6 faza oporavka od toksičnog odnosa (šta vam može pomoći u toku procesa)

Ranih sedamdesetih godina prošlog veka, psiholozi su ustanovili pet faza tugovanja – poricanje, ljutnju, pregovaranje, tugu i prihvatanje, otvarajući put ka dubljem razumevanju tuge u kontekstu mentalnog zdravlja. Od tada je prošlo više od 50 godina, a ovih pet faza se i dalje koristi kao okvir za opisivanje iskustva tuge i žaljenja zbog gubitaka i traumatičnih događaja. Sada znamo da ove faze mogu doći različitim redosledom, da se mogu preskočiti i (ili) ponoviti, a novija istraživanja sugerišu da postoje različite faze kroz koje mogu proći oni koji tuguju, i drugi koji su preživeli traumu. 

U istraživanju traumatičnih odnosa, uključujući porodično nasilje, kao i druge toksične odnose, istraživači su pronašli slične obrasce i faze oporavka, kao kod tugovanja. Ono što sada znamo je da toksični odnosi mogu biti romantični, platonski ili porodični, pri čemu je oporavak od svake malo drugačiji. 

Ovih šest faza oporavka od psihičkog zlostavljanja i drugih toksičnih odnosa, ne moraju se odvijati ovim redom, takođe – mogu se preskočiti ili ponoviti, ili započeti u različitim fazama. Iako je krajnji cilj sigurnost, razumevanje i prihvatanje, oporavak svake osobe je individualan – i svako može pomoći sebi u toku procesa. 

Shvatanje 

Ova faza je poznata i kao „da li je sa mnom sve u redu“ („jesam li lud(a)“) i u njoj shvatate da nešto nije u redu, da nema smisla i da nije normalno, ali ipak sumnjate u sebe, jer možda niste baš „normalni“. Ova faza se može dogoditi u toku veze, ili nakon raskida, kad najzad počnu da vam se „slažu kockice“ i da shvatate šta nije bilo u redu. Ne postoji bezbolan prekid odnosa, ali okončanje toksične veze je dodatno kompleksan zbog osećanja oslobađanja koje je praćeno zbunjenošću i dezorijentacijom. Ponekad se ljudi u ovoj fazi pitaju da li je prekid pravi izbor, anksiozni su i zamišljaju i preuveličavaju sve moguće bizarne scenarije, koji nemaju mnogo smisla (a onda opet posumnjaju u svoje mentalno zdravlje).

Osećanje krivice je, takođe, karakteristično – „da li je do mene, možda nisam učinila sve što sam mogla, možda ovaj čovek nije takav, ali je takav sa mnom, jer ja budim sve najgore u njemu“… Ova samomučenja se odvijaju ukrug, podstiču i hrane sama sebe i navode vas da zaključite kontradiktorne stvari – nije do vas i treba da se spasavate, kao i da, pošto ste saučesnik, sigurno ste i sami toksični, vaš deo doprinosa toksičnosti odnosa definitivno postoji. To je značajan uvid i osnažuje samopouzdanje. Možete postati jednako rešeni da izađete iz toksičnog odnosa i da istražite svoju toksičnu stranu. 

Učenje i istraživanje 

Ovo je faza u kojoj sve istražujete – pronalazite dijagnoze i objašnjenja, učite stručne termine i usvajate ih, pokušavate da razumete svoja iskustva, pronalazite druge koji su prošli isto što i vi. U ovoj fazi možete rešiti da se obratite terapeutu, naoružani terminima kao što su „poremećaj ličnosti“ „narcizam“, „psihološko zlostavljanje“ – a teraputu će biti jasno da se bavite istraživanjem, sledeći svoj instinkt da sebi razjasnite stvari, da uspostavite kontrolu i postignete razumevanje i jasnoću. Ponekad, istraživanje postane opsesivno i osoba veruje da se bavi samolečenjem, tako što pronalazi informacije i objašnjava sebi svoju situaciju.

Jasnoća 

Istraživanje počinje da usporava, a razumevanje dolazi na svoje mesto, iako još uvek ima mnogo bola, tuge, ljutnje. Ovaj početni nalet razumevanja može biti oslobađajući i umirujući, jer ste se osnažili kroz učenje i pojašnjavanje, uneli ste red u haotično i zbunjujuće stanje svog života. Ključni element faze jasnoće je osećaj da niste mogli da upravljate situacijom, da ona nije bila pod vašom kontrolom, da ste bili nemoćni da je zaustavite ili promenite i da niste ništa pogrešili. U ovom momentu spremni ste da preduzmete akciju. 

Oslobađanje 

Oslobađanje počinje sa konkretnim koracima udaljavanja, fizički i emocionalno. Za pojedine, ova faza dolazi na početku, ponekad i pre nego što shvate sa čim zaista imaju posla, naročito ako su odbačeni. Za druge, oslobađanje se dešava nakon što shvate da moraju da se pomere da bi sačuvali svoje mentalno i fizičko zdravlje. Tek nakon što se veza pokida na konkretan (i simboličan način), kad ostanete sami sa sobom, može početi isceljenje. 

Isceljenje 

U ovom procesu razvijate razumevanje sebe, shvatajući da je to jedini način da se zaista izlečite. U ovoj fazi, ljudi se obično vraćaju porodici i prijateljima od kojih su se udaljili, od kojih ih je udaljila njihova izlovanost u toksičnom odnosu (a vrlo verovatno i partnerova zabrana, ili konstantno podrivanje tih odnosa), jer osećaju potrebu da sastave komade razbijenog života, koje su pogubili u toku poslednjih meseci (ili godina). Nije jednostavno povezati se ponovo sa onima koji su vas verovatno upozoravali i brinuli za vas, dok ste bili slepi za sve znake upozorenja – morate priznati da su bili u pravu, da jeste bili zaslepljenji i da ste pogrešili, ali činjenica je da niste želeli da povredite bliske osobe i da ih odbacite. 

Prihvatanje i osmišljavanje 

Mnogi priznati stručnjaci za psihičko zlostavljanje navode da je pronalaženje smisla u sopstvenom iskustvu suštinski deo procesa lečenja, jer pomaže da osoba razume mehanizme i da izbegne da ih ponovi, da nauči da izbegava ovakva iskustva u budućnosti. Mnogi ponavljaju svoje toksične obrasce iz odnosa u odnos, očajavajući zbog toga što vide šta rade i pitaju se čime to privlače sve te pogrešne osobe, sa kojima obavezno prolaze kroz pakao. Kada se to dešava, znači da niste odvojili dovoljno vremena za potpuno isceljenje, jer ono ne može doći samo iz iskustva, već je potrebno razviti razumevanje i značenje tih iskustava, kako bi se u budućnosti prepoznale crvene zastavice – i uvažile.

Mnogi koji su prekinuli vezu sa osobom narcisoidnih sklonosti ili drugih osobina poremećaja ličnosti, osećaju se poraženo, uništeno, prazno i orobljeno, postiđeno. Preuzimanje kontrole nad svojim životom i rad na popravljanju ove štete glavni je deo procesa oporavka i može vam pomoći da prihvatite svoj deo odgovornosti za ono kroz šta ste prošli, kao i odgovornost za preduzimanje koraka ka napredovanju. 

Na kraju, jedini smisao toksičnih odnosa je da vam ukažu na vaše obrasce i pogrešna uverenja i dovedu vas dotle da se okrenete sebi i svom ličnom rastu i razvoju. 

Naslovna fotografija: unsplash.com

Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.