Bio je sam kraj septembra, kišna noć, Ljuba i ja ispod kišobrana pripijeni jedno uz drugo idemo kroz grad, razgovaramo. Vraćamo se sa tribine doktorke Šafali koju je organizovala Fondacija Novak Đoković. Srećni smo. Dobili smo volju za dalji rast, nekoliko udaraca u pleksus, ali ipak potvrdu da smo na pravom putu. Odgajati i vaspitavati decu danas je više nego izazovno i zato je vrlo važno da oba roditelja idu istim putem, u istom smeru, usaglašenih stavova, sa istim vrednostima, zajedno. Znam, lako je ovo napisati, teško je ovo živeti, ali već rekoh – izazivno je! Zato je bilo dobro doći na ovo predavanje u paru, da čuju četiti uha i vide četiri oka (i zapiše sve ovo jedna ruka). Više od dva sata razgovora ću pokušati da sažmem u u ovu jednu kolumnu, biće teško, ali hajde da probam. Ups, pardon, biće izazov…
O svesnom roditeljstvu
– Roditeljstvo je vezano za decu? Pogrešno! Roditeljstvo se tiče roditelja, zato se tako i zove, ne tiče se dece. Kad to shvatite, tad prestajete da menjate decu i počinjete da menjate sebe. Vaspitanje deteta je naša najveća prilika za promenu. Deca imaju tu moć da nas pretvore u roditelje kakvi su im potrebni. Oni nam pokazuju put natrag prema vlastitoj suštini, oni postaju naši najveći preporoditelji.
– Mi nismo njihovi vladari, mi ih ne posedujemo. Mi kao roditelji treba da stojimo sa strane, ne ispred dece. Mi ne odgajamo mini-verziju sebe, već biće sa sopstvenim potpisom, sopstvenom autentičnošću, zato je važno da odvojite osobu koja ste, od osobe koja su naša deca. Da bismo prihvatili svoju decu onakvom kakva jesu moramo odbaciti svoje ideje o tome kakve bi ona trebalo da budu. To, ko bi ona trebalo da budu je samo naša fantazija i to nema nikakve veze sa njima. Naš zadatak bi trebalo da bude da sebe oblikujemo u detetovog duhovnog partnera. U svojoj knjizi Svesni roditelji dr Šafali predlaže načine na koje možete svojoj deci dati do znanja da ih prihvatate jednostavno zbog onoga ko su, sasvim nevezano za to što čine:
Odmaraju se, a vi im kažete koliko ih cenite.
Sede, a vi im kažete koliko ste srećni što sedite sa njima.
Hodaju po kući, a vi ih zaustavite da im kažete: Hvala ti što postojiš u mom životu.
Drže vas za ruku, a vi im kažete koliko volite da držite njihovu ruku.
Ujutru se probude, a vi im napišete pismo u kojem govorite koliko ste blagosloveni jer ste odmah na početku dana mogli da ih vidite.
Pokupite ih iz škole i kažete im koliko su vam nedostajali.
Nasmeše se, a vi im kažete koliko vam je toplo oko srca.
Poljube vas, a vi ima kažete koliko volite da budete u njihovom prisustvu.
– Postoje dobra i loša deca? Pogrešno! Deca nisu ni loša ni dobra, ona su samo deca, samo ljudi. Deca upijaju poput sunđera, ona usvajaju sva naša “ludila” i zato moramo postati svesni emocija koje doživljavamo i neopravdano im namećemo. Svojoj deci možemo preneti samo one uvide koje smo sami uvrstili u sopstveni život. Kad se dete loše ponaša zapitajte se da li vi možda stvarate uslove za takvo ponašanje. Verovatno je do vas, ali naš ego je toliko veliki da ćemo pre prihvatiti vest da nešto nije u redu sa decom, nego da nešto nije u redu sa nama. Što se više žalite na dete, to znači da je vaš problem, vaš ego, veći. Roditelji često zaborave da je najvažnije za decu njihovo pravo da budu svoji, autentični i da vode svoj život u skladu sa svojim jedinstvenim duhom. Uvek je sve u vama.
– Samo je potrebno da volimo svoju decu! Ja kažem, roditelji volite ih manje jer vaša ljubav je dominacija, kontrola, opsesija. Mi im zadajemo toliko programa, toliko kontrole, zadataka, namećemo očekivanja, dajemo ograničenja… da deca jednostavno ne mogu to sve da postignu, ne mogu da izdrže i zato se bune, negoduju, suprotstavljaju. Ona postaju frustritana, pa onda i nas frustriraju i konflikt ide ukrug, sa njih na nas, sa nas na njih, kao ping- pong. U suštini, deca samo žele da budu deca, da budu svoja. Kad se ne ponašaju prema našim (često lošim, nasleđenim) obrascima, pravilima, mi krećemo da ih preoblikujemo, menjamo, često kažnjavamo, govorimo svašta i ona tako vremenom odmalena odustaju od sebe. Zato, ako želite povezanost sa svojom decom, morate na stranu da stavite svoje osećanje superiornosti i moći. Deci nisu potrebne naše ideje i očekivanja, ili naša dominacija i kontrola već je samo potrebno da se uskladimo s njima našom angažovanom prisutnošću.
– Deca se jednostavno ponašaju kao deca! Želeli smo dete, dobili smo dete, ne odraslu osobu. Dr Šafali je ovde dala jedan divan primer – ako šetamo rekom, mi ćemo imati cilj da dođemo do kraja šetališta, da sednemo na kafu, sretnemo se sa nekim… Imamo plan da stignemo negde. Deca će zastajkivati, gledati prirodu, puževe, travu, bube, bez plana, a mi ćemo ih požurivati. Zapravo, deca jednostavno žive u sadašnjem trenutku, dok mi živimo u budućnosti. Ne požurujte njihovo detinjstvo jer nije svrha da se što pre odraste. Svestan roditelj obraća pažnju na ono što se dešava u sadašnjem trenutku sa znatiželjom, a ne sa osuđivanjem.
Roditeljstvo je prirodno? Pogrešno! Roditeljstvo je nešto što treba učiti svakodnevno.
Vlada & Ljuba (dodajte slobodno V na kraju) su tata i mama Todora i Petre koji svakodnevno kreiraju male, inspirativne priče koje menjaju i stvaraju bolji svet. Osnivači su prve radnje drvenih igračka Kids Rom Concept i kreatori su knjige Sveska mog detinjstva… Oni su još mnogo toga, ali to morate da otkrijete na njihovom instagram profilu vlada_ljuba.
Fotografije: Ilula Lilula
