramo da radimo. I pomišljamo kako bismo rado izabrale ostajanje kod kuće, kad bismo imale luksuz tog izbora.
Od domaćice do poslovne žene i nazad
Da li smo evoluciono okrenule krug? Izašle smo iz kuhinje, ostavile decu u jaslicama i počele da radimo. Pritom, nikada nismo prestale da budemo domaćice, jer se nismo oslobodile domaćih poslova. Samo smo preuzele još posla. Htele smo da se obrazujemo, da gradimo karijeru, postanemo samostalne i osećamo se vredno i ravnopravno. Ispalo je da to zahteva „balans između posla i privatnog života“ koji ostaje samo rečenica pod navodnicama. Sam napor da napravimo balans je dodatno iscrpljujući, emocionalno i fizički.
Uključenost naših savremenih muževa nije dovoljna. Dvoje ljudi koji rade po osam sati dnevno (i još po sat ili više putuju do posla i nazad) realno ne može da čuva jedno dete i radi sve drugo što u svakodnevnom životu mora da se radi, koliko god balansirali, delili zadatke i izlazili jedno drugom u susret. Potrebna je pomoć sa strane. Organizovana i konkretna pomoć, koja dolazi iz društva senzibilisanog na potrebe porodice, a ne samo od članova porodice.
Amerikanke su to najzad shvatile, a možda shvatamo i mi. Da li je ostajanje kod kuće iz izbora (a ne zato što za ženu nema drugog izbora) povratak ulozi domaćice? Na napredan, osvešćen način. Na način „pravim pauzu u karijeri, jer mi je dete najvažnije i jer ne želim da propustim pola njegovog ključnog formativnog razvoja, zbog odlaska na posao“.
Dakle, kada biste mogle da birate – jer imate svu podršku koja vam je potrebna, i ne morate da zarađujete da bi vaša porodica imala od čega da živi – da li biste izabrale da napravite tu pauzu?
Pročitajte i ovo: Uznemirujuće lekcije iz serije „Adolescence“ koje verovatno nismo naučili
Naslovna fotografija: The Vault
Aleksina Đorđević
