10 saveta za razgovor sa sinom

Biti majka muškog deteta ponekad je veoma frustrirajuće i naporno. Odnos sa sinom kompleksan je i izazovan na više nivoa – tradicionalno, emocionalno i psihološki. Tradicionalno, sinovi su vezani za majke i u potencijalnoj opasnosti da se nikada ne oslobode majčinog uticaja; psihološki, vaš odnos prema muškarcima može se reflektovati na odnos sa sinom; emocionalno, sin može biti vaša najveća ljubav – jedini muškarac u vašem života koga se mogli da oblikujete, i da sa njim ostvarite prisnost koju priželjkujete (što povezuje i prožima sve aspekte vašeg odnosa).

Ukoliko ste svega toga svesni, verovatno ste neprestano zabrinuti i pitate se koji se obrazac odslikava u vašem odnosu, a da vi to uopšte ne uviđate i stalno se pitate kako da se postavite, jer znate da će to uticati na vašeg sina, priznavao on to ili ne, a vi želite da taj uticaj bude samo za njegovo najveće dobro. Nije vam lako. Dečaci umeju da budu nezgodni, naročito u pubertetu i adolescenciji, kad počinju da osvešćuju i osvajaju svoju muževnost, šta god to značilo (na tradicionalnom, psihološkom i emotivnom nivou) i da izbegnu vaš uticaj, koliko god on pozitivan bio. Dešava se da uopšte ne možete da vodite nikakav razgovor sa sinom, jer se svaki pokušaj komunikacije završava na isti način – vi ga nešto pitate o tome kako je proveo dan, kako je bilo u školi (na treningu, sa drugarima) on kaže „dobro“, ili „ok“, kad ga pitate kako se zbog nečeg oseća, on kaže „nemam pojma“, slegne ramenima i ignoriše vaša dalja nastojanja.

Dečacima u izvesnim godinama ponekad je teško da izraze svoje misli i osećanja – ne zato što nemaju složene misli i duboka osećanja, nego zato što im treba više vremena da ih formulišu u reči. Razgovor sa sinom može biti težak ne zato što on, na vaše zaprepašćenje postaje distanciran i samoživ kao i „svi muškarci“ (obratite pažnju na psihološke zamke), nego zato što se oseća preplavljeno verbalnim sposobnostima odraslih (posebno majke i učiteljice), kojima je generalno lakše da artikulišu svoje misli i osećanja. Dečaci se zatvaraju jer se osećaju nedoraslo i neugodno.

Evo nekoliko strategija koje će vam pomoći da vodite smislen razgovor sa sinom:

Neka razgovor sa sinom bude jednostavan

Ako imate osećaj da se on isključuje čim izgovorite više od tri rečenice – u pravu ste. Ne vredi da se zbog toga ljutite, ili da očajavate što ne možete da doprete do njega. Ono što pomaže, jeste da sažmete i ograničite svoje „izlaganje“. Što jednostavnije reči koristite, u što manjem broju, biće lakše. Ako tražite način da vas čuje pokušavajući da jednoj temi priđete iz više uglova, utoliko će se više zatvarati. Kad pomislite „on me ne čuje“, to možda znači da je odlučio da prestane da vas sluša, jer ima previše reči, koje su se prosto pretvorile u belu pozadinsku buku.

Dajte mu vremena

Postavite pitanje i sačekajte pre nego što požurite da ga preformulišete. Nemojte ulepšavati i nemojte nuditi moguće odgovore, kao na testu. Dajte mu dovoljno vremena da obradi vaše pitanje, formuliše odgovor i onda ga izrazi. To je za njega proces, koji zahteva vreme. Imajte na umu da kad pokušavate da vodite razgovor sa sinom, odgovor na pitanje koje ste mu postavili kad je došao iz škole, možda nećete dobiti pre spavanja. Biće vam potrebno mnogo strpljenja.

Pročitajte i ovo: Saveti za zdravu komunikaciju sa svojim tinejdžerom

Da bi razgovor sa sinom krenuo, dajte mu prostora

Mnogi dečaci bolje pričaju kad mogu da se kreću. Ako hoda gore-dole dok nešto pokušava da formuliše, ne zaustavljajte ga (iako vam se od toga vrti u glavi i „skaču“ vam živci). Ako nešto premeće po rukama, nešto baca u vazduh, ili traži po sobi, ne tražite njegovu punu pažnju, terajući ga da sedne i da vas gleda u oči dok razgovarate. Omogućite mu da se kreće, pa ćete moći da čujete više nego što biste ikada dobili, primoravajući ga da sedne i posveti se razgovoru.

Razgovor sa sinom uključuje mnogo tišine

Budite tihi, ne ispunjavajte prazninu suvišnim rečima. Tiho sedenje sa sinom (dok on nešto čačka na kompjuteru, pakuje ili pravi), daće mu osećaj da ste zainteresovani i pažljivi i biće mu drago što ste prisutni i ne požurujete ga i ništa ne tražite od njega. To mu daje priliku da pokrene teme za koje možda niste ni pomislili da bi o njima hteo i mogao da razgovara sa vama.

Vežbajte neverbalnu komunikaciju

Osim razgovora, postoje i drugi načini komunikacije, a vašem sinu može naročito prijati vaša ponuda da nešto radite zajedno. Za devojčice (i žene) karakteristično je da se odnos uspostavlja i odvija licem u lice. Za dečake (i muškarce), odnos se odvija rame uz rame. Crtanje, sklapanje lego kocki, kuvanje, sređivanje kuće, asistiranje pri popravkama (to je ono zbog čega se uvek pitate – i pritom nervirate – zašto muškarcima morate da dodajete šrafciger, ili donosite veš koji će obući posle kupanja).

Za razgovor sa sinom kontakt očima nije neophodan

To ide sa onim sedenjem i razgovaranjem, odnosom lice u lice, koji preferirate. Zato možete misliti da vas ignoriše i ne sluša kad vas ne gleda u oči. Žene smatraju da kontakt očima promoviše odnos, ali ovo nije tako za dečake (a ni za mnoge odrasle muškarce). Oni intenzivan kontakt očima smatraju invazivnim i pretećim i više vole da gledaju u stranu, ili da nešto rade dok pričaju. Najbolji razgovori se dešavaju u kolima, prilikom vožnje, jer ste tada fizički u pozicji rame uz rame i nema kontakta očima.

Pročitajte i ovo: Kako da svom tinejdžeru ograničite upotrebu društvenih mreža

Budite spremni za njegove trenutke raspoloženja za razgovor

Dečaci će pričati kad budu spremni. Budite dostupni kad se ovo desi – a može se desiti kad najmanje očekujete. I možete poželeti da mu kažete „dobro ćuti sad, pusti me na miru“ i biti zaprepašćeni, jer niste mogli ni da zamislite da bi vaš, inače ćutljivi sin, mogao da vas ugnjavi pričanjem. Preporuke za adekvatne reakcije su i dalje iste – budite strpljivi, budite tihi, postavljajte kratka pitanja – i slušajte. Budite spremni na „komunikacione izlive“ i kad niste spremni.

Izbegavajte ragovor sa sinom o stvarima koje ga stresiraju

Žena pod stresom želi da razgovara, da priča u detalje o onome što je opterećuje, uznemiruje, iscrpljuje, ali muškarac pod stresom ne želi da priča. U trenucima visokog stresa, emocije dominiraju nad logikom i razgovor neće biti produktivan. Nemojte dakle, insistirati na tome da vam kaže kako se oseća, jer će mu biti lakše, već recite „razgovaraćemo o ovome kasnije, kad se oboje smirimo“.

Fizičko preusmeravanje naspram verbalnog

Kad je malo dete prestimulisano, reči se ne registruju, a roditelji povećavaju količinu reči, pokušavajući da ga verbalno usmere, odnosno preusmere („nemoj to da radiš, zato što može da se desi…) – to nikada ne funkcioniše i roditelj postaje frustriran. Bolje je preusmeriti dete na drugu akciju, uzeti ga za ruku i povesti da nešto vidi – to je adekvatan način skretanja pažnje. Pronađite ekvivalent za vašeg tinejdžera.

Razgovor sa sinom može otkriti uznemirujuće informacije

Kad čujete nešto što vas plaši i uznemirava, ne paničite (ostanite tihi, ostanite smireni i budite prisutni) – nešto što je vaš sin uradio, ili video, ili nešto o čemu je razmišljao, može vas duboko uznemiriti, a kad to pokažete, onda šaljete poruku „nemoj ništa da mi pričaš, jer to bi moglo da me uznemiri“, a vaš sin ne želi da se osećate loše i da budete uznemireni.

Možda vam izgleda kao da ove strategije podržavaju stereotipe o razlikama muškog i ženskog mozga, na osnovu stereotipa da muškarci teže izražavaju svoja osećanja nego žene. Ali, razlike postoje i ako želite da prevaziđete okvire, potrebno je da razumete kako vaš sin komunicira i kao muškarac i kao jedinstveno biće i da mu pomognete da izrazi svoja osećanja, da mu olakašte komunikaciju pojednostavljivanjem, strpljenjem i davanjem vremena i prostora da se izrazi.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.