Šta da radite sa svojim okidačima kad postanu superokidači?

Celog života gajite naviku da reagujete, a ako ste odnegovali nešto mudrosti sa godinama, možda ste i naučili da stanete i brojite i dišete, pre nego što odreagujete. Možda ste osvestili svoje okidače i ušli u proces isceljenja, možda imate mnogo iskustva sa tim, pa vam se i drugi obraćaju za savet. Ali, život ima još trikova za izluđivanje – taman kad razradite obrasce za prevazilaženje obrazaca i steknete nešto ličnog mira, samosvesti i samopouzdanja, ispostavi se da nemate mnogo vremena da uživate u svojoj stabilnosti, jer ste na putu ka srednjim godinama već do kolena u klimakteričnim promenama (a možda i do guše).

To znači da se vaši okidači menjaju. I to ne znači da su to neki novi okidači, koje uopšte ne poznajete. Vaša osetljivost raste, a tolerancija se smanjuje i nešto što ste ranije hendlovali, ili kulirali, naprosto postaje nepodnošljivo i ima moć da vas izbezumi u trenutku. A to „nešto“ je zapravo, mnogo nečeg, stalno, svakodnevno. Kao da je sve postalo okidač, a verovatno i jeste.

Kako da upotrebite svoje iskustvo i mudrost i da se ne osećate kao da su vam svi živci van tela i grče se od bola i neprijatnosti na svaki dašak vetra?

Superokidači

Vi niste lutka na koncu koje povlače hormoni – iako se tako osećate. Vi ste svesno biće i imate iskustva u tome. Dakle, radite ono što znate da radite. Posmatrajte sebe, kako biste videli šta je novo, a šta isto u načinima na koje reagujete. Vrlo je verovatno da ćete imati osećaj da sebe uopšte ne prepoznajete, jer ste apatični i tužni tamo gde ste ranije odlučno stupali u akciju, izbezumljeni tamo gde ste ranije samo prevrtali očima, ludi od brige i nesigurnosti, tamo gde ste ranije samo duboko uzdisali…

Vaši kapaciteti za nošenje sa stresom su se smanjili, odnosno, živci su vam se istanjili. Istanjeno – istančano. Znači, postali ste superprovodljivi, superosetljivi, superreaktivni. U čemu nema ničeg super, osim što je supernaporno. Ali – uvek ima ali – osim što ste na površini vulkanski aktivni, ta preosetljivost je vrlo upotrebljiv instrument, mada je teško njime rukovati. Pored ostalog, možete znati kada se sprema erupcija i preduzeti mere predostrožnosti. Mislim, možete se zaključati u kupatilu, pre nego što se nekome rasplačete u facu.

Pročitajte i ovo: Da li postoji neko kome ste najvažniji?

Da biste napravili distancu od preplavljujućih osećanja, upotrebite svoju osetljivost da prepoznate tripove i da čujete glas intuicije. Kada ste zbog nečeg užasno uznemireni, opsesivno razmišljate i povezujete stvari u najgori scenaro (zbog koga osećate mučninu, krivicu, bespomoćnost), najveće su šanse da sto posto tripujete. Važno je da to na kraju shvatite i da ne zaboravite, jer će se ponoviti. Kad se ponovi, setite se da ste prošli put istripovali najveće užase, ili potpuno pogrešno nešto protumačili, pa stanite na svoju duhovnu osmatračnicu i gledajte šta se dešava. Gledajte sebe i ne radite ništa, kako god da se osećate. A možete se osećati zaista grozno, uhvaćeno u zamku, nesposobno da jasno razmišljate, možete se užasno stideti zbog stvari koje osećate i pomišljate. Sve su to samo misli, emocije, slike u glavi, tripovi. Sve je to sadržaj vulkana. Ono što se izliva, treba da se izlije, da biste mogli da vidite šta je to. Nikada niste želeli da uskačete u tečnu vatru i odatle vadite rastopljene komade sebe, ali sada ćete morati da radite baš to. Opremljeni ste za to. Vaši tanušni živci su detektori tih komada, vaše ranjeno sopstvo nema šta da izgubi, spremni ste za herojske poduhvate, za preživljavanje erupcija.

Vaš um, vaše telo, vaša psiha, svi vaši unutrašnji i spoljašnji senzori i detektori funkcionišu u uslovima vanrednog stanja. A vanredno stanje će potrajati dovoljno dugo, da ćete se uvežbati u posmatranju i prepoznavanju okidača, u prosejavanju tripova i unutrašnjeg toksičnog otpada.

Sve je okidač. Vi ste jedan veliki okidač. Reagujete na sve. Zamislite sebe kao veliko alarmno dugme, možda ono crveno, što predsednik u filmu nikad ne pritisne, jer ono aktivira nuklearni napad. Pritisnite to dugme. Uključite ga, isključite ga. Vi imate tu moć, da atomski eksplodirate, ili da ostanete smireni. Možete se iznenaditi kad otkrijete da zapravo želite da eksplodirate. Toliko mnogo i dugo ste bili razumni, stabilni, svesni i savesni, prosto žudite da budete ludi i nepouzdani, to je oblik divlje slobode koju niste upoznali, a koja vas privlači svojom egzotičnošću. Divlja žena u vama više ne želi da bude fina i morate je razumeti, morate je uvažiti. Morate joj omogućiti da iskusi tu slobodu. Ali pošto ste svesno biće, a ne marioneta svojih impulsa, možete to uraditi konstruktivno, kanalisano. Nađite nešto za svoju divlju ženu, možda ples, ili kurs za veštice, nešto kroz šta će se ona izražavati, čime će se napajati, u čemu će uživati. Možda ćete otkriti zapanjujuće stvari o sebi i svojim uživanjima.

Taj težak, naporan i opasan period u životu žene – priprema za menopauzu, klimakterične promene, gašenje reproduktivne moći – put je transformacije lične moći. Na tom putu, oslobađate se mnogih tereta, ali možda ne znate šta da radite sa tom slobodom, pa oklevate zarobljeni i zbunjeni.

Ali dugujete sebi i majci Prirodi da pronađete svoju mudrost i drevnost, svoju iskonsku ženstvenost, koja nema veze sa mladošću, lepotom, majčinstvom, odnosno, koja se tih tereta oslobodila. Surov je to proces i mnoge žene ga ne prežive. Nemojte se istopiti u tečnoj vatri unutrašnjeg toksičnog otpada. Nemojte biti žrtva okolnosti. Ne verujte u okidače. Prigrlite slobodu. Ona uopšte nije ono što ste zamišljali, kao uostalom, ni sve druge prave stvari.

Pročitajte i ovo: Korak po korak i stižem – tamo gde uopšte ne želim da budem

Fotografije: unsplash.com

Aleksina Đorđević, stara duša, tragač za istinom, nosilac svetlosti, učenik i učitelj, večiti početnik. Piše ono što živi, uvek u nastojanju da razume sebe, svet, Univerzum, uvek zatečena načinima na koje razumevanje dolazi.