Kako da održite bliskost sa svojom odraslom decom
Uloga roditelja je doživotna, ali i ona se menja i raste zajedno sa vašom decom. Vaši odnosi će ostati bliski ako izrastu iz bliskosti – ako ste svoje dete uvek tretirali kao ličnost, poštovali njegova osećanja, mišljenje, privatnost, vrednovali ga i podsticali da traži i nalazi sebe, uživaćete u odnosu i dalje. Ali, vi ste i dalje roditelj i ne mešati se u život deteta, a ostati onaj koji podržava, može biti izazovno. Takođe, možete se suočiti sa bolnim osećanjem da vašem odraslom detetu ta podrška i nije potrebna, bar ne na način na koji ste je pružali i da morate izgraditi neki novi odnos i svoje dete više posmatrati i doživljavati kao osobu potpuno nezavisnu od vas, kao što vidite i doživljavate svoje prijatelje.
Posmatranje njihovog odrastanja donosi oprečna osećanja
To je gorko-slatko isksutvo. Pronalazite radost i ponos u tome što ih vidite kako sami donose važne odluke, kako pronalaze sebe u stvarima koje ih zaokupljaju i ispunjavaju, kako formiraju svoje snove i ciljeve i razvijaju svoje ambicije i težnje, kako se ostvaruju, kako se nose sa neuspehom i kako se sve više osamostaljuju i oslanjaju na sebe, na svoju procenu i rezon. Sa jedne strane, to vam potvrđuje da ste uradili dobar posao, da ste ispunili svoje roditeljske zadatke na pravi način i oslobađa vas mnogih briga. Istovremeno, uviđate da su vaša odrasla deca toliko zauzeta svojim životom da nemaju vremena za vas i to vas može boleti, ali to je samo još jedna lekcija koju imate privilegiju da naučite uz svoju decu – i vi se morate okrenuti sebi i suočiti sa slobodom koju imate. Međutim, ta sloboda može biti zastrašujuća, jer šta ćete raditi sa njom? Kada vas vaše odraslo dete više ne angažuje i ne zahteva vašu stalnu pažnju, pomoć i podršku, grubo ste usmereni na to da pronađete nova interesovanja, ili da se vratite zapostavljenim hobijima, odnosno, da se suočite sa životom koji imate i sa onim što jeste nezavisno od svoje roditeljske uloge. Kao roditelj, do sada ste bili sigurni da ste potrebni i možda ste u tome pronalazili smisao života. Sada kad više niste tako i toliko potrebni, možete iskusiti krizu smisla. Shvatite ovo kao fazu ličnog razvoja i priliku da sa svojom odraslom decom unapredite odnose i transformišete ih na odgovarajući način, koji će vam doneti ispunjenje.
Prelazak u ulogu mentora
Kada iz uloge brižnog utešitelja i onoga koji rešava probleme, pređete u ulogu mentora, savetnika koji posmatra i uključuje se samo kada je potrebno, pomažete deci u sazrevanju i nošenju sa sopstvenom odgovornošću.
Možda ste navikli da donosite odluke za svoju decu i očekujete da vas poslušaju samo zato što ste vi nešto rekli i tražili. Ali, sa odrastanjem, deca preispituju vaše odluke, a osamostaljivanje prvenstveno i zahteva da razmišljaju svojom glavom, da brinu o sebi i snose odgovornost za svoje postupke. Često ćete osećati da i dalje znate šta je najbolje za njih – i to je verovatno tačno, ali moraćete da gledate kako donose ishitrene i arogantne odluke, kako ulaze u bolna iskustva i kako „udaraju glavom o zid“ i da se ne umešate, da ne pokušate da ih sprečite i zaštitite, jer je to jedini način na koji stiču sopstvena iskustva. Vaša deca moraju grešiti i patiti i doživeti mnogo onoga što ste i sami doživeli i čega ste se nadali da ih možete poštedeti. Vi imate mudrost, a oni imaju snagu da iznesu iskustva koja dovode do mudrosti. Zato posmatrajte i ne predlažite rešenja, već ponudite opcije za razmatranje.
View this post on Instagram
Ne namećite svoje mišljenje, već ih pitajte zašto je nešto za njih važno, kako oni to vide, šta im donosi to iskustvo, šta je ono što misle da će možda propustiti… U razgovoru im možete pomoći da prošire perspektivu, ali morate poštovati njihovu autonomiju i prihvatiti (i podržati) njihove odluke, čak i kad se sa njima ne slažete i kada vidite da ih vode u gorko iskustvo. Kada se neka situacija odigra i dođe do svog gorkog kraja, nemojte isticti da ste vi to znali već na početku i da ste upozoravali („lepo sam ti rekla“ je zabranjena rečenica), već prosto budite tu, slušajte i posmatrajte i podsetite svoje povređeno dete da se samo kroz sopstveno iskustvo uči i da je to što se dogodilo važna lekcija, za koju će mu biti potrebno vreme da je procesuira i razume.
O čemu god da se radi, o izboru karijere, o komplikovanim emotivnim odnosima, odluka je njihova, a vaše je da im, kao mentor, ukažete na njihove snage i mogućnosti i skrenete pažnju na ono sa čim treba da računaju. Ako ste sa svojom decom izgradili odnos poverenja, ona će vas sama pitati za savet i mišljenje, ali to nije prilika da uskočite i zaštitite ih od predstojećeg iskustva, već da sa njima podelite neka svoja iskustva i ono što ste vi iz njih naučili. Budite i dalje stubovi podrške, ohrabrite ih kada se osećaju loše, omogućite im da čuju sebe kada su u dilemi, slavite njihove uspehe i budite sigurni u vrednosti koje ste ih uputili da izgrade.
Poštujte njihovo lično vreme i prostor
Kako deca rastu i napreduju u životu, mnoge aktivnosti će zahtevati njihovo vreme i posvećenost. Dakle, vaša deca imaju svoj raspored i ako želite da vam u nečemu pomognu, ili planirate porodično okupljanje, ili neki drugi događaj koji vam je važan, morate ih konsultovati, da biste uskladili raspored. Samo zato što vi nikada niste propustili njihove utakmice, javne nastupe, rođendane i važne događaje, ne znači da vam oni duguju. Možda vi slavite jubilarni rođendan, a vaše dete je na nekom studijskom putovanju, takmičenju, ili prisustvuje nekom drugom događaju koji mu je važniji. Treba da budete zadovoljni što ima svoje prioritete, a ako se osećate razočarano što nije tu onda kada je vama važno, ili čak ljubomorni što ima druge, važnije stvari u svom životu nego što je privrženost majci, suočite se sa svojim osećanjima i radite sa njima. Jer, vi i dalje učite. Ne samo kako da budete roditelj, nego i kako da rešavate sopstvene stare povrede, da se oslobađate očekivanja i da razvijate svoju ličnost i svoj duh.
Razvijte identitet i način života nezavisno od svoje dece
Ovo bi trebalo da bude pravilo za roditelje dece u bilo kom uzrastu – dete odmalena treba da zna da vi imate delove svog života u kojima ono ne učestvuje i nije najvažnije i glavno. To je ono što će vam pomoći kad se dete osamostali – moći ćete te aspekte svog života još da proširite, a znaćete i kako. Međutim, ako se odjednom nađete u situaciji da osećate prazninu, jer je dete samostalno i više ne zavisi od vaše nege i pažnje, a vi ne znate šta ćete sa sobom, morate početi odatle. Da razvijate svoj identitet osobe koja nije samo majka i da ispunjavate svoj život aktivnostima koje su vama zanimljive i važne. Ukoliko to ne radite, i ako ste čitav život posvetili roditeljstvu, možete razviti nerealna očekivanja od svoje dece i možete im postati teret. Da li očekujete da vaša deca brinu o vama, kao što ste vi brinuli o njima, fizički i finansijski? Da li smatrate da je njihova dužnost da vam budu na raspolaganju kada su vam potrebna, kao što ste vi uvek bili njima?
To je porodični model koji ste možda nasledili, ali je neprikladan u savremenom načinu života i može stvoriti pritisak na vašu decu, čak može postati izvor razdora i nesuglasica. Zato je neophodno da sačuvate svoj identitet (ili da ga izgradite), da imate sebe i svoj život, van uloge roditelja, jer to je najbolje ne samo za vas, nego i za vašu decu.
Naslovna fotografija: instagram.com/muse.unknown
Brankica Milošević veruje da je dete u nama najvažnija osoba na svetu, koja zaslužuje svu onu ljubav koju rasipamo okolo. Sve je zanima, o svemu ima mišljenje i ne okleva da ga promeni.
