Koji je vaš vaspitni stil

Od autoritarnog do autoritativnog, preko popustljivog i zanemarujućeg – predstavljamo vam četiri vaspita stila, odnosno četiri tipa roditeljstva. Dovoljno je da bacite pogled na dečje igralište i odmah ćete primetiti širok sprektar vaspitnih stilova. Šezdesetih godina prošlog veka, razvojni psiholog Dajana Baumrind je, na osnovu roditeljskih zahteva, ponašanja i reagovanja na dečje ponašanje, opisala tri različita tipa roditeljstva. Četvrti je kasnije pridodat. Danas vam predstavljamo četiri osnovna tipa roditeljstva, ali i druge popularne podtipove poput helikopter, tigar, slobodnjak roditelja… A koji je vaš vaspitni stil?

Četiri osnovna vaspitna stila

Dajana Baumrind je pristupe u vaspitanju dece podelila na tri vrste: autoritarno, autoritativno i permisivno. Četvrti, zanemarujući (ili izbegavajući) dodali su kasnije istraživači Elenor Makobi i Džon Martin. Evo koje su njihove odlike.

Autoritarno roditeljstvo

Autoritarni stil roditeljstva podrazumeva stroga pravila, poslušnost i disciplinu. Ovi roditelji imaju velika očekivanja od svoje dece i ne ustručavaju se da ih kazne za neposlušnost. Autoritarni roditelji jedini u porodici imaju moć donošenja odluka, deca se retko pitaju za bilo šta. Živeti sa ovakvim roditeljima izgleda kao da živite u vojnoj kasarni, jer oni nisu ni mnogo komunikativni, ni nežni, ni popustljivi. Baš kao ni vaš narednik nekada.

Kako ovaj stil utiče na decu

Deca koju odgajaju autoritarni roditelji često se lepo ponašaju kod kuće, ali kada su negde van roditeljskog vidokruga, sa drugovima iz razreda, na primer, mogu da se pretvore u buntovnike. Problemi koji se kod ove dece mogu javiti najčešće se tiču njihovog sampouzdanja, samopoštovanja ili zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

Permisivno roditeljstvo

Popustljivi roditelji se često ponašaju više kao prijatelji svoje dece, nego kao osobe od autoriteta. Oni rado izlaze u susret željama svoje dece i njihove potrebe zadovoljavaju bez mnogo pravila i discipline. Na primer, dopuštaju (pa čak i ohrabruju) svoje dete da pije gazirane napitke uz svaki obrok – ukoliko je to nešto što dete želi. Popustljivi roditelji su opušteni i prilagodljivi, a kućna pravila su svedena na minimum. Ovi roditelji predstavljaju potpunu suprotnost autoritarnim roditeljima.

Kako ovaj stil utiče na decu

Pošto imaju gotovo jednak položaj sa roditeljima, deca popustljivih roditelja su navikla da dobijaju šta god žele. Oni mogu da budu egocentrici, buntovnici, a vrlo često su i osobenjaci, nesposobni da kontrolišu svoje emocije. Ova deca se, takođe, ne trude mnogo ni oko školskih zadataka, a kasnije ni posla, budući da su tako naučeni kod kuće – da im se ugađa i da ne moraju ni za šta da se potrude.

Autoritativno roditeljstvo

Dajana Baumrind smatra da je ovo zlatna sredina u roditeljstvu. Autoritativne mame i tate svojoj deci postavljaju granice, ali daju i slobodu u donošenju odluka. Na greške gledaju kao na proces učenja i, iako opravdana i zaslužena kazna nije isključena, imaju jasna očekivanja od svoje dece. Autoritativni roditelji su nežni i topli, a ipak usađuju važnost odgovornosti i discipline.

Kako ovaj stil utiče na decu

Deca autoritativnih roditelja obično su samouverena, srećna i uspešna. U stanju su da sami donesu ispravnu odluku, a često sebi postavljaju visoke ciljeve koje teže i da ostvare. Ova deca mogu postići veliki uspeh u akademskom i društvenom smislu, i manje je verovatno da će zloupotrebljavati alkohol i psihoaktivne supstance, jer neće imati potrebe za tim.

Zanemarujuće/izbegavajuće roditeljstvo

U suštini, predstavnici ovog stila su roditelji koji ignorišu svoju decu. To su ona deca koja moraju sama da se vaspitavaju. Ovi roditelji ne postavljaju nikakva pravila i nemaju očekivanja od dece, ali takođe, ne daju ni smernice kada je to potrebno, nisu tu za svoju decu. U ekstremnim slučajevima, dobrobit deteta može da bude ozbiljno dovedena u pitanje.

Kako ovaj stil utiče na decu

Bez ikakvih smernica, strukture ili učešća mame i/ili tate, deca ovakvih roditelja često su prinuđena da glume. Oni neretko imaju mnoštvo problema u školi ili sa zakonom. Teško im je da se u bilo kom smislu povežu sa drugim ljudima, da ostvare neku dublju i značajniju vezu, a i depresija je česta posledica zanemarivanja.

6 podvrsta roditeljstva

Iako svaki tip roditeljstva može da se podvede pod ova osnovna četiri, postoji još mnogo podvrsta. Psiholozi su ih svrstali u ovih 6 kategorija i evo šta treba da znate o svakom od njih.

Slobodnjaci

Roditelji Slobodnjaci dozvoljavaju svojoj deci da napolje idu sami i da uopšte, u javnosti, budu bez roditeljskog nadzora. Roditelji koji praktikuju ovaj stil dugo su svrstavani u kategoriju zanemarujućeg roditeljstva, a mnogi su smatrali da zbog nedostatka nadzora oni dovode u opasnost i život svog deteta. Štaviše, bilo je i slučajeva da su roditelji imali problema sa zakonom jer su svoju maloletnu decu puštali bez nadzora da idu kuda hoće. 

Helikopter roditelji

Ako ste roditelj koji je previše zaštitnički nastrojen i osećate potrebu da kontrolišete većinu aspekata života svog deteta, verovatno spadate u ovu vrstu. Helikopter roditelji stalno intervenišu i mešaju se u život svog deteta, opsednuti su njegovim uspesima ili neuspesima (konkretno, oni bi želeli da svoju decu zaštite od neuspeha). Procena rizika kod ovakvih roditelja nije realna i objektivna, a često je vođena strahom i anksioznošću, pa može da utiče na to da dete nikada ne razvije neke važne životne veštine, poput samopouzdanja i samodovoljnosti.

Roditelji kosilice

Roditelji kosilice, poznati još i kao roditelji grtalice ili buldožeri, nazvani su tako jer, poput navedenih alatki, bukvalno čiste sve što se nađe na putu njihovom detetu. Oni ne žele da njihova deca iskuse bilo kakve neprijatnosti, probleme i negativna osećanje, pa čak ni ona koja su sastavni deo života svake osobe na ovoj planeti. Motivi ovih roditelja su dobronamerni, oni ne žele da se njihova deca na bilo koji način muče, međutim, te navike ne stvaraju osnovu za srećan život, gledano na duže staze, a mogu stvoriti i anksiozne poremećaje kod dece.

Svetionik roditeljstvo

Ovo je jedan od najuravnoteženijih metoda roditeljstva, a naziv je skovao pedijatar dr Kenet Ginsburg. On je u svojoj knjizi Odgajanje dece da napreduju: balansiranje između ljubavi iočekivanja, zaštite i poverenja, rekao: Trebalo bi da budemo našoj deci nešto poput svetionika. Stabilni izvori svetla na obali prema kojima se mogu upravljati. Uzori. Trebalo bi da ih posmatramo sa litice i pazimo da sa nje ne padnu. Trebalo bi da nadgledamo pučinu i da ih pripremimo da uzjašu talase, treba da verujemo u njihov kapacitet i sposobnost da to i nauče. To znači pronaći savršenu ravnotežu kada volite, štitite, komunicirate i negujete svoje dete.

Privrženi roditelji

Ovi roditelji (attachment parents) veruju da je privrženost ključna za pravilan emotivni i psihofizički razvoj dece. Smatraju da stavljanje potreba deteta na prvo mesto vodi ka nezavisnosti i emocionalnoj stabilnosti. Roditelji koji slede ovaj stil cene fizičku bliskost, deljenje kreveta i zajedničko spavanje, produženo dojenje, pozitivnu disciplinu i druge pristupe u odgajanju potomstva zasnovane na privrženosti.

Tigar roditelji

Ovaj termin se pojavio i privukao pažnju nakon objavljivanja knjige Ejmi Čua – Bojni poklič majke tigra (kontroverze vaspitanja), u kojoj ona opisuje ovaj vid roditeljstva kao jednu autoritarnu metodu zastupljenu u kineskoj kulturi. Ovaj stil predstavlja model strogog odgajanja deteta u kom roditelji zahtevaju poslušnost i uspeh. Oni vrše konstatan pritisak na decu, očekujući od njih da u svim oblastima života postižu sjajne, pa i vanserijske uspehe. Neumoljivi su u svojim očekivanjima, što se često odražava na psihofizičko stanje deteta, njegovu socijalizaciju i emotivno stanje.

Možda će vas interesovati i: Šta adolescentima zaista treba od roditelja

Naslovna fotografija: unsplash.com

Jelena Bratić, diplomirani filolog, bloger, influenser. Veruje u čuda i voli život, što je sasvim dovoljno za početak bajke…