Zašto nas perfekcionizam sputava i kako da ga otpustimo

Na prvi pogled, perfekcionizam deluje kao kvalitet - hvale vredna osobina koja nas motiviše da se usavršavamo i napredujemo. Ljudi koji imaju visoke standarde uglavnom dobijaju pohvale zbog svoje posvećenosti, discipline i ambicije. Međutim, ono što izgleda kao težnja ka najboljoj verziji sebe postaje neprekidan pritisak koji donosi iscrpljenost i osećaj da ništa nikada nije dovoljno dobro. U tom smislu, otpuštanje perfekcionizma predstavlja upravo oslobađanje od pritiska i prihvatanje opuštenijeg pristupa.

Paradoks perfekcionizma leži u tome što nas upravo težnja ka savršenstvu često sprečava da napredujemo. Umesto da nas motiviše na akciju, ona nas može držati zarobljenima u preteranom analiziranju, odlaganju i strahu od greške. Kada verujemo da nešto mora biti savršeno da bi vredelo, lako odustanemo pre nego što smo i počeli.

Istina je da savršenstvo ne postoji. Život je nepredvidiv, okolnosti se menjaju, a ni mi sami nismo isti iz dana u dan. Naknadno, uvek mislimo da smo mogli bolje, drugačije, praktičnije, efektnije. Zato je mnogo korisnije težiti napretku nego savršenstvu.

Šta je zapravo perfekcionizam?

Perfekcionizam nije isto što i ambicija ili želja da damo svoj maksimum. Psiholozi ga najčešće definišu kao potrebu da sebi postavljamo nerealno visoke standarde i da sopstvenu vrednost procenjujemo na osnovu toga da li smo ih dostigli.

Drugim rečima, nije problem u tome što želimo da budemo uspešni, već u uverenju da vredimo samo onda kada smo uspešni.

Perfekcionizam često funkcioniše po principu „sve ili ništa“. Ako rezultat nije savršen, doživljava se kao neuspeh. Ako postoji mogućnost greške, javlja se strah. Ukoliko ne možemo da garantujemo odličan ishod, odlažemo početak.

Iako deluje kao pokretačka snaga, iza njega se često krije strah od neuspeha, kritike, odbacivanja ili osećaja da nismo dovoljno dobri.

Mnogi perfekcionisti veruju da su baš ti visoki standardi zaslužni za njihove uspehe. Zbog toga ih se teško odriču. Međutim, postavljanje visokih ciljeva i perfekcionizam nisu isto. Moguće je težiti izvrsnosti bez toga da sopstvenu vrednost vezujemo za rezultat.

Pročitajte i: Kako da poboljšate koncentraciju u okruženju prepunom distrakcija?

Otpuštanje perfekcionizma zarad mentalne stabilnosti i napretka

Kako da prepoznate perfekcionističke obrasce

Perfekcionizam se ne manifestuje samo kroz želju da sve bude besprekorno. Nekada se pojavljuje na mnogo suptilnije načine. Jedan od najčešćih znakova jeste osećaj da nijedan uspeh nije dovoljan. Čim ostvarite jedan cilj, fokus se prebacuje na sledeći, bez vremena da zaista priznate sebi koliko ste postigli.

Perfekcionisti često:

• troše previše vremena na sitne detalje
• neprestano proveravaju i prepravljaju svoj rad
• teško prihvataju greške
• oštro kritikuju sebe zbog najmanjih propusta
• često koriste reči poput „moram“, „trebalo bi“ i „uvek“
• imaju utisak da traženje pomoći znači slabost
• svoju vrednost mere rezultatima koje postižu

Zanimljivo je da perfekcionizam često nema oblik preteranog rada, već upravo suprotan – odlaganje.

Kada je strah od neuspeha toliko veliki da ne možemo da garantujemo savršen rezultat, lakše je ne početi uopšte. Tada se javlja poznata misao: „Ako ne mogu da uradim kako treba, zašto da radim uopšte?“

Zbog toga perfekcionizam i prokrastinacija često idu ruku pod ruku.

Kada težnja ka savršenstvu postane problem

Povremena želja da nešto uradimo najbolje moguće, potpuno je prirodna. Međutim, problem nastaje kada težnja ka savršenstvu počne da ugrožava kvalitet života.

Perfekcionizam nas može navesti da trošimo nesrazmerno mnogo vremena i energije na zadatke koji to ne zahtevaju. Jedan mejl koji bi mogao biti napisan za deset minuta pretvara se u sat vremena uređivanja. Jedan propust u prezentaciji briše iz fokusa sav trud uložen u projekat. Vremenom, javlja se hroničan osećaj napetosti, nezadovoljstva i iscrpljenosti.

Istraživanja pokazuju da je perfekcionizam povezan sa povećanim rizikom od anksioznosti, depresije, opsesivno-kompulsivnih obrazaca ponašanja i sagorevanja na poslu. Kada nikada ne dozvoljavamo sebi da budemo dovoljno dobri, život postaje beskonačna trka bez ciljne linije.

Otpuštanje perfekcionizma i prihvatanje „dovoljno dobrog“

Jedan od najvažnijih koraka u otpuštanju perfekcionizma jeste prihvatanje koncepta „dovoljno dobrog“. Iako ovaj pojam može zvučati kao spuštanje kriterijuma „dovoljno dobro“ ne znači nemar, lenjost ili prosečnost.

To znači da procenjujemo situacije realno i da prepoznajemo trenutak kada dodatni trud više ne donosi značajnu korist.

Ponekad je zadatak završen sa 90 odsto kvaliteta sasvim dovoljan da ostvari svoju svrhu. Nekad je važnije poslati projekat na vreme, nego ga još tri dana usavršavati. Ili je bolje jednostavno se pojaviti, nego čekati idealan trenutak.

Napredak se ne događa zahvaljujući savršenim koracima. Događa se zahvaljujući koracima koji su dovoljno dobri da nas pomere napred. Upravo zato samopouzdanje ne raste kroz savršene rezultate. Ono raste kroz iskustva, pokušaje, greške i saznanja da možemo da se snađemo čak i kada stvari ne idu po planu.

Dopašće vam se i: Tri koraka do samopouzdanja i profesionalnog uspeha

Kako da postavite realnija očekivanja od sebe?

Prvi korak jeste da preispitate standarde koje sebi postavljate.

Zapitajte se da li su vaša očekivanja zaista realna ili ste unapred postavili cilj koji je gotovo nemoguće ostvariti?

Korisno je i da se osvrnete na način na koji razgovarate sa sobom. Perfekcionisti su obično mnogo stroži prema sebi, nego što bi ikada bili prema prijatelju.

Ako napravite grešku, možete sebe prekorevati što ste bili tako glupi, dok biste prijatelja pokušali da utešite činjenicom da svi greše. I da se iz grešaka uči, pa će sledeći put biti bolje.

Pokušajte da to isto saosećanje usmerite ka sebi. To nije umanjivanje odgovornosti, već povećanje svesti da su greške deo procesa učenja i ličnog razvoja.

Ograničite svoje standarde:

• Uradite zadatak sa 100 odsto uloženog truda umesto sa zamišljenih 150 odsto.
• Pošaljite mejl nakon jedne provere umesto pet.
• Posmatrajte šta se pritom događa.

Otkrićete da su očekivani rezultati isti, dok su utrošeno vreme i nivo stresa značajno manji.

Otpuštanje perfekcionizma u zdravoj težnji ka napretku

Postoji velika razlika između perfekcionizma i zdrave težnje ka napretku. Perfekcionizam je vođen strahom - od neuspeha, greške ili tuđeg mišljenja.

Zdravu težnju ka napretku pokreću radoznalost, interesovanje i želja za razvojem.

Kada težite napretku, spremni ste da učite. A to znači prihvatanje da ćete ponekad pogrešiti i otvorenost za nove načine rešavanja problema. I ne odustajete samo zato što se stvari ne odvijaju onako savršeno kako ste zamislili.

Cilj ostaje isti, ali odnos prema putu do njega postaje relaksiraniji i mnogo zdraviji.

Otpuštanje perfekcionizma ne znači odustajanje od sebe

Jedna od najvećih zabluda jeste da ćemo, ako otpustimo perfekcionizam, postati manje uspešni, manje motivisani ili manje odgovorni.

U stvarnosti se najčešće događa suprotno.

Kada prestanete da trošite energiju na nemoguću potragu za savršenstvom, ostaje vam više vremena za učenje, stvaranje i uživanje u onome što radite. Lakše podnosite neuspehe, brže se oporavljate od razočaranja i spremniji ste da preuzmete rizike koji vode rastu.

Otpuštanje perfekcionizma znači mogućnost da kažete „ne znam“, a da vas to ne ugrožava. Možete da zatražite pomoć. I da se odmorite bez osećaja krivice.

Savršenstvo je iluzija u kojoj se cilj neprestano udaljava i ostaje nedostupan. Napredak je, međutim, stvaran i svakome dostupan.

Jedna od najvažnijih životnih lekcija je razumevanje da nikada nećemo biti savršeni i da smo uprkos tome – sasvim dovoljno dobri.

Dopašće vam se i: Da li vas perfekcionizam sprečava da živite opuštenije?

Easy life redakcija

Foto: Lummi/SHIHO